Izgraditi poverenje žrtava nasilja prema zdravstvu

Kampanja za podizanje svesti zaposlenih u zdravstvu u vezi sa njihovom ulogom u sprečavanju nasilja nad ženama nastavljena je ove nedelje u Kikindi i Subotici, sastankom predstavnikai predstavnica domova zdravlja, bolnica i zavoda za javno zdravlje sa teritorije Severnobanatskog i Severnobačkog okruga.

O ulozi zdravstvenih ustanova u zaštiti žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima govorili su predstavnice i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana i Doma zdravlja u Inđiji.

Pomoćnica pokrajinskog sekretara za zdravstvo dr Danijela Stanković Baričak govorila je o zdravstvenim posledicama nasilja u porodici i ulozi zdravstvenih radnika u sistemu zaštite, a predočila je i podatke iz istraživanja Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalni rad i demografiju o tome koliko zaposleni u zdravstvu na teritoriji AP Vojvodine poznaju i primenjuju Poseban protokol za postupanje u slučajevima nasilja nad ženama. Čak 80 odsto ispitanika i ispitanica nije prošlo obuku za njegovu primenu, ali se većina, tačnije oko 70 odsto njih susrelo sa slučajevima nasilja u porodici, ali ga nisu evidentirali, niti prijavili drugim organima. Stoga je edukacija zdravstvenih radnika o primeni Protokola i postupanju lekara i medicinskih radnika veoma značajan preduslov efikasnijeg odgovora zdravstvenog sistema na nasilje. Uz aktivnosti primarne prevencije u zdravstvenoj zaštiti, naglasila je Dr Baričak, pravilno evidentiranje slučajeva nasilja u porodici trebalo bi da bude okosnica daljih postupaka pred nadležnim organima u cilju efikasnije sistemske zaštite žrtava nasilja i sankcionisanja počinilaca.

Predstavljajući Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u AP Vojvodini za period od 2015. do 2020. godine, načelnica odeljenja za analize, planiranje i razvoj u oblasti zdravstva u istoimenom pokrajinskom sekretarijatuBiljana Delić ukazala je  i na ono što su nadležne pokrajinske institucije do sada već učinile u ovoj oblasti, ali i na mere u zdravstvu, poput obezbeđivanja uslova za doslednu primenu protokola, čije se sprovođenje očekuje već od ove godine. Time će biti unapređen odgovor celokupnog sistema zaštite, a žene - žrtve nasilja ohrabrene da se češće obraćaju zdravstvenim ustanovama.

Prema rečima direktora Doma zdravlja u Inđiji prim. dr Vase Petrovića,u zdravstvu na lokalnom nivou postoje i primeri dobre prakseu zaštiti žena od nasilja u porodici. Navodeći primer postupanja lekara i zdravstvenog osoblja doma zdravlja kojim rukovodi, naglasio je da efikasnosti postupanja doprinosi dobra organizacija u ustanovama primarne zdravstvene zaštite. Od presudnog značaja je i zalaganje zaposlenih da se profesionalno usavršavaju i dosledno evidentiraju svaki slučaj nasilja koji bude prijavljen domu zdravlja. Osim toga, veoma je važna saradnja sa drugim nadležnim organima i službama, ali i edukacija javnosti o rodno zasnovanom nasilju i nasilju prema ženama.

Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov istakla je da zdravstveni sistem mora aktivnije doprinositi ne samo zbrinjavanju žrtava, nego i njihovom informisanju i edukaciji o tome kako da nasilje prepoznaju i zatraže zaštitu. Iskustva pokrajinske mreže ”Život bez nasilja” pokazala su  da ključnu ulogu u tome imaju upravo zaposleni u zdravstvu koji sa žrtvama dolaze u neposredni kontakt.Iskustvo Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u vezi sa postupanjem zdravstvenih ustanova u slučajevima nasilja prema ženama pokazalo je da su žrtve često obeshrabrene da zatraže zaštitu, između ostalog, zbog odnosa zaposlenih zbog čega nemaju dovoljno poverenja u institucije. To se negativno odražava, kako na konkretno postupanje nadležnih organa, tako i na druge žrtve i njihovo okruženje, a o čemu je govorila saradnica u instituciji Andrijana Čović.

U Kikindi se tokom diskusije prisutnima obratila i Biljana Stepanov iz Centra za podršku ženama, kikindske organizacije koja više od decenije pruža usluge ženama, najviše onima koje su pretrpele nasilje. Ova organizacija osnovala je i deo je mreže SOS telefona za žene žrtve nasilja na teritoriji AP Vojvodine, a na koji se javljaju i žene iz cele Republike Srbije, pa i sa Kosova. U Kikindi, odnoso Severnobanatskom okrugu se tokom 2014. godine na ovaj telefon javilo oko 150 žena, od kojih 58 prvi put. Što se tiče zdravstvenih ustanova, ispostavilo se da je evidencija nasilja sporadična, nesistematična i praktično neupotrebljiva u daljim postupcima. Ukazano je na primer da se evidencija zdravstvenih ustanova sprovedena na osnovu protokola u sudskom postupku ne smatra dovoljnim dokazom, nego se insistira na veštačenju, koje ne samo da je dodatni trošak i produžava sudski postupak, nego i ponovo traumatizuje žrtvu nasilja.

U Subotici je postavljeno pitanje povratne informacije o ishodima daljih, naročito sudskih postupaka u slučajevima nasilja nad ženama jer postupanje ima smisla samo ukoliko se žrtvama pomogne da izađu iz kruga nasilja. U protivnom, stiče se utisak da sistem zaštite ne funkcioniše, odnosno da je obraćanje institucijama bespredmetno, a vođenje postupaka uzaludno i besmisleno. Koordiniranje sistema nadležnih institucija perdstavlja veliki izazov, a ključna stvar za njegovo uspešno funkcionisanje je podizanje stepena svesti i odgovornosti pojedinaca i pojedinki u okviru ovog sistema o posledicama (ne)postupanja u slučajevima nasilja prema ženama. Time će biti poslata i jedinstvena poruka da društvo neće tolerisati nasilje i da će njegovi počinioci biti kažnjeni. 

Učesnici u diskusijama govorili su i o prvom kontaktu lekara sa žrtvama nasilja u kojem je ključna stvar uzajamno poverenje. Rečeno je da postupanje svakako zavisi i od objektivnih okolnosti i raspoloživih resursa, ali u značajnoj meri i od stava i zalaganja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Informisanost i edukovanost o nasilju prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima značajno povećava efikasnost odgovora zdravstva, kako u akutnim situacijama fizičkog nasilja, tako i kada se žrtve usled dugotrajnog psihološkog nasilja lekaru obrate sa simptomima psihosomatkse prirode. U kontekstu resursa važno je zapitati se i koliko celo društvo košta neefikasan sistem zaštite od nasilja. Postoje zvanični podaci o tome da se nasilje već javljalo i do dvadeset puta pre nego što je žrtva zatražila pomoć, a opšte je poznato da se nasilje nad jednom osobom uvek odražava i na one u njenom okruženju.

Sastanci u okviru ove kampanje sledeće nedelje biće održani u Somboru i Sremskoj Mitrovici.