Please select your page

У сусрет обележавању Међународног дана хосписа и палијативног збрињавања: Повећати капацитете за палијативну негу

Палијативно лецење 2015 смаллСветски дан хосписа и палијативне неге обележава се сваке године друге суботе у октобру на иницијативу Светског савеза хосписа и пружалаца услуга палијативне неге (The World wide Hospice Palliative Care Alliance). Овај дан обележава се с циљем подизања свести и разумевања људи којима је потребна палијативна нега, као и повећање доступности хосписа и палијативне неге у свету. Будући да се палијативно збрињавање најчешће доводи у везу са старијим особама, ове године дан хосписа и палијативне неге посвећен је „невидљивим пацијентима“ као што су деца, припадници ЛГБТ популације, затвореници, војници, особе које живе у сеоским срединама.

Палијативно лечње и нега подразумевају активно и усаглашено залагање тима стручњака (лекара, медицинских сестара/техничара, психолога, социјалних радника, духовника, волонтера) у бризи и пружању подршке онима који болују од тешких и неизлечивих болести и њиховим породицама. Сврха палијативног збрињавања је у томе дасе очува што већи квалитет живота пацијената и њихових породица, без обзира на то да ли се збрињавање пружа код куће или у болници.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман је 2013. године започео истраживање остваривања права пацијената/пацијенткиња оболелих од неизлечивих болести. Уочено је део активности у циљу обезбеђивања квалитетније услуге палијативног збрињавања, планираних Стратегијом за палијативно збрињавање Републике Србије, остао нереализован. Две године касније, 2015. спроведено је ново истраживање у здравственим установама на свим нивоима зздравствене заштите  у АП Војводини са циљем да се установи да ли су у међувремену  унапређене здравствене услуге пацијентима којима је потребна палијативна нега.

Покрајински заштитник грађана је на основу прикупљених информација закључио да увођење услуге палијативног збрињавања и неге у Војводини тече споро. Палијативну негу пружају службе кућног лечења и неге у 63 одсто домова здравља у Војводини, а на секундарном нивоу здравствене заштите јединице за палијативно збрињавање постоје у болницама у Суботици, Зрењанину, Сомбору и Кикинди.

Највећи проблем у обезбеђивању и пружању одговарајуће палијативне неге пацијентима представља недостатак лекара и медицинских техничара/сестара, као и немедицинског особља (психолога, фармацеута, социјалних радника). Уз то, постоји потреба за обуком већег броја здравствених радника, а 80 одсто домова здравља наводи да им недостаје и одговарајућа опрема, простор, лекови и возила како би палијативну негу и лечење пружали на одговарајући начин.

Истовремено, потреба за палијативним лечњем и негом у Србији и Војводини све је већа, чему доприносе и демографски трендови и све већа заступљеност старијих међу становништвом. Потреба за овим видом здравствене заштите настаје и као последица све већег броја оболелих од болести које имају прогресивни ток (кардиоваскуларних и малигних болести, шећерне болести, неуромускуларних и цереброваскуларних болести), ХИВ/АИДС, саобраћајног трауматизма и друго, а међу „невидљивим пацијентима“ налазе се и деца. Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине препознао је овај проблем, те је у овој установи у току процедура за измену организационе структуре ради формирања јединице за палијативну негу.

Извештај о истраживању „Организација палијативног лечења и неге и остваривање права на здравствену заштиту у области палијативног лечења и неге на подручју АП Војводине“ доступан је на сајту Покрајинског заштитника грађана.

Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак