Након научно-стручне конференције под називом „Право на достојанство“ коју је Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао у петак, покрајински омбудсман Зоран Павловић и учесници конференције посетили су Музеј Војводине и обишли поставке у оквиру Музеја присаједињења 1918.
Изложба „Од сна до јаве, присаједињење Војводине Србији 2018“ приказује Велику народну скупштину која се одржала у Новом Саду 1918. године. Посебну пажњу покрајинског заштитника грађана и других учесника и учесница конференције привукла је збирка уметничких предмета која садржи портрете седам жена које су изабране да буду посланице на Великој народној скупштини. Наиме, када су 1918. године на територији Бачке, Баната и Барање бирани делегати за Велику народну скупштину у Новом Саду, на којој су те области присаједињене Краљевини Србији, право да бирају и да буду биране, први пут у историји Европе, добиле су и жене. Њих седам – Милица Томић, Мара Малагурски, Анастасија Манојловић, Марија Јовановић, Олга Станковић, Катица Рајчић и Манда Сударевић – као изабране делегаткиње присуствовале су Великој народној скупштини у узеле активно учешће у њеном раду. На овај начин оне су дале свој, веома значајан, допринос у изградњи друштва једнаких политичких могућности за жене и мушкарце, а стална музејска поставка портрета ових знаменитих жена служи као сведочанство њиховој историјској улози и постављању темеља родној равноправности.
Сто година након овог историјског догађаја, у републичком парламенту Србије седи 40% жена – ове године је унапређен систем изборних квота усвајањем измена изборних закона којима се прописује да се на листама за парламентарне и локалне изборе мора наћи 40% мање заступљеног пола. Осим повећаног броја жена у парламенту, биланс родне равноправности у извршној власти је достигао историјски максимум - нова Влада Србије, која поново има жену на челу, има највећи број жена на министарским местима од почетка вишестраначја.
Поводом стогодишњице одржавања Велике народне скупштине 2018. године, Покрајински омбудсман је, желећи да понуди слику учешћа жена у јавном и политичком животу Војводине и њихову улогу у развоју парламентаризма, приредио монографску публикацију „Жене у парламентарном животу Војводине 1918 – 2018”.
Ако постоје људска права, онда би право на достојанство требало да буде прво међу њима. Овим речима професора Јована Бабића, могла би се сумирати једнодневна међународна научно-стручна конференција о праву на људско достојанство која је данас, у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и београдског Института за криминолошка и социолошка истраживања, одржана у Новом Саду.
Тему конференције Порајински омбудсман је најавио већ у октобру прошле године и она је тада, можда, некоме и деловала као још једна досадна академска тема. Данас је, међутим, тема људског достојанства изузетно важна. Свет је суочен са пандемијом COVID 19 а мере које владе, како у Србији, тако и у свету, предузимају у борби против корона вируса заоштриле су питање људских права и у поље медијских, етичких и политичких анализа и истраживања увеле тему људског достојанства.
У раду конференције учествовали су представници стручних, научно-истраживачких, академских и других институција и организација из Аустралије, Босне и Херцеговине, Белорусије, Италије, Норвешке, Јапана, Мађарске, Северне Македоније, Румуније, Русије, Хрватске и Кине.
Тему конференције учесници скупа су тематизовали са становишта борбе против пандемије COVID 19, дечијих права, кривичног законодавства, злочина из мржње, слободе изражавања, социјалне заштите, као и из угла становника неформалних насеља. У излагањима су навођени и неки конкретни примери грубог кршења права на достојанство, као што су телесно кажњавање деце, насиље у породици и вршњачко (адолесцентско) насиље, недостатак солидарности или потпуне дехуманизације људи, до које долази у савременим, постмодерним облицима ратовања.
Као и ранијих година, Покрајински омбудсман је и ове године све радове припремљене за конференцију публиковао у форми Годишњака. Између корица зборника (на 744 странице) налазе се прилози четрдесет аутора и ауторки из земље и света. Окупљајући из године у годину велики број учесника различитих дисциплинарних усмерења, конференције Покрајинског омбудсмана све више се потврђују као респектабилан регионални форум за дебату о најважнијим питањима из области људских права.
Данас је у просторијама Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана одржан састанак на ком је договорена сарадња институције са Амбасадом Шведске у Србији. Састанку су, уз покрајинског заштитника грађана – омбудсмана проф. др Зорана Павловића, присуствовали заменик за заштиту права детета Милан Дакић и саветница у Покрајинском заштитнику грађана Светлана Нешић Бајго и представници Амбасаде Шведске: саветник – министар, заменик шефа мисије Јоацхим Wеарн, координаторка за комуникације и јавну дипломатију Славица Марковић-Сандић и асистенткиња за административна питања Светлана Тот.
На састанку је било речи о активностима ових двеју институција у области заштите права детета и могућностима за даљу заједничку сарадњу на унапређењу положаја и заштите права детета, посебно у области заштите деце од свих облика насиља, злостављања и занемаривања.
Повод за сарадњу, између осталог, је обележавање 75 година од како је шведска списатељица Астрид Линдгрен створила лик Пипи Дуге Чарапе са којом се друже генерације деце. Уједно, Астрид Линдгрен је у свом говору Никад насиље који је у Франкфурту одржала 1978. године приликом преузимања награде за мир, указала на то да је немогуће градити ненасилно друштво ако се деца васпитавају насилним методама. Годину дана касније, Шведска је била прва држава у свету која је законом забранила телесно кажњавање деце.
Будући да је тема забране телесног кажњавања деце у нашој земљи и даље контраверзна у јавности, наредне активности у сарадњи са Амбасадом Шведске, омогућиће родитељима и стручњацима да се ближе упознају са искуствима Шведске након више од тридесет година од забране телесног кажњавања деце у свим областима друштвеног живота, као и са најновијим научним сазнањима у области развоја детета и праксама одгоја и васпитања без физичког и других видова кажњавања деце. Покрајински заштитник грађана – омбудсман на овај начин наставља са активностима које промовишу и обезбеђују подршку родитељима и породицама за квалитетно, подстицајно родитељство и бригу о целовитом развоју детета.
Тим Нациналног механизма против тортуре, у чијем раду учествује Покрајински заштитник грађана – омбудсман, посетио је јуче Специјалну психијатријску болницу “Свети Врачеви“ у Новом Кнежевцу.
Овом посетом чланови националног механизма, са којима је била и Анико Ширкова, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, желе да стекну увид у третман лица која се налазе на извршењу мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, као и лица на извршењу одговарајућих заштитних мера изречених у прекршајном поступку.
Налази ове, као и посете свим осталим установама у којима се лече форензични пацијенти, биће сумирани у оквиру посебног тематског извештаја, са којим ће бити упознате и надлежне институције, и јавност.
Светски дан жена на селу обележава се 15. октобра сваке године. Четвртину светске популације чине сеоске жене, које имају важну улогу у развоју сеоских подручја али су и даље изложене различитим врстама дискриминације. Оне представљају невидљиву радну снагу јер обављају велики део пољопривредних послова, скоро све послове у домаћинству, одгајају децу и брину о старијим члановима породице. Иако је њихова ангажованост велика и значајна, њихов рад није довољно цењен и плаћен. Свака пета жена је власница пољопривредног газдинства, свега 12 одсто жена су власнице кућа у којима живе, а 16 одсто власнице земље. Уколико су и запослене, онда су то као помоћни чланови у домаћинству, што значи да су ограничене за пензијско и инвалидско осигурање и многе добробити у старости.
Постоје озбиљне препреке у приступу различитим услугама потребним за квалитетан живот, пре свега здравственим. Већина сеоских жена мора да путује у град ради специјалистичких прегледа и куповине лекова, услед чега је здравље жена на селу, а нарочито вишеструко маргинализованих жена, веома угрожено. Њихов положај додатно је отежан услед нових околности које је изазвала епидемија коронавируса. Како би њихова права била заштићена, женама на селу мора се омогућити равномернија расподела прихода, а неопходно је и радити на унапређењу институционалне подршке у домену родне равноправности у локалним заједницама. Осим тога, потребно је континуирано спроводити едукације о економским и социјалним правима, функционисању институција, као и о могућностима запошљавања и самозапошљавања. Имајући у виду чињеницу да из економске зависности произилазе и други бројни проблеми са којима се сусрећу, економско оснаживање жена са села је кључно и нужно. Програми за подстицање женског предузетништва на селу један су од начина економског оснаживања сеоских жена.
У сусрет Међународном дану жена на селу, заменица Покрајинског заштитника грађана Снежана Кнежевић посетила је пољопривредно газдинство Кузмановић, надомак Ченеја, где су је угостили Сања Кузмановић и њен супруг Светозар. Сања, по струци дипломирани економиста, своје знање из економије пренела је на салаш и 2015. године одлучила да почне да се бави пољопривредом, тачније органском пољопривредном производњом поврћа и зачинског биља. Као мајка две ћерке, бављење органском производњом јој омогућава да самостално организује своје обавезе и проводи више времена са својом породицом. Сања је, као носилац пољопривредног газдинства, искористила у више наврата и субвенције које је давала држава, покрајина или град, односно средства која се дају као подстицај за пољопривреду и предузетништво, између осталог и за органску биљну производњу. Ова врста производње је за многе још увек непознаница, и многе жене које се баве пољопривредом немају информације о начинима коришћења подстицајних средстава, односно о бројним конкурсима републичког министарства, покрајинског секретаријата, градских и локалних самоуправа али и средствима из претприступних фондова Европске уније. Како би искоришћеност тих средстава била већа, неопходне су едукације људи, нпр. путем месних заједница, о постојећим конкурсима и програмима, попуњавању и подношењу конкурсне документације као и о писању пројеката. Покрајински заштитник грађана жели да, на примеру Сање Кузмановић, укаже на огроман потенцијал и кључну улогу које жене имају у производњи хране и пољопривреди, као и начине на који тај потенцијал могу да остваре уз подршку државе, покрајине и локалне заједнице.
Међународни Дан сеоских жена је успостављен 2008. године од стране Уједињених нација у циљу указивања на кључну улогу и допринос жена на селу за унапређење пољопривреде и руралног развоја, допринос прехрамбеном суверенитету и искорењивању сиромаштва у сеоским областима.
