Please select your page

Вести

Завод за културу Војводине у сарадњи са Покрајинским заштитником грађана - омбудсманом издао је зборник посвећен националним саветима националних мањина и култури.  

Зборник „Национални савети националних мањина и култура 2” представља наставак успешне сарадње Завода за културу Војводине и Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана којом се стручњаци и стручњакиње у области права националних мањина баве актуелним питањима везаним за политички и правни положај националних савета националних мањина, као и функционисањем мањинских културних система. 

У зборнику су заступљени радови петнаест аутора и ауторки у којима су обрађене теме у области мултикултурализма, политичке представљености и сразмерне заступљености националних мањина и политичке културе националних савета националних мањина. Уз питања потребе за де-партизацијом националних савета и унапређивања транспарентности њиховог рада, у зборнику се налазе и радови који разматрају будућност медија на језицима националних мањина, стање службене вишејезичности у Србији, формирање базе података о културним садржајима националних мањина, питања промене имиџа Рома, као и активизам женских ромских организација у Војводини и примере русинских задруга. 

На наведена питања одговарају др Алпар Лошонц, др Душко Радосављевић, др Дубравка Валић, др Катинка Беретка, др Весна Марјановић, др Свенка Савић, др Зоран Таировић, др Јанко Рамач, мр Вероника Митро, мр Снежана Илић, мгр.арт. Милина Склабински, Ненад Ђурђевић, Ксенија Марковић, Нина Јанић и Јелена Перковић. Зборник су уредили др Душко Радосављевић, Мирослав Кевежди и Ева Вукашиновић.

Извор: https://www.facebook.com/groups/nevladine/


Предлог Срђана Вербића, министра просвете, науке и технолошког развоја, да се ученици у основним и средњим школама растерете обимног градива заслужује, по мишљењу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, озбиљну пажњу и стручне и лаичке јавности.

Звучи невероватно признање министра Вербића да за петнаест година, колико се у школама у Србији изводи верска и настава грађанског васпитања, ниједном није урађена озбиљна анализа ефеката наставе ових предмета.

У више наврата до сада, Покрајински заштитник грађана – омбудсман скретао је пажњу јавности на појаве подвајања ученика по основу националне припадности. Извођење верске наставе у оквиру државног школског система додатно подстиче подвајање и по основу вероисповести. Покрајински омбудсман још једном жели да нагласи да је улога државно организованог образовања да доприноси међусобном упознавању и зближавању, а не стварање услова за подвајање ученика на верској, етничкој, културној, идеолошкој или било којој другој основи.

Подржавајући предлог министра Вербића да се о верској настави и грађанском васпитању поведе широка и отворена јавна расправа, Покрајински заштитник грађана - омбудсман сматра веома важним да подсети будуће учеснике у расправи да су у Србији према Уставу, цркве и верске заједнице одвојене од државе. У секуларној држави није спорно право на верску наставу, него извођење те наставе у државним школама. 


Покрајински заштитник грађана -омбудсман упутио је јуче Министарству правде Републике Србије примедбе и предлоге институције на Нацрт посебног Акционог плана за остваривање права националних мањина.

Примедбе и предлози налазе се у приложеном тексту и означени су црвеном бојом.

 


Сеоске жене широм света, па тако и у Србији имају важну улогу у развоју сеоских подручја, али су изложене различитим облицима дискриминације. Жене које живе на селу су врло разнородна друштвена група, али им је заједничко да ни у друштву, ни у локалној заједници нису у довољној мери препознате, а послови које свакодневно обављају су потцењени и непризнати. Жене које живе на селу изложене су појачаном ризику од сиромашења, имају мање изгледа да се запосле, а услуге здравствене и социјалне заштите су недовољно доступне. Уз скромне могућности за сопствено и образовање деце, постојећа инфраструктура у селима је лошија од оне у граду. Ова запажања само су груба слика ситуације на селу и положаја жена које тамо живе, изнешена на округлом столу Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана о унапређењу положаја жена ангажованих у области пољопривреде који је одржан у Новом Саду. У уводном обраћању заменица за равноправност полова Даница Тодоров је, између осталог указала на положај жена - пољопривредница, било да су власнице, односно носитељке пољопривредног газдинства, било да у њему раде као „помажући чланови домаћинства”. У поступању по притужбама грађанки и грађана уочено је неколико проблема, између осталог,  промене у вези са уписом газдинства у пољопривредни регистар које могу да произведу негативе ефекте у остваривању права пољопривредница. У посебно неповољном положају налазе се пољопривреднице - труднице и породиље због тога што не остварују право на новчану накнаду за време породиљског одсуства јер у правном систему нису препознате као запослене особе или предузетнице. Због тога се на њих не примењују прописи који се односе на остваривање права на финансијску подршку породици са децом, пре свега права на новчану накнаду за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета. Покрајински заштитник грађана - омбудсман сматра да је овакво решење неправично и да доводи у неравноправан положај жене са села које су носитељке пољопривредног газдинства, уједно и пореске обвезнице, или на њему раде као помажући чланови. Женама, односно породицама које имају децу потребна је подршка државе, имајући у виду економску цену родитељства и мере које се спроводе како би се подстицало рађање са једне стране, а са друге стране мере које се спроводе како би се оживело село и подстакао рурални развој.

Самостални стручни сарадник у Покрајинском секретаријату за здравство, социјалну политику и демографију и члан радне групе за измену Закона о финансијској подршци породици са децом Ђорђе Ракочевић обавестио је скуп да је секретаријат предложио увођење одредбе која би обезбедила изједначавање носитељки или чланица пољопривредног газдинства са осталим трудницама и породиљама у погледу остваривања права на накнаду зараде за време породиљског, односно одсуства ради неге детета.

Учеснице и учесници округлог стола нагласили су да је тема важна и да је потребно смањити раскорак између прописа и праксе у области родне равноправности, што би утицало и на побољшање положаја жена које су ангажоване у пољопривреди, али и жена које живе на селу, како младих тако и оних старијих, али и због тога да спровођење програма на покрајинском нивоу у области равноправности полова добије ширу подршку. Осим на нерегулисан статус помажућих чланова домаћинства међу којима жене чине изразиту већину, народна посланица Нада Лазић је упозорила на тежак положај надничара и надничарки који раде у пољопривреди за бедне наднице, непријављени, а тако и неплаћених доприноса за социјално и здравствено осигурање. Директорка Покрајинског завода за равноправност полова Весна Шијачки подсетила је на то да се положајем и активностима жена које живе на селу овај завод бави од 2007. године, као и да други покрајински органи, пре свега Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова спроводи различите програме како би подржао ову групу маргинализованих жена, између осталих и програм куповине куће на селу за брачне парове са децом који треба да допринесе оживљавању села.

У дискусији је указано на значај и улогу које имају жене на селу, као и на потребу мултисекторског приступа руралном развоју који подразумева очување и развој људских ресурса, инфраструктуре и заштите животне средине.

На округлом столу се окупило око 20 представница и представника надлежних покрајинских органа и организација, као и организација цивилног друштва, академске заједнице и медија, а говориле су професорка емерита Свенка Савић и проф. др Слободанка Марков из Центра за родне студије Универзитета у Новом Саду. Новинарка мр Сандра Иршевић представила је своје истраживање о положају жена на селу, а о искуствима у пружању подршке женама у сеоским срединама говорили су Радислав Јованов и мр Јелена Несторов Битај из Задружног савеза Војводине, као и Љупка Бојовић Цвејић из Гаранцијског Фонда АП Војводине. 


Појављивање и учешће деце на скуповима политичких партија у неколико је наврата  подстакло  Покрајинског заштитника грађана – омбудмана да се обрати јавности. Међутим, овакво понашање политичких странака, али и неодговорност особа на челу образовних установа из којих деца учествују у страначким активностима, наставља се и уочи предстојеће изборне кампање, иако је то апсолутно непримерено и у супротности са Конвенцијом о правима детета Уједињених нација. И последњи такав случај – учешће хора Гимназије Јован Јовановић Змај на скупу СНС у Новом Саду - сведочи о континуитету игнорисања права детата. Забрињава чињеница да школе, пристајући на учешће ученика на партијским скуповима, парцијалне интересе странака претпостављају добробити деце.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман указивао је јавности на ову појаву  још 2012. и 2014. године, позивајући све политичке странке да поштују „Кодекс о заштити деце од политичких злоупотреба” и тако покажу да им је заиста стало до деце и њихових права. У друштву, на жалост, још увек не постоји спремност за тако нешто. Та чињеница, међутим, не може бити оправдање једнима да са партијском инструментализацијом деце наставе, а другима да се опортунистички повијају пред захтевима партијских политика.

Као просветне институције, школе су дужне да ученицима преносе знања о свету у коме живе, па и о свету политике. У том свету постоје прихватљива и неприхватљива, дозвољена и недозвољена понашања, а образовање у складу са најбољим интересом детета не пропушта прилику да ученике упозна са разликама у понашању. На тај начин школе, с једне стране, доприносе образовању политички одговорних грађана, а с друге стране, смањују простор за све касније страначке злоупотребе.

За странку, која попут СНС, не пропушта прилику да јавно истакне своју оданост европским вредностима, скуп у петак би морао бити прилика за озбиљно преиспитивање, тим пре, јер је реч о почетку предизборне кампање. А почети изборну кампању са поруком да нема ничег проблематичног у претварању деце у оруђе политчких странака никако не може да буде порука странке привржене европским вредностима.