Saradnjom do bolje zaštite ljudskih prava
Novinari, lokalni zaštitnici građana i institucija pokrajinskog ombudsmana su upućeni jedni na druge i moraju sarađivati, ako žele da doprinesu efikasnijoj zaštiti ljudskih prava, a javnost edukuju o značaju i ulozi ombudsmana i zaštitnika građana, istaknuto je na seminaru Rad ombudsmana i sredstva javnog informisanja, koji je u Novom Sadu, od 23. do 25. oktobra, organizovala Misija OEBS-a u Srbiji.
Seminar je organizovan sa ciljem da se unapredi saradnja medija, ombudsmana i lokalnih zaštitnika građana, da se novinarima ukaže na mogućnosti koje rad ombudsmana pruža za istraživačko novinarstvo, ali i da se skrene pažnja na probleme u odnosima medija i pokrajinskog ombudsmana, odnosno zaštitnika građana. Neke od pomenutih problema – recimo, greške u vezi naziva institucije ili prezimena pokrajinske ombudsmanke – veoma je lako otkloniti, a one kojima se krši etički kodeks novinara, dezinformiše javnost, sagovorniku pripisuju reči koje nije izgovorio, izmišljaju intervjui ili se preko nesavitljivih generalizacija pothranjuju animoziteti prema određenim etničkim grupama – znatno teže.
Mediji, naglašeno je na seminaru, ne mogu biti bolji od društva u kome deluju, pa stoga i ne iznenađuje da su predrasude i stereotipi često prisutni u njihovom radu. Na primer, kada je reč o zaštiti dečijih prava, rodnoj ravnopravnosti ili pravima nacionalnih manjina. Važan je interes javnosti da zna i bude obaveštena o problemima u oblasti dečijih prava, ali zaštita najboljeg interesa deteta mora, u odnosu na interes javnosti, imati prednost. Novinari moraju voditi računa o velikoj moći medija, naročito kada komuniciraju sa osobama koje, poput dece, te moći nisu svesne. Ženama se, s druge strane, posvećuje malo prostora u medijima, a u medijskoj obradi nasilja u porodici neretko se otkriva identitet žene, nude se stereotipna objašnjenja i relativizuje odgovornost. Tendecioznih napisa ne manjka ni kada su nacionalne manjine u pitanju. Novinari ne proveravaju uvek podatke kojima raspolažu, pa tako pružaju priliku desničarskim udruženjima da reaguju i šire osećaj nacionalne ugroženosti. Pokrajinski ombudsman je u nekoliko navrata reagovao na takve napise, upozoravao i vlasti, i medije, ali su ta upozorenja ostala bez ikakve reakcije.
Učesnicima seminara je prezentiran sajt pokrajinskog ombudsmana i ukazano na mogućnosti različitih načina komunikacije. Iako sajt pruža niz podsticaja za istraživački rad, novinari, po mišljenju predstavnika Pokrajinskog ombudsmana, sadržaj sajta - preporuke, istraživanja i godišnje izveštaje - retko koriste za iscrpniju obradu pojedinih tema.
Novinari su takođe izneli svoje primedbe i viđenje kako bi se postojeće situacija mogla unaprediti. Saopštenja ombudsmana bi, po njihovom mišljenju, morala biti jednostavnija i prilagođenija receptivnim moćima medijske publike, ali i da takva, jednosmerna komunikacija putem saopštenja nije dovoljna. Komunikaciju je, prema njihovom mišljenju, potrebno proširi češćim održavanjem konferencija za medije, objavljivanjem autorskih tekstova, zanimljivih sadržaja nastalih u radu ombudsmana i lokalnih zaštitnika građana, kreiranjem sveobuhvatne strategije komunikacije i određivanjem osobe koja bi bila isključivo zadužena za odnose sa javnošću. Sve gore navedene probleme je lakše rešiti u slučaju Pokrajinskog ombudsmana, nego lokalnih zaštitnika građana, jer za njihovo rešavanje lokalni zaštitnici građana nemaju odgovarajuće ljudske resurse, a ponekad ni elementarne tehničke uslove za rad.
