Povodom 20. novembra, Svetskog dana deteta: Prava deteta u senci

Ovogodišnji Svetski dan deteta, 20. novembar, obeležava se u svetlu 25 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta. Konvencija je tada predstavljala novinu u međunarodnom pravu jer je bila prvi međunarodni dokument koji se posebno bavio decom.

Konvenciju o pravima deteta je do danas ratifikovalo oko 200 država članica UN, među kojima je i Republika Srbija, koja je ratifikovala i dva Opciona protokola uz ovu Konvenciju. U aprilu ove godine stupio je na snagu i treći - Opcioni Protokol na Konvenciju o pravima deteta o komunikacionom postupku iz 2012. godine. Navedenim protokolom prvi put se pruža mogućnost da dete samo zatraži zaštitu svojih prava pred međunarodnim, neutralnim autoritetom, a ne isključivo pred domaćim sudom ili drugim nadležnim državnim organom.

Tokom četvrt veka primene Konvencije države članice UN-a sprovodile su brojne mere i akcije na različitim nivoima u cilju unapređenja položaja miliona dece širom sveta. Međutim, globalno govoreći, danas se ipak ne može reći da je poštovanje, ostvarivanje i zaštita dečjih prava na zadovoljavajućem nivou. Procenjuje se da u svetu dnevno od gladi umire oko 17.000 dece mlađe od pet godina. Velikom broju devojčica još uvek je uskraćeno pravo na obrazovanje u korist njihove braće, a deci iz manjih ili zabačenih naselja i dalje je problem  da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu još od njihovog najranijeg uzrasta.

Statistički podaci, između ostalog, pokazuju i to da se broj dece u Srbiji između dva popisa stanovništva (2002. i 2011. godine) smanjio za 205.000, te da deca čine svega 17,2 posto ukupne populacije u Srbiji. Najveći izazov u oblasti ostvarivanja, zaštite i unapređenja prava deteta i dalje je ekonomska kriza, a Srbija u tom pogledu nije izuzetak u odnosu na druge zemlje.Naprotiv, institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana beleži sve veći broj pritužbi zbog potrebe za dodatnom materijalnom podrškom. Uprkos merama koje država Srbija preduzima u borbi protiv siromaštva, ono se odražava na sve sfere porodičnog i šireg društvenog konteksta, pa je nemali broj dece u riziku da ostane bez adekvatnog prava na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i odrastanje uopšte. Među najugroženijima su deca sa sela, romska deca, deca samohranih roditelja, deca sa smetnjama u razvoju i deca izbeglih ili interno raseljenih osoba.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazuje i na to da je sve češće u prilici da ispituje postupanje nadležnih organa u oblasti porodično-pravne zaštite, a u postupcima razvoda braka i poveravanja deteta roditeljima na staranje, regulisanja modela viđanja deteta sa roditeljem sa kojim dete ne živi, te zaštite od nasilja u porodici. Gotovo je pravilo da u ovim slučajevima roditelji imaju poteškoće da odvoje roditeljski i partnerski konflikt od svoje dužnosti i obaveze da na adekvatan način odgovore na potrebe deteta. Istovremeno, uočeno je da izostaje relevantna podrška i zajednička akcija svih organa u zaštiti prava dece.

Poštovanje i unapređivanje dečjih ljudskih prava predstavlja okosnicu slobodnog društva, u kome se svakom detetu priznaju sva prava iz Konvencije o pravima deteta. To podrazumeva obezbeđivanje najvišeg mogućeg standarda zdravlja i pristupa uslugama zdravstvene zaštite, pristupa besplatnom i kvalitetnom obrazovanju i podrške odraslima odgovornim za dobrobit dece u oblasti vaspitanja i brige o detetu, uključujući i socijalnu i drugu vrstu pomoći kada je to potrebno. Pokrajinski zaštitnik građana ovom prilikom apeluje na nadležne organe da se dosledno rukovode najboljim interesom deteta u svim postupcima koji se tiču dece, kao i da poštuju zakon i propisane procedure, kako bi blagovremenim i adekvatnim merama obezbedili maksimum u ostvarivanju zaštite prava deteta, na šta ih, pored ostalog, obavezuje i Konvencija o pravima deteta.