Istraživanje o primeni principa rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou: Zanemarivanje zakonske obaveze
Najnovije istraživanje institucije Pokrajinskog zaštitinika građana - ombudsmana u oblasti ravnopravnosti polova odnosi se na primenu principa rodne ravnopravnosti u Vojvodini na lokalnom nivou u 2015. godini.
Nažalost, lokalni organi uprave ne pridaju ovom pitanju dovoljan značaj, o čemu svedoči podatak da bezmalo polovina - 42 odsto jedinica lokalne samouprave nije ni dostavilo tražene podatke. U preostalim gradovima i opštinama rodnom ravnopravnošću formalno se bave stalna radna tela, najčešće komisija i saveta, a u 52 odsto od ukupno 27 jedinica lokalne samouprave koje su dostavili podatke, osim radnih tela postoji osoba zaposlena u lokalnoj upravi zadužena, između ostalog, i za oblast rodne ravnopravnosti. Samo u četiri jedinice lokalne samouprave obuhvaćene istraživanjem postoje zaposleni koji se bave isključivo ovom oblašću.
Rodno osetljiv budžet usvojen je u svega 13 odsto gradova i opština koje su dostavile podatke, dok u 38 odsto njih nije usvojen, a devet odsto se priprema da ga usvoji. Na to koliko je ovaj aspekt primene principa rodne ravnopravnosti i stvaranja jednakih mogućnosti za žene i muškarce zapostavljen na lokalnom nivou govori i podatak da na ovo pitanje nije odgovorilo čak 40 odsto opština i gradova obuhvaćenih istraživanjem.
Samo pet jedinica lokalne samouprave je navelo da prilikom usvajanja planova i drugih akata, nakon prethodno sprovedene rodne analize, razmatra uticaj mera i aktivnosti na žene i muškarce. Poređenja radi, u istraživanju 2012. godine, 42 odsto lokalnih samouprava odgovorilo je da organi uprave tokom usvajanja razvojnih planova i drugih akata razmatraju uticaj mera i aktivnosti na ostvarivanje jednakih mogućnosti.
U više od četvrtine gradova/opština primenjuju se kvote za manje zastupljeni pol u slučaju nesrazmerne zastupljenosti pripadnika i pripadnica oba pola na rukovodećim položajima, ali u istom procentu smatraju da za tim ne postoji potreba, dok su u devet odsto svesni te potrebe, ali ovu meru ne primenjuju. Stoga ne iznenađuju podaci da je, na primer, među direktorima javnih preduzeća dvostruko više muškaraca nego žena. Među članovima gradskih i opštinskih veća bilo je pre poslednjih izbora gotovo četiri puta više muškaraca. Gradonačelnice ili predsednice opština imale su svega četiri jedinice lokalne samouprave, a samo dve žene bile su predsednice skupštine grada ili opštine.
Na osnovu podataka iz 2015. godine u poređenju sa 2012. godinom nameće se zaključak da se poštovanju principa rodne ravnopravnosti pridaje sve manje značaja, ne samo u pogledu ostvarivanja zakonskih odredbi, nego i stvarnog unapređenja ravnopravnosti žena i muškaraca. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća na to da jedinice lokalne samouprave imaju obavezu da obezbeđuju ravnopravnost polova i stvaraju jednake mogućnosti, što prema Zakonu o ravnopravnosti polova, podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim fazama planiranja, donošenja i sprovođenja odluka koje su od uticaja na njihov položaj. Tim zakonom propisana je i obaveza organa uprave da razvijaju politiku jednakih mogućnosti u svim oblastima društvenog života i preduzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu.
