Please select your page

Kolegijum Pokrajinskog ombudsmana u Somboru povodom Dečje nedelje: Nasilje nad decom je javno, ne privatno pitanje

Pin It

O nasilju nad decom se u javnosti mnogo govori i ta je vrsta nasilja javna, a ne privatna stvar i  država joj mora energično stati na put - ovim rečima bi se, na najkraći način, mogla sumirati jučerašnja rasprava na kolegijumu Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana. Kolegijum je pod nazivom Zaštita dece od nasilja – intersektorski rad i holistički pristup problemu kao odgovor organizovan u Somboru,  a u njegovom su radu, pored izabranih lica i zaposlenih u instituciji Pokrajinskog ombudsmana, učestvovali i Bakonji Marija, okružna javna tužiteljka iz susedne Republike Mađarske, dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja iz Beograda, Snežana Sedlar, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, Biljana Klipa, predstavnica lokalnog Crvenog krsta, Goran Pejčić, novinar RTV, te predstavnici Udruženja lokalnih ombudsmana Srbije. Prisutne su na početku skupa pozdravili Antonije Ratković, zamenik gradonačelnice i Čarna Petričević, zaštitnica građana Grada Sombora. Kolegijumu su prisustvovale i poslanice u Skupštini APV Nada Mandić i Rajka Lučar. 

-  Nasilje nad decom proizvodi višestruke i veoma ozbiljne negativne posledice, pa je i razumljivo da se od države, ali ne samo od nje, očekuje da promptno reaguje. Moramo biti agilni i energično delovati, izjavio je prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, kako bismo efikasno zaštitili decu i njihova prava. Po njegovim rečima, kolegijum je zamišljen i kao poziv deci da se obrate pokrajinskom ombudsmanu:

- Mi želimo da se približimo deci, da međusobno i otvoreno komuniciramo, da ih poučavamo o njihovim pravima i da aktivno sarađujemo u njihovoj zaštiti.  

Ističući da je zaštita dece živa i dinamična materija, koja se ne može regulisati jednim zakonom, niti se samim donošenjem zakona može rešiti pitanje zaštite dece, prof. Pavlović je poručio da treba insistirati na primeni i vršiti nadzor nad primenom zakona i propisa koji se odnose na prava deteta. Država, po njegovim rečima, mora bez odlaganja sprovesti istragu u svakom slučaju u kome postoji osnovana sumnja na prisustvo zlostavljanja i zanemarivanja. Ona mora kažnjavati nasilnike i otvoriti pitanje odgovornosti svih aktera koji imaju nadležnosti u oblasti zaštite dečijih prava. Pored toga, veoma je, smatra prof. Pavlović, važna i edukacija službenih lica koja dolaze u kontakt sa decom.

Podsećajući prisutne na činjenicu da institucija na čijem je čelu veoma posvećeno radi na obuci pokrajinskih poslanika, on je naveo i niz pitanja kojima svi oni koji se bave zaštitom dece moraju posvetiti pažnju, a to su, pre svega, pitanja dužine postupka u kome se odlučuje o dodeli starateljstva nad decom, zapostavljanje i eksploatacija dece u hraniteljskim porodicama, pitanje psihosocijalnog savetovanja dece, a naročito problemi seksualnog zlostavljanja i psihološke štete proizvedene nasiljem.

U svom izlaganju pokrajinski ombudsman je pomenuo i jedan problem na koji su referirali drugi učesnici Kolegijuma.

- S vremena na vreme, u javnosti iskrsne problem telesnog kažnjavanja dece. To je ozbiljan problem i on se ne sme potcenjivati. Taj problem nas suočava sa pitanjem - da li su i koliko pojedinci koji rade sa decom senzibilisani za takav rad?

Na ovo pitanje profesora Pavlovića nadovezala se dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, snažno naglašavajući dve stvari: prvo, da fizičko kažnjavanje nije vaspitna mera, niti se ono danas može podržati i, drugo, da nikakvo nasilje nad decom ne može biti dozvoljeno, zato što se njime  ugrožava telesni i psihički integritet deteta.

Tokom istorije, fizičko kažnjavanje dugo vremena nije bilo tretirano kao nasilje, već kao vaspitna mera koja je, tokom vremena, postala deo važećih kulturnih normi, kojima se, onda, i naknadno legitimisala upotreba nasilja. Da se ukorenjene norme mogu menjati govori i primer koji je navela direktorka Instituta, a koji se tiče rada sa policijom i uspeha koji je u tom radu postignut.

-  Uticali smo na policajce da ne koriste fizičko kažnjavanje nad maloletnim učiniocima krivičnih dela. Ako smo uticali na njih, onda možemo uticati i na roditelje i odvratiti ih od upotrebe nasilja.

Sa stanovišta deteta, porodica bi trebalo da bude drugo ime za sigurnost, ljubav i toplinu, prostor u kome detetova dobrobit uživa najveći stepen pažnje i zaštite. Nasiljem se, međutim, porodica pretvara u izvor straha i nesigurnosti, u prostor gde se potrebe i interesi deteta često ignorišu i odakle kreće invazija na njegov integritet. Zato problem porodičnog nasilja nad detetom nije važan samo sa stanovišta sadašnjosti, nego i sa stanovišta budućnosti. Kod dece koja se gotovo svakodnevno suočavaju sa nasiljem – u porodici, odnosu sa vršnjacima, lokalnoj ili široj zajednici – slabi kritičnost prema nasilju, što se jasno može videti i iz rezultata nedavnog istraživanja Autonomnog ženskog centra, a prema kojima jedan šamar nije nasilje. S druge strane, deca koja su trpela nasilje u porodici, ili mu svedočila, vuku taj teret kroz ceo život, rizikujući da i sama, kasnije, postanu nasilna.  

-  Jedan šamar je uvek nasilje, insistirala je dr Ivana Stevanović. Po njenim rečima, obrazovanje je veoma važno zato što deca treba da nauče šta su to dečija prava, kako se prava štite i kako da se  sama zaštite od zlostavljanja. Zbog toga politika i u oblasti obrazovanja, i u oblasti prava deteta, mora biti jasno definisana, a efikasnost takve politike zavisi od toga koliko su akteri koji je sprovode koordinisani. Ako želimo uspešnu politiku, moramo raditi zajedno, moramo informisati jedni druge o aktivnostima koje preduzimamo, moramo prihvatiti odgovornost za uspeh politike koju sprovodimo. Sistem mora biti u službi deteta a dete ne treba da bude pasivni subjekt zaštite, na koje često zaboravimo, nakon što smo od njega uzeli izjavu.   

Radom Kolegijuma u Somboru moderirao je Milan Dakić, zamenik Pokrajinskog zaštitnika građana  - ombudsmana, koji je prisutne upoznao i sa aktivnostima ove institucije u oblasti zaštite prava deteta za koju je i sam dobio mandat od Skupštine AP Vojvodine. Reč je o edukativnim i istraživačkim aktivnostima, kao i o postupanju Ombudsmana, kako po pritužbama građana, tako i po sopstvenoj inicijativi. Navodeći neke primere postupanja pokrajinskog ombudsmana, zamenik Dakić je odgovorio i na pitanje zašto je u naslovu Kolegijuma, kao odgovor,  istaknut intersektorski rad i holistički pristup.

 -    To sigurno nije jedini odgovor, niti predstavlja konačno rešenje i spasenje, ali definitivno predstavlja ispravan mehanizam postupanja u slučajevima nasilja, kada su deca u pitanju. Svake vrste nasilja, porodičnog i vršnjačkog, u obrazovnim, zdravstvenim, socijalnim ustanovama. Dobra normativna rešenja i pravni instituti neće proizvesti predviđene efekte ako svako ko radi u nekoj javnoj instituciji ne reaguje na nasilje kada se ono dogodi, ako ne postoje protokoli i standardi o postupanju, koji će predvideti gotovo svaku životnu situaciju i koji će, i kad se pojavi neki specifikum, dati jasne smernice kako postupati u takvom slučaju.

Gošća iz susedne Mađarske, Marija Bakonji upoznala je učesnike Kolegijuma sa pozicijom  maloletnika kao žrtve u krivičnom postupku Republike Mađarske, dok je Biljana Klipa, iz Crvenog krsta Sombora, govorila o Crvenom krstu i pravima deteta. Snežana Sedlar, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, u svom je izlaganju ukazala na važnost i značaj teme o kojoj se na Kolegijumu govori, ali i na činjenicu da u njegovom radu učestvuje manje ljudi nego što to tema zaslužuje. Osvrćući se na rad medija, potpredsednica Sedlar je istakla da mediji moraju više pažnje posvetiti pozitivnim primerima i predložila da se u Skupštini Vojvodine formira odbor za prava deteta.

-  Novinari mogu i da pomognu, ali, isto tako, i da odmognu u zaštiti dece, istakao je Goran Pejčić, novinar RTV. Postoje razni protokoli, kodeksi i pravila, ali je problem u tome što ih se novinari i mediji ne pridržavaju. U borbi za tiraž i što bolji plasman svojih sadržaja bolje prolaze oni mediji koji se ne obaziru na prava dece. Medijske sadržaje je, po Pejčićevim rečima, ranije bilo lakše kontrolisati, dok je to sada, u doba interneta, kad svako može da postane novinar, daleko teže. Novinari mogu biti saveznici deci u borbi za njihova prava, ali ne svi i ne svaki novinar, naglasio je Pejčić, već samo oni novinari koji su edukovani, koji su upoznati sa dečijim pravima i spremni da se za njih bore i da ih štite. 

Trosatni razgovor o zaštiti dece od nasilja, rezimiran je u nekoliko preporuka, koje su učesnici kolegija sa odobravanjem prihvatili. Učesnici Kolegijuma smatraju da rad sa decom treba nastaviti kako bi se aktivno uključila u programe zaštite od nasilja. Deca pritom treba da budu partneri, a ne pasivni subjekti. Neophodno je izraditi procedure kako bi se sprečila sekundarna viktimizacija dece, ali i insistirati na odgovornosti u slučajevima nepriličnog i neodgovornog medijskog izveštavanja o njima. Dužna pažnja mora se posvetiti deci sa smetnjama u razvoju, kako za vreme školovanja, tako i nakon njega. U instituciji Pokrajinskog ombudsmana biće formirni Dečji savet. Saša Stošić, članica Društva psihologa Srbije, navedenim preporukama pridodala je još jednu – da se vodi računa o i deci sa psihičkim i psihijatrijskim problemima.

Po završetku Kolegijuma, prof. Pavlović i zamenik Dakić o pravima deteta i mogućnostima njihovog ostvarivanja, zaštite i unapređenja razgovarali su i sa somborskim srednjoškolcima.