Вести
Сагледани са аспекта глобализације, језици као друштвени феномен у 21. веку имају посебну културолошко-политичку и друштвену димензију. Данас се у свету говори око 6.000 језика, а прогнозе стручњака су да ће до краја овог века више од половине њих одумрети. У светлу савремених језичких кретања, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је 1999. године прогласила 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика. Тиме је један локални празник, који се од 1952. године у Бангладешу обележавао у знак сећања на борбу студената у тадашњем Иточном Пакистану за право на образовање и информисање на њиховом матерњем, бенгалском језику и његово увођење у службену употребу, прерастао у глобалну иницијативу за очување језика као једног од симбола културне особености и шароликости светске баштине, али и средства за учење, унапређење образовања и развој човечанства.
Овогодишњи Међународни дан матерњег језика обележава се под слоганом „Квалитетно образовање, језици наставе и резултати образовања”. Имајући у виду значај матерњег језика у образовању, као и чињеницу да је припадницама и припадницима националних мањина у Републици Србији омогућено да на свим нивоима образовања и васпитања наставу похађају на свом матерњем језику, Покрајински заштитник грађана - омбудсман скреће пажњу на то да, са друге стране, изучавање српског језика као нематерњег у нашој земљи још увек није адекватно решено. Овакво стање, заједно са чињеницом да се у АП Војводини, односно Републици Србији изузетно ретко воде управни, а још ређе или готово никада судски поступци на језицима у службеној употреби, посебно је погубно у срединама у којима припадници националних мањина живе у већем броју. Под таквим околностима, матерњи језици се, уместо да подстичу и унапређују језичку и културну разноликост и вишејезичност, што је основна порука и намера резолуције Генералне скупштине УН којом је 21. фебруар успостављен као међународни празник, претварају у своју супротност - средство отуђења и подвајања међу културама и народима.
У Културном центру Зрењанина јуче је промовисан зборник „Национални савети националних мањина и култура 2”, у издању Завода за културу Војводине и Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
Зрењанинској публици обратиле су се ауторке радова мр Снежана Илић и Ксенија Марковић и уредница зборника Ева Вукашиновић.Као ауторка рада о политичкој култури националних мањина у контексту избора за мањинске националне савете, мр Снежана Илић говорила је о мониторингу избора за националне саветенационалних мањина иразлозима за релативно малуизлазност на њих, о апстиненцији мањинских бирача и о политичкој култури на протеклим изборима за националне савете.Ксенија Марковић, ауторка рада о улози националних савета националних мањина у интегративној мањинској политици, у свом излагању се осврнула на политкуи интеркултуралности, последицесегрегације националних мањина, условекојетреба испунити како би се националне мањине интегрисале у друштво, како у политичкој, тако и у другим сферама живота.
Уз поменуте радове, у зборнику сеналазе и занимљиви текстови о политичком представљању и сразмерној заступљености националних мањина, департизацији и транспарентности рада националних савета, о медијима на језицима националних мањина, стању службене вишејезичности, промени имиџа Рома и Ромкиња, те одговор на питање да ли смо у епохи после мултикултурализма.
Говорећи са аспекта уреднице зборника, Ева Вукашиновић, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за заштиту права националних мањина, упознала је пристне са идејом његовог објављивања, ау намери да се питање културе националних мањина и рад националних савета сагледа са различитих аспеката и приближи заинтересованој јавности, нарочито у светлу доношења Акционог плана за националне мањине.
„Сматрам да је потребно да закључке изведемо како са теоријског аспекта, тако и са аспекта праксе. Потребно је указати на недостатке одређених решења и дати одговор на то како проблеме можемо решити,” истакла је Вукашиновић.
Зрењанинска промоција закључена је живом расправом пристуних, који су у разговору са ауторкама радова и уредницом зборника износили своје ставове и виђења о питањима мањинске политике у Србији.
Заменица Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић данас је посетила заводе за културу војвођанских Словака и војвођанских Русина у Новом Саду.
Информације у вези с радом, активностима, искуствима и изазовима са којима се у раду срећу заводи за културу националних мањина у АП Војводини, а које су прикупљене прво писаним путем, а потом допуњене на састанцима са директорима ових установа, омогућиле су Покрајинском заштитнику грађана увид у допринос завода остваривању и унапређењу права националних мањина у области културе.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман на основу прикупљених података сачиниће извештај о анализи рада завода за културу националних мањина у АП Војводини. У извештају ће бити указано на сегменте у раду завода који се могу унапредити и биће упућене конкретне сугестије и предлози о начинима решавања постојећих проблема, али ће свакако садржати информације о богатом опусу активности, пројеката и програма које ове установе реализују и чиме пружају значајну подршку очувању особености културе националних мањинских заједница које представљају.
Након што је заменица покрајинског заштитник грађана - омбудсмана Ева Вукашиновић јуче у Купусини завршила са пријемом грађанки и грађана, који су се жалили углавном на проблеме из области радних и породичних односа, као и на рад комуналне и грађевинске инспекције, секретар Месне заједнице Атила Ходовањ указао је на то да су проблеми грађана, услови живота у овом месту и дугорочни изгледи за њихово унапређење најчешће у вези са лошом економском и социјалном ситуацијом у друштву. Локална самоуправа и мештани настоје, колико год је то у њиховој моћи, да живот у овом воћарском и повртарском селу организују тако да грађане што више ангажују у друштвеним активностима у корист целе заједнице, а што у оваквим срединама захтева велику сналажљивост и свестраност.
„Као у стара времена, грађани и даље код нас долазе 'у општину'. Доживљавају нас као ауторитет јер им пружамо и услуге које нису у нашем опису посла. Организујемо разна предавања, обавештавамо их о конкурсима који им могу бити занимљиви, помажемо им да обнове пријаве газдинства и слично. Међутим, како време иде, код нас је све више као у глави пуној лоших зуба које не можемо све да поправимо. Узалуд ћемо један поправити, ако убрзо затим не можемо и остале,” закључио је Ходовањ. „Претпостављам да овакви проблеми муче и друга слична места у Војводини и да наши ипак нису највећи.”
Немогућност запошљавања и остваривања прихода довољних за основне потребе породице један је од основних разлога због ког се становништво, нарочито млађе породице са децом, исељава и из Купусине и из Свилојева. Други разлог је инфраструктурна неповезаност ових места са већим административним центрима и отежана могућност школовања деце на средњошколском и вишим нивоима образовања. Директори локалних основних школа указују и на то да се због тога последњих година суочавају са константним смањивањем броја ђака, али и наставног особља. Чињеница да се у овим школама настава одвија на два језика додатно усложњава ситуацију због тога што је потребно организовати одељења са малим бројем ђака, а већ сада је сасвим извесно да ће у Свилојеву за две године једва бити деце у вишим разредима на мађарском језику, ако их уопште и буде. Слична је ситуација и са децом која више разреде похађају на српском језику у Купусини.
„Ово су лепа места, мирна, очувана, нису далеко од Апатина и Сомбора. Међутим, људи мисле да ће њима и њиховој деци другде бити боље. Овде је пуно људи и отишло још током деведесетих, али их је пуно и дошло. Сада људи масовно иду одавде, иде са њима и шира породица. Чим добију хрватски или мађарски пасош, крену трбухом за крухом,” са жаљењем констатује Лидија Бараћ, директорка школе у Свилојеву, показујући на свеже окречену школску зграду с краја XИX века коју данас похађа седамдесетак ђака. „Уз то, имамо проблема и са евидентирањем деце која се исписују из школе због тога што се са родитељима селе у иностранство, али и са организовањем превоза за ученике виших разреда на мађарском језику који због малог броја ђака на наставу путују у Купусину.”
Увези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинскогзаштитникаграђана - омбудсмана буде посетила биће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције. Следећи пријем грађана одржаће се у уторак, 23. фебруара у Белом Блату и Јанковом Мосту.
Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману обратио се већи број грађана тврдећи да им страначки активисти долазећи на њихову кућну адресу нарушавају приватност, захтевајући да се изјасне о томе да ли ће изаћи на изборе и за кога ће гласати, као и да се у случају негативног одговора на ова питања, њихово име, презиме и адреса становања записују. Такође, скренута је пажња и на то да у оваквим активностима учествују и запослени у локалним органима управе.
Уколико је тачна, веома је забрињавајућа информација да се запослени у јединицама локалне самоуправе током радног времена баве прикупљањем података о страначким опредељењима грађана. Таквим ангажманом они не доприносе остварењу концепта добре управе, слабе поверење у институције, отежавају остваривање људских права и успостављање владавине права.
У погледу притужби грађана да се анкетирањем нарушава њихова приватност, Покрајински заштитник грађана - омбудсман истиче да је сарадња са страначким анкетарима ствар добре воље сваког појединца. Грађани нису дужни да сарађују у спровођењу анкете и да откривају своја страначка опредељења, нити су дужни да се легитимишу и страначким активистима дају личне податке.
Узнемиреност грађана изазива и то што се у случају негативног одговора на питање да ли ће гласати за странку партијског активисте записују лични подаци грађана, као и „обавештеност“ активисте, његово познавање броја гласача у домаћинству и слично. Због сумње да су наведени подаци прибављени на нелегалан и нелегитиман начин, о таквим појавама грађани треба да обавесте Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Страх грађана да би због својих изборних, односно политичких опредељења могли трпети негативне последице и бити изложени разним санкцијама, не треба игнорисати. Покрајински заштитник грађана – омбудсман од политичких актера очекује да се уздрже од сваке злоупотребе података, као и сваког понашања које би се могло разумети као притисак на бираче. Ако предстојећи избори треба да буду слободни и фер, ако изабрани представници треба да уживају поверење бирача, а политички систем легитимност, онда се неприхватљивом и недозвољеном политичком понашању мора на децидиран начин стати на крај. У супротном, одговорност за заоштравање политичких подела у друштву сносиће вођства политичких странака.
