Please select your page

Истраживања Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана спроводе се како би се сакупили и обрадили подаци у циљу утврђивања степена остваривања, заштите и унапређења људских права у АП Војводини у областима којима се институција бави, а у складу са овлашћењима наведеним у Покрајинској скупштинској одлуци о Покрајинском омбудсману.

Посебно значајна чињеница у вези са истраживањима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је да она на систематичан начин документују стање људских права у АП Војводини у одређеном временском периоду. Имајући у виду чињеницу да се у појединим областима остваривања, заштите и унапређења људских права подаци не прикупљају, нити систематски обрађују, истраживања наше институције су неретко први и пионирски кораци ка систематском праћењу и документовању стања људских права и могућностима њиховог остваривања у односу на локалне и покрајинске органе управе на територији АП Војводине.

Публикације Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана документују поједине активности институције и нуде њена, као и искуства других институција, организација и појединаца/ки у различитим областима остваривања, заштите и унапређења људских права. Као и у случају истраживања, поједине публикације Покрајинског заштитника грађана -  омбудсмана биле су међу првима у Републици Србији и АП Војводини које су се на специфичан начин бавиле неком од области или начина институционалне заштите и унапређења људских права.

Наловна страница

Истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана „Право на доступност здравствене заштите у АП Војводини” бави се доступношћу специјалистичко-консултативних и дијагностичких прегледа за које није прописано утврђивање листе чекања у општим болницама на територији АП Војводине током 2016. године.

Основно полазиште истраживања је да је грађанима током 2016. године било отежано остваривање права на ову врсту здравствених услуга из обавезног здравственог осигурања у оквиру постојећег здравственог система у Републици Србији.

У истраживању су учествовали грађани - корисници услуга система здравствене заштите, Клинички центар Војводине и девет општих болница на територији АПВ, као и десет саветника за заштиту права пацијената у јединицама локалне самоуправе у којима се ове установе налазе, од којих су потоњи учествовали и у посебној фокус групи. Уз десет заштитника права осигураних лица у здравстеним установама обухваћеним истраживањем, подаци о остваривању права грађана на накнаду трошкова обављања специјалистичко-консултативних и дијагностичких прегледа за које није прописано утврђивање листе чекања у приватној пракси затражени су и од Покрајинског фонда за здравствено осигурање и седам окружних филијала Републичког фонда за здравствено осигурање на територији АПВ.

Међу најзначајније резултате истраживања, омбудсман издваја:

  • Опште болнице, једнако као и грађани и саветници за заштиту права пацијената, слажу се у оцени да је највећи проблем у вези са обављањем специјалистичко-консултативних и дијагностичких прегледа то што је број доктора медицине-специјалиста недовољан у односу на број захтева за прегледима;
  • У општим болницама на територији АПВ грађани тврде да су највише проблема имали са заказивањем интернистичких преглед ултразвуком и прегледа кардиолога, као и свих специјалистичких прегледа начелно. Слично је стање и у Клиничком центру Војводине, док домови здравља на територији АП Војводине, укључујући и онај у Новом Саду, најчешће немају довољно капацитета да подмири потребе грађана за ултразвучним и другим радиолошким прегледима, као и прегледима гинеколога, физијатара, офталмолога, ендокринолога и кардиолога;
  • Опште болнице су издавале прописане потврде о немогућности обављања специјалистичких прегледа за које није предвиђена листа чекања у року од 30 дана од дана јављања осигураног лица са лекарским упутом, односно оверавале упуте од изабраног лекара са датумом прегледа заказаним у року дужем од 30 дана, у занемарљивом броју, од чега чак пет болница и Клинички центар Војводине нису издали ниједну потврду, односно поступили сагласно овој законској обавези;
  • Близу три четвртине грађана тврди да су искусили то да здравствена установа није била у ситуацији да им закаже потребни специјалистички преглед у року од 30 дана од дана јављања са упутом изабраног лекара;
  • На питање о томе да ли су, након што су сазнали да одређена установа није у могућности да им закаже преглед у прописаном року, тражили да им се о томе изда прописана потврда, две трећине грађана одговара одрично, од чега највећи број као разлог наводи да нису знали да је таква могућност прописана, односно да на то имају право;
  • Непуних десет процената од оних који тврде да су затражили издавање потврде, односно оверавање одговарајућег упута од изабраног лекара, то право је и остварило.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као независан и самосталан орган АП Војводине који се стара о заштити и унапређењу људских права, доставиће резултате, закључке и препоруке овог истраживања надлежним покрајинским органима, установама и организацијама, како би истима послужили као смернице у њиховом даљем раду у вршењу овлашћења покрајине у области здравства, пре свега оних која се односе на праћење здравственог стања становништва и рада здравствене службе и предлагање и предузимање мера за њихово унапређење, као и старање о спровођењу утврђених приоритета у здравственој заштити, те пружање друштвене бриге за здравље и обезбеђивање мера за спровођење здравствене заштите од интереса за грађане.


насловна смалл

Крајем 2017. године Покрајински заштитник грађана-омбудсман упутио је јединицама локалне самоуправе на територији АП Војводине упитник у вези са остваривањем права на (бесплатну) правну помоћ. Истраживање са истом тематиком спроведено је и 2010. и 2013. године. Циљ истраживања из 2017-те године, као и претходна два, било је утврђивање нивоа остваривања права на правну помоћ, које се јемчи Уставом наше земље, на територији Аутономне покрајине Војводине.


Насловна Децји листови wеб

Покрајински заштитник грађана-омбудсман спровео је истраживање у вези са информисањем на језицима националних мањина у делу који се односи на најмлађу популацију. Желели смо да сагледамо како се остварује право на информисање на језицима националних мањина, али из угла деце предшколског и школског узраста. Поред основне улоге преношења информација медији су, између осталог, и средство ширења обичаја, традиције, културе и историје, те су у том контексту веома значајни за очување и унапређење националног, језичког и културног идентитета припадника националних мањина као групе и као појединаца.


Насловна за сајт даровити

Законодавац у нашој земљи препознао је ученике са изузетним способностима као ученике са потребом за додатном подршком, па су и подзаконским актима ближе уређени услови и начин обезбеђивања овог вида подршке. Покрајински заштитник грађана – омбудсман, у складу с овлашћењем да спроводи истраживања како би стекао увид у стање људских права, идентификовао проблеме и формулисао препоруке у циљу остваривања, заштите и унапређења људских права, реализовао је истраживање о подршци даровитим ученицима у основним и средњим школама у АП Војводини.

Испитивано је то да ли се, у којој мери и на који начин ученицима обезбеђује подршка у виду индивидуализованог рада и примене индивидуализованог образовног плана, те да ли постоје и које су тешкоће у примени овог вида подршке. Истраживање је дескриптивно по методи анализе секундарних података.

За потребу истраживања сачињен је упитник који садржи 35 питања формулисаних на основу прописа који регулишу право на додатну подршку детету и ученику. Узорком су обухваћени подаци из 231 основне и 84 средње школе у Аутономној Покрајини Војводини. Резултати говоре о томе да постоје тешкоће у идентификацији, тј. препознавању даровитих ученика, посебно даровитих ученица и ученика млађег узраста, као и недовољна едукованост и мотивисаност наставног и стручног кадра у школама за рад са њима.

Имајући у виду резултате истраживања, указано је на потребу за изменом прописа, као и за обезбеђивањем едукативних програма за наставни и стручни кадар у васпитно-образовним установама у вези са феноменом даровитости, идентификацијом и мотивисањем даровитих ученика, те на потребу да се приликом креирања мера и примене додатне подршке ученицима води рачуна о особинама и потребама ученика различитог пола и узраста. 


Насловна страна

Током 2016. године, на почетку друге, односно по окончању прве Декаде Рома (2005-2015), Покрајински заштитник грађана - омбудсман спровео је и треће истраживање у области остваривања и заштите права припадника ромске националне мањине под називом „Примена афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине”.

Неке од препорука Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана су да је потребно наставити са применом афирмативних мера, односно осмислити активности које се надовезују на њих, а које ће допринети повећању броја деце уписане у предшколски програм и основну школу, обезбедити наставак њиховог школовања у петом разреду основне школе и њено завршавање, као и упис у средњу школу и њено завршавање.