Вести
Покрајински заштитник грађана - омбудсман, проф. др Зоран Павловић, јуче је у Ректорату Универзитета у Новом Саду поздравио учеснике и учеснице конференције у под називом „Траума и исцељење - Третман психолошких последица за жене и девојке са искуством породичног и сексуалног насиља”.
Јучерашња конференција једна је од активности пројекта Покрајинског секретаријата за здравство „Заустави - заштити - помози - Снажнији институционални одговор на родно засновано насиље у АП Војводини”. На скупу су представљени резултати пројекта након прве године његовог спровођења, а учесници из редова институција и организација цивилног друштва које делују на територији АП Војводине разменили су своја искуства у вези са применом третмана психолошких последица трауме од насиља за жене и девојке које су преживеле родно засновано насиље.
Уз др Иванку Савић, заменицу покрајинског секртара за здравство и руководитељку пројекта „Заустави - заштити - помози” као домаћина конференције, те професора Павловића, као старешину институције која већ 11 година координира радом покрајинске Мреже „Живот без насиља”, на конференцији су, између осталих, говориле и Гордана Стевановић заменица Заштитника грађана Републике Србије за права детета и родну равноправност, доценткиња др Светлана Ивановић Ковачевић са Клинике за психијатрију Клиничког центра Војводине, проф. др Весна Петровић, председница Српског удружења за интегративну психотерапију, представнице организација цивлиног друштва које у Кикинди и Зрењанину пружају подршку женама у ситуацији насиља Биљана Степанов и Радослава Аралица, др Милена Голубски из новосадског Дома здравља, као и Милица Џино, руководилац Службе за децу и омладину Центра за социјални рад у Новом Саду и др Нада Падејски, руководилац Сигурне куће при овом центру.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман, проф. др Зоран Павловић, састао се данас у Новом Саду са Клодом Каном, саветником координатора канцеларије УН у Републици Србији.
Позивајући се на раније најављене могућности сарадње у реализацији пројеката у области остваривања и заштите људских права лица ометених у развоју, лица лишених слободе и лица смештених у установе затвореног типа, као и у области становања и образовања Рома, на састанку су договорени наредни кораци усмерени ка обезбеђивању услова за спровођење активности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у 2017. години, а које би била спремна да подржи и канцеларија УН у Републици Србији.
Састанку су, уз професора Павловића и господина Кана, присуствовали и Милан Марковић из Одељења за људска права канцеларије УН у Републици Србији, као и заменице Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкова и Ева Вукашиновић са сарадницама.
На састанку одржаном 9. децембра 2016. године образован је Колегијум Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана. Чланови колегијума су покрајински заштитник грађана - омбудсман, његови заменици, саветници и сарадници. На састанку су утврђени план рада и активности за наредни период.
Колегијум ће разматрати најсложеније предмете и питања са којима се институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана суочава у свом раду, питања у вези са едукацијом и стручним усавршавањем чланова колегијума, као и друга питања од значаја за функционисање радаинституције.
Једанаеста по реду конференција покрајинске Мреже институција „Живот без насиља” одржана је данас у Скупштини АП Војводине у организацији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана. Овогодишња конференција бавила се одговорношћу и обавезама надлежних инсититуција у светлу Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулске конвенције), као и променама које доноси недавно усвојен Закон о спречавању насиља у породици.
Изражавајући своје задовољство што је овај скуп окупио представнике и представнице свих институционалних система на свим нивоима власти, стручне и научне јавности, али и и организација цивилног друштва, проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман, у свом поздравном говору посебно је истакао оно што је циљ оснивања, али и основ функционисања Мреже „Живот без насиља”, чијим радом координира институција на чијем је челу:
„Моја жеља је да данас овде, заједничким напором учинимо све како бисмо повратили поверење грађана у институције. Како бисмо свима онима који су угрожени и виктимизирани показали да нису сами и да, макако то прозаично звучало, покажемо да држава води рачуна о интересима својих грађана. Такође, желимо да пошаљемо јасну поруку онима који врше насиље да се оно неће толерисати. Да нећемо окренути главу на другу страну ида имамо јасну стратегију нетолеранције, кажњавања, али и обавезујућег третмана насилника. Тек системским, холистичким приступом, могуће је учинити значајнији помак у заштити жена, али и других жртава насиља. Тек постизањем високих стандарда у раду свих карика у ланцу поступања моћиће се остварити пројектовани циљеви. Ланац је јак колико и његова најслабија карика, а превенција насиља не трпи овакве слабости.”
Уз професора Павловића, покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, учесницима су се током уводне пленарне сесије обратилии Снежана Седлар, потпредседница Скупштине АП Војводине, Слободан Јосимовић, заменик тужиоца у новосадском Вишем јавном тужилаштву, Тања Игњатовић из Аутономног женског центра и професор др Тихомир Вејновић, управник Клинике за гинекологију и акушерство КЦ Војводине. Прилику да активно учествују у раду Конференције учесници су ималу у оквиру једног од четири панела посвећених специфичним темама. У панелу о насиљу у породици као безбедоносном питању са учесницима су разговарале Гордана Стевановић, заменица Заштитника грађана Републике Србије и Маја Бјелош из Београдског центра за безбедносну политику. О специфичним ризицима жена из мањинских заједница са посебним освртом на ромску заједницу говорили су др Горан Башић, директор Института друштвених наука и посланица у Скупштини АП Војводине Јелена Јовановић. Уводничари панела о превенцији и третману сексуалног насиља били су Биљана Делић из Покрајинског секретаријата за здравство и др Никола Петковић из Окружног затвора у Новом Саду. Медијско извештавање о насиљу у породици и према женама било је тема о којој су са учесницима конференције разговарале др Зорица Мршевић, научна саветница у Институту друштвених наука и новинарка Душка Бајић, једна од ауторки серијала „Док није касно”, који се емитује на првом програму РТВ Војводине и бави се темом личног наоружања и насиља, укључујући и насиље у породици.
Конференција је ове године окупила око 120 представника судова и тужилаштава, полиције, центара за социјални рад, здравствених установа, јединица локалне самоуправе, националних савета националних мањина, као и локалне заштитнике грађана и представнике стручне и академске јавности. Након презентације закључака из четири тематска панела, др Вељко Делибашић, научни сарадник Универзитета у Београду говорио је о усклађивању кривичног законодавства са Истанбулском конвенцијом. Излагањем о синдрому Ђеновезе, односно о тзв. посматрачима насиља, професор Павловић, покрајински заштитник грађана, затворио је конференцију разматрајући питање одговорности свакога кога насиље дотиче, нарочито његових очевидаца и сведока, да предузму нешто како би се оно спречило.
Као и ранијих година, закључци са годишње конференције Мреже „Живот без насиља” биће упућени надлежним органима са циљем да се укаже на актуелна питања и проблеме у вези са поступањем у случајевима насиља у породици и родно условљеног насиља, односно на могућности унапређења формалноправног оквира и рада институција у циљу његове превенције и спречавања.
Међународни дан људских права, 10. децембар, готово већ седам деценија повод је да се укаже на важност људских права и обевезу држава да обезбеде опште поштовање и примену људских права и слобода. Овај дан је и прилика да се осврне на значај признавања урођеног достојанства и једнаких и неотуђивих права свих чланова људске породице као темеља слободе, правде и мира у свету, како се наводи у Универзалној декларацији о људским правима, а нарочито на достигнути степен њиховог остварења у једном друштву. То се посебно односи на оцену стања људских права, а изнад свега на значај њиховог даљег унапређења путем јачања институција. Без развијања и правилног функционисања одговарајућих институционалних механизама за остваривање, заштиту и унапређење људских права, она би остала само слово на папиру.
Упркос томе што Универзална декларација о људским правима слободе и права грађана не дели на мала и велика, старија или новија, мање или више важна, могућности остваривања, заштите и унапређења људских права и даље су мање доступне појединим друштвеним групама. Особе које услед неке катастрофе, због сиромаштва, болести, свог узраста, пола или припадности некој мањинској друштвеној групи живе у страху за сопствени живот или егзистенцију своје породице и даље су бројне. Имајући ово у виду, питање је да ли се ове особе суштински могу назвати слободним и једнаким у достојанству и правима.
Степен развијености свести друштва по питању људских права управо је сразмеран његовом односу према онима који имају највише потешкоћа у њиховом остваривању и заштити. Међутим, мера у којој, како се наводи у првом члану Универзалне декларације, обдарени разумом и свешћу једни према другима поступамо у духу братства може се такође сматрати одразом степена друштвене одговорности. На Међународни дан људских права треба се подсетити да је та одговорност у случају грађана појединачна или колективна, а у друштву које себе назива савременим првенствено се огледа у функционисању институција.
