Multikulturalnost savremenih društava danas je podrazumevana činjenica. Put do ove spoznaje, kao i njenih implikacija u svakodnevnom životu ljudi bio je – i još uvek jeste - dug i složen proces. Najveći izazov konstruktivnom razvoju društava oduvek je predstavljalo stanje svesti o odnosu prema njegovim različitostima.
Život u globalizovanom svetu današnjice nameće potrebu za jedinstvenim sistemima komunikacije i pozitivnim životnim obrascima koji bi bili razumljivi i prihvatljivi svima, bez obzira na njihove individualne ili kolektivne razlike. Sa druge strane, potreba za očuvanjem samosvojnosti i identiteta – kulturnog, rodnog, socijalnog ili nekog drugog – u takvom svetu je veliki izazov. Stoga se često upravo kulturnom identitetu, sa njegovim etničko-nacionalnim, jezičkim, verskim i tradicionalnim obeležjima, pripisuje negativna konotacija različitosti: ona koja ljude deli na osnovu razlika, umesto da ih spaja na osnovu sličnosti i zajedničkih iskustava.
Država je dužna da svojom politikom, konkretnim merama i aktivnostima koje preduzima doprinese multikulturalnosti svog društva i unapredi je na najviši mogući nivo. To je dugotrajan i složen proces koji zahteva stručnost i posvećenost ostvarivanju postavljenog cilja. Opredeljenje jedne države za politiku multikulturalnosti i njen doprinos njenom razvijanju najčešće se posmatra kroz prizmu položaja, prava i sloboda nacionalnih manjina u zemlji. Republika Srbija je multikulturalna država, a u AP Vojvodini multikulturalnost je najizraženija i najprimetnija. U Vojvodini danas žive pripadnici/e više od 27 nacionalnih zajednica. Etnička, pa samim tim i kulturalna raznolikost građana/ki Vojvodine, pripadnika/ca različitih nacionalnih zajednica i njihova međusobna interakcija svakodnevno obogađuje njihov život, a da toga najčešće nisu ni svesni. Multikulturalnost ovog područja predstavlja pre svega značajan potencijal naše zemlje i neizmerno bogatstvo, a ne kamen spoticanja, te je u tom kontekstu treba negovati i razvijati. Imajući u vidu propise kojima su uređeni položaj, prava i slobode pripadnika nacionalnih manjina, naša država je izrazila svoj stav da omogući i podrži njihove pripadnike/ce da neguju i unapređuju svoj kulturni identitet. U cilju očuvanja svog kulturnog identiteta, pripadnici/e nacionalnih zajednica mogu i treba da uživaju čitavu lepezu različitih prava. Međutim, poznato je takođe da se u praksi nivo ostvarivanja njihovih prava razlikuje u zavisnosti od konkretnog prava koje se ostvaruje, pa čak i dela naše zemlje u kojoj se ono ostvaruje. Institucija Pokrajinskog ombudsmana svojim svakodnevnim radom, kontrolom zakonitosti i pravilnosti postupanja pokrajinskih i lokalnih organa uprave, pruža podršku raznim projektima i sarađuje sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina i nevladinim sektorom. Time nastoji da doprinese povećanju nivoa ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih zajednica i na taj način da svoj doprinos i podršku razvijanju multikulturalnosti našeg društva.
Međunarodni dan kulturne raznolikosti, dijaloga i razvoja obeležava se širom sveta od 2003. godine. Ovaj dan sve narode i države treba da podseti da su „kulturna prava integralni deo ljudskih prava, koja su univerzalna, nedeljiva i međusobno zavisna,“ kako se navodi u članu 5 Univerzalne deklaracije o kulturnoj raznolikosti UNESKO-a.
Naglašavajući da su ljudska prava ono što sve građane/ke sveta povezuje u njihovim različitostima, institucija Pokrajinskog ombudsmana skreće pažnju javnosti Vojvodine i Srbije da društveno odgovorno ostvarivanje sopstvenih ljudskih prava podrazumeva i uvažavanje i poštovanje prava drugih, makoliko različitima se ona na prvi pogled činila.
