Javno predstavljanje izveštaja - Postojeće mogućnosti zaštite ljudskih prava nedovoljno se koriste

Izveštaj Pokrajinskog ombudsmana za 2010. godinu predstavljen je na današnjoj konferenciji za novinare upriličenoj kako bi se javnost pobliže upoznala sa stanjem u oblasti ljudskih prava u AP Vojvodini, kao i prošlogodišnjim iskustvima građana/ki koji su se obraćali instituciji Pokrajinskog ombudsmana tražeći put ka ostvarivanju ili zaštiti svojih prava.

Pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih ocenila je da je stepen ostvarivanja ljudskih prava u AP Vojvodini na zadovoljavajućem niovu, te da 866 postupaka vođenih po predstavkama građana ovoj instituciji ukazuje prevashodno na povećanu svest građana/ki o potrebi da svoja prava zaštite na zakonom predviđen način, a ne na to da je u 2010. godini u odnosu na prethodni period, povećan broj slučajeva kršenja prava građana od strane organa uprave. Građani/ke su najviše pritužbi u 2010. godini imali na rad organa jedinica lokalne samouprave i republičkih organa, a najmanje su se žalili na pokrajinske organe. Uzroke povrede prava treba tražiti pre svega u nemotivisanosti za kvalitetan rad zaposlenih u organima uprave zbog niskih ličnih primanja, kao i opšteg nedostatka sredstava za stručno usavršavanje, što za posledicu ima nedovoljnu stručnost zaposlenih. „Mesta za unapređenje rada i omogućavanje većeg stepena ostvarivanja i zaštite ljudskih prava ima u svim segmentima društva, a pohvalno je da se najveći broj povreda prava od strane organa uprave otkalanja još u toku samog postupka vođenog od strane Pokrajinski ombudsman,“ istakla je ombudsmanka Muškinja Hajnrih.

O posebnim oblastima zaštite ljudskih prava govorili su i svi zamenici Pokrajinskog ombudsmana. Zamenica za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović je istakla da su 2010. godinu obeležili izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina i početak primene propisa koji su značajni za zaštitu prava nacionalnih manjina. U vezi četiri oblasti koje su ključne za ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina - obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisama – ocenila je da je postojeći institucionalni i pravni okvir za ostvarivanje ovih prava zadovoljavajući, ali da je primena propisa u praksi neujednačena i selektivna. U izveštajnom periodu velika pažnja bila je posvećena radu na terenu, odnosno neposrednom susretu sa građanima. Zahvaljujući ovakvom načinu rada tokom 2010. godine značajno je povećan broj pritužbi iz ove oblasti, a povećan je i broj izdatih mišljenja i preporuka u odnosu na prethodne godine. „Organi uprave su u visokom procentu izvršili preporuke i mišljenja Pokrajinskog ombudsmana u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina,” posebno je istakla zamenica Vukašinović.

Osim redovnog praćenja stanja dečjih prava u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanja i kulture, zamenica za zaštitu prava deteta Marija Kordić posebno značajnim za rad institucije Pokrajinskog ombudsmana u ovoj oblasti tokom 2010. godine smatra istraživanje stepena ostvarivanja prava srednjoškolaca/ki u učeničkim domovima u AP Vojvodini, kao i učešće institucije u istraživanju o dostupnosti pravde deci koje je pokrenuo Savet Evrope kako bi se institucije u zemljama članicama učinile dostupnijima deci i mladima. Učenici/e smešteni u domove zadovoljni su stanjem u njima, kao i činjenicom da aktivno učestvuju u svim aspektima ostvarivanja svojih prava. Međutim, zabrinjavajuća je činjenica da usled ekonomske krize sve više dece u Vojvodini ostaje van sistema domova, naročito one iz marginalizovanih društvenih grupa, te da pojedini veliki obrazovni centri nemaju ovakve domove koji bi doprineli povećanju učeničkog standarda.

„Oblast ravnopravnosti polova se u praksi najčešće bavi ostvarivanjem i kršenjem prava žena, budući da su one najveća društveno marginalizovana grupa kako kod nas, tako i u svetu. Rad institucije Pokrajinskog ombudsmana u 2010. godini u oblasti ravnopravnosti polova potvrđuje ovu činjenicu, kao i to da žene u Vojvodini najviše problema u ostvarivanju svojih prava imaju prilikom zapošljavanja, na radnom mestu, kao i sa nasiljem u porodici,” navela je zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov. Nakon što je utvrdila da formulari Nacionalne službe za zapošljavanje za evidentiranje nezaposlenih nisu rodno osetljivi, institucija Pokrajinskog ombudsmana je u saradnji sa institucijom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ovoj službi uputila preporuku kako bi se otklonile nepravilnosti i predupredile dalje mogućnosti za diskriminaciju po osnovu pola, odnosno roda prilikom zapošljavanja. Osim što se bavila pitanjem ostvarivanja prava žena po osnovu materinstva, istraživanje institucije o dostupnosti zdravstvene zaštite ženama u vojvođanskim domovima zdravlja pokazalo je da se situacija nije značajno pormenila u odnosu na 2008. godinu. Ženama, naročito onima iz manjih sredina, su i dalje nedovoljno dostupni kako ginekolozi, tako i drugi specijalistički pregledi poput mamografije ili laboratorijskih usluga.

„Osnovni uzrok nedovoljne mogućnosti ostvarivanja ljudskih prava lica u ustanovama zatvorenog tipa, poput zatvora i pritvora, leži u njihovoj prenaseljenosti. Nadležni organi kao razlog za to navode nedostatak materijalnih sredstava. Međutim, institucija Pokrajinskog ombudsmana je u više navrata isticala da ovaj razlog, uprkos solidnom pravnom okviru, zakonodavca ne oslobađa odgovornosti za ostvarivanje prava lica lišenih slobode ukoliko se ona za zaštitu svojih prava obrate međunarodnim instancama,” istakao je zamenik za opšte nadležnosti Stevan Arambašić. „Duševno obolela lica su takođe u vrlo nezavidnom položaju jer najčešće nisu u situaciji da sama ukažu na to ko i kako krši njihova prava, te se stoga institucija pokrajinskog ombudsmana bavi i ovom društvenom grupom,” rekao je zamenik Arambašić. U slučaju starijih osoba poseban problem predstavlja nepostojanje mehanizma nadzora nad domovima za stare koji su u privatnom vlastništvu, a što otvara prostor za brojne zloupotrebe i potencijalno kršenje prava ove kategorije građana/ki, sve brojnije u Vojvodini. Prihvatilište za socijalno ugrožene osobe i beskućnike ne postoji u čak 80 odsto lokanih samouprava, a ovim problemom naročito su pogođene gradske sredine.

„Građani/ke Vojvodine instituciji Pokrajinskog ombudsmana najviše se žale na kršenje prava iz tzv. druge generacije ljudskih prava, a to su ona u ekonomsko-socijalnoj sferi. U vreme krize i tranzicije nema izgleda da će se to uskoro promeniti. Građani/ke se najviše žale i na postupke i oblasti koje zahtevaju sistemski pristup i vreme: sudski postupci – nad kojim ombudsmani nigde u svetu nemaju nadležnost - traju godinama i time obesmišljavaju sistem zaštite prava građana/ki, dok pitanje povraćaja zemljišta, odnosno restitucije još uvek zakonski nije adekvatno rešeno. Novi zakon u oblasti građevinarstva obećava solidna rešenja, ali on tek treba da zaživi. U međuvremenu, građani/ke se u sve većem broju žale na nemogućnost ostvarivanja prava upravo u ovim oblastima, ” zaključio je zamenik za opšte nadležnosti Dragomir Sekulić.

Izveštaj Pokrajinskog ombudsmana za 2010. godinu, kao i svi posebni izveštaji i istraživanja, dostupni su na sajtu institucije.