Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као координатор мреже „Живот без насиља“, организовао је 8. децембра онлајн годишњу конференцију Мреже.

Учеснике и учеснице скупа најпре је поздравио покрајински заштитник грађана – омбудсман, проф. др Зоран Павловић, који је нагласио да постоји потреба за много јаснијим друштвеним одговором на насиље над женама, о чему сведочи и број фемицида на годишњем нивоу, који износи око тридесет и који се из године у годину не смањује. Проналажење ефикасног решења за превенцију и сузбијање ове негативне друштвене појаве, по мишљењу покрајинског омбудсмана, захтева интегрисање свих микро, мезо и макро елемената, уз подршку доносилаца одлука на свим нивоима. Професор Павловић се осврнуо и на чињеницу да су деца често невидљиве жртве насиља у породици, и да их је неопходно третирати као посебно рањиву и, у недовољној мери препознату групу. Снежана Кнежевић, заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова, изразила је захвалност свим члановима и чланицама мреже „Живот без насиља“ на активностима које су се спроводиле током 15 година постојања Мреже, са напоменом да Мрежа представља једну од најсвеобухватнијих активности институције Покрајинског омбудсмана. Према речима бивше заменице за равноправност полова Данице Тодоров која је иницирала формирање Мреже давне 2005. године, Мрежа је оформљена у циљу повезивања различитих институција на свим нивоима и успостављања боље сарадње, имајући у виду чињеницу да тадашњи законодавни оквир није у довољној мери омогућавао да жртве насиља у породици добију адекватну заштиту и подршку. Покрајински омбудсман је, као координатор Мреже сваке године прикупља податке о насиљу у породици од стране надлежних институција на територији АП Војводине. Резултате овог истраживања за случајеве насиља у 2019. години представила је Светлана Нешић Бајго, саветница у Покрајинском омбудсману. У 2019. години донете су 2143 хитне мере привременог удаљења учиниоца из стана, 3999 хитне мере привремене забране учиниоца да контактира жртву насиља и прилази јој, док су у 4331 случају изречене обе мере истовремено. Жене чине око 74 одсто укупног броја жртава, а деца тек пет до десет одсто - подједнак је број девојчица и дечака, осим код евиденције судова у кривичном поступку где је значајно већи број девојчица жртава - 84%. Половину укупног броја жртава чине жене које су у партнерском (брачном или ванбрачном односу) са учиниоцем насиља.

30. јула 2020. године усвојена је Национална стратегија за остваривање права жртава и сведока кривичних дела за период од 2020 – 2025 године. О овом документу, као и активностима које су њиме предвиђене, говорила је Наташа Новаковић из Мисије ОЕБС-а у Србији. Стратегија је део пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ који има за циљ успостављање свеобухватног националног система информисања, помоћи и подршке жртвама и сведоцима у оквиру кривичноправног система у Србији и његово усклађивање са европским стандардима.

Виктимолошко друшво Србије, независно и непрофитно удружење грађана, у оквиру службе ВДС инфо пружа помоћ и подршку жртвама криминалитета. Кризна времена, попут тренутне здравствене изазване епидемијом коронавируса, изискују прилагођавање рада надлежних институција и сервиса подршке и помоћи за жртве насиља. О изазовима у пружању подршке жртвама током пандемије COVID-19 говорила је Јасмина Николић из Виктимолошког друштва Србије. Највећи изазови у раду овог удружења током пандемије били су пружање помоћи односно допирање до жена које не користе интернет, пружање подршке и помоћи женама у ромским насељима и женама са инвалидитетом. Као неки од изазова са којима се сусрећу корисници/це услуга показали су се недостатак јединствених контакт података и информација уопште, немогућност проналажења сигурног места за разговор, могућност већег заражавања услед неодговорног понашања насилника, али и занемаривање опасности од вируса услед окупираности проблемом насиља. У оваквим околностима је нужно одржавање континуитета рада и координације свих надлежних служби које пружају подршку женама жртвама насиља. Важан део тог ланца чине групе за координацију и сарадњу, које се састоје од представника основних јавних тужилаштава, полицијских управа и центара за социјални рад, са подручја за које се група образује. О њиховом раду говорила је Горјана Мирчић Чалуковић, члан Групе за израду Закона о спречавању насиља у породици. Доношењем овог закона предвиђене су обавезне интерсекторске сарадње и створен је законски оквир за адекватан одговор на насиље у породици. Она је истакла значај већег укључивања здравствених и образовних институција, цивилног сектора, али и веће укључивање самих жртава насиља у рад група. Према речима Миодрага Тепавца из Центра за социјални рад Сомбор, показало се да највеће изазове за време COVID-19 пандемије из угла центра за социјални рад представљају комуникација са жртвом, изолација, промена ставова и интензивирање насиља, што изискује промишљање постојећих протокола и процедура. Пандемија је поставила пред нас многе изазове у области женских људских права, а засигурно ће оставити и бројне последице. По мишљењу др Зорице Мршевић са Института друштвених наука, неопходно је да консеквенце пандемије буду видљиве у свим областима друштва и кроз све аспекте анализе, укључујући и родну, а у фокусу треба да буду родно засновано насиље, женска људска права, одговори институција, солидарност, сигурност и добра комуникација.

Ове године обележава се двадесет година од усвајања Резолуције 1325 Жене, мир и безбедност. Важност и актуелност овог документа посебно је значајна у контексту актуелне пандемије – показало се да жене подносе највећи терет и трпе најтеже последице, што директно утиче на њихову безбедност. Све ово захтева, по мишљењу потпуковника у пензији Светлане Јанковић, уважавање свачијих потреба, превазилажење стереотипа које постоје свуда, па и у безбедносним структурама, и повезивање националног нивоа и локалних механизама.

На самом крају Конференције, формулисани су закључци, међу којима су најзначајнији:

Само заједничким наступом у будућем раду, имаћемо и толико жељен резултат: насиље сведено на минимум, и нулту толеранцију друштва на сваку врсту и облик насиља.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман је, уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији, организовао данас предавање на тему „Насиље према женама у породици и у интимним партнерским односима“ које је одржала проф. др Невена Петрушић, редовна професорка Правног факултета у Нишу. Предавање је било намењено студентима социјалног рада Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Правног факултета за привреду и правосуђе у Суботици Универзитета Привредна академија у Новом Саду, а пратили су га и чланови односно пратиоци друштвене организације младих Конгресни едукативни центар.

Циљ ове активности Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана је оснаживање и подстицање младих за предузимање активне улоге у постизању родне равноправности и превенције родно заснованог насиља, а повод је глобална кампања „16 дана активизма против насиља над женама“. Ова светска кампања, коју обележава преко 1.700 организација широм света, почиње 25. новембра Међународним даном борбе против насиља над женама и завршава 10. децембра Међународним даном људских права. Циљ кампање је подизање свести јавности и предузимање активности за сузбијање насиља над женама .

Интерактивно онлајн предавање Покрајинског омбудсмана организовано је преко Зум апликације и пратило га је око сто студената/младих активиста.

Препознајући значај континуиране едукације младих о родно заснованом насиљу, Покрајински омбудсман организовао је ово предавање у циљу развијања ненасилног понашања и слања поруке да у нашем друштву постоји нулта толеранција на насиље.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман данас је организовао онлајн Округли сто на тему „Збрињавање деце у стању потребе“. Скуп је организован ради целовитог сагледавања проблема, потреба и сачињавања заједничких закључака и предлога за унапређење и адекватну заштиту деце са вишеструким сметњама и тешкоћама у менталном и физичком развоју, а која су због неадекватног родитељског старања издвојена или их је потребно издвојити из биолошке породице. Неретко, ова деца бивају укључена у психијатријски третман због аутодеструктивног понашања или се евидентирају као деца у сукобу са законом.

Округлом столу, уз проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Милана Дакића, заменика омбудсмана за права детета, присуствовали су представници Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, Покрајинског завода за социјалну заштиту, Клиничког центра Војводине, Центра за породични смештај и усвојење, Дечјег села и центара за социјални рад са територије АП Војводине. Присутни су поделили своја искуства и усагласили се у погледу закључка да проблем збрињавања деце у стању потребе произлази из неразвијеног система услуга у локалној заједници, недовољног броја хранитељских породица, као и неадкеватних капацитета установа социјалне заштите. Као могуће решење проблема у којем се, како је закључено на скупу,  тренутно налази око 25 деце на подручју АП Војводине, разматрано је формирање установа социјално-здравствене заштите, односно услуга које одговарају на потребе деце и њихових породица за интензивном, индивидуализованом и континуираном подршком у заједници.

Покрајински омбудсман, из године у годину, среће се са проблемом збрињавања ове групе деце о чему је указивао у својим годишњим извештајима и предлагао могућност да се актуелно, док се не развију одрживији видови подршке и заштите и не пронађу квалитетнија решења која ће бити у најбољем интересу детета и у складу са политиком деинституционализације, деца у оваквој ситуацији збрињавају у установама социјално - здравствене заштите. Међутим, иако је Законом о социјалној заштити прописана могућност оваквог начина збрињавања корисника, констатовано је да на територији Републике Србије још увек није установљена ниједна установа овог типа.

Закључци округлог стола биће достављени органима надлежним за доношење одлука у области социјалне и здравствене заштите и другим институцијама одговорним за заштиту и унапређивање права детета.

Данас, на Међународни дан детета, Покрајински заштитник грађана – омбудсман у сарадњи с Градском библиотеком у Новом Саду поклонио је пакет књига за децу на болничком лечењу на Институту за заштиту деце и омладине Војводине. Књиге је в.д. директорки Института доц. др Јелени Антић уручио покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић.

Покрајински заштитник грађана у досадашњем раду реализовао је више различитих активности у погледу унапређивања и заштите права деце на болничком лечењу. У години која протиче у знаку пандемије Ковид-19, Омбудсман жели да на овај, симболичан начин, укаже на то да је обезбеђивање свих видова подршке деци и њиховим породицама, солидарност и комуникација заснована на емпатији, узајамном поштовању и поверењу, пружање могућности за игру, рекреацију и учење, у складу с узрастом детета и стањем у којем се оно налази, од вишеструке важности за разумевање и поштовање здравственог стања, развојних потреба и достојанства деце на болничком лечењу.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман честита свој деци Светски дан детета!

Данас је одржана Школа људских права коју је по трећи пут организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман уз подршку Мисије ОЕБС у Србији. Овогодишња школа, којој је присуствовало више од 30 учесника, понајвише студената и студенткиња друштвених наука Универзитета у Новом Саду, одржана је онлајн.

У уводној речи проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман подсетио је на то да је Омбудсман ову годину обележио као годину права на достојанство на којем се темеље сва људска права. Представљајући тему овогодишње школе која се може сумирати у питању Како да се штитимо и поштујемо међусобно, професор Павловић указао је на важност толеранције, али нагласивши да када је реч о мржњи према другима онда ту не сме бити никакве толеранције.

Џон Дејвид Клејтон, шеф Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Србији поздравио је полазнике и изразио мишљење да је континуитет одржавања Школе људских права изузетно, макар и онлајн,  јер толеранција није нешто што нам је дато, већ се о њој стално мора говорити и учити. Када говоримо о људским правима данас немамо дилему да ниједан облик дискриминације не треба да постоји,

Говорећи о расизму и људским правима у оквиру предавања Људска права и претње људским правима, проф. др Тибор Варади, академик САНУ, скренуо је пажњу на то да је важно водити рачуна о томе да једнакост подразумева уважавање и давање исте шансе различитости, односно да се једнакост не може постићи без искреног поштовања различитости. Професор Варади посебно је истакао то да је важно да полазимо од садашњег тренутка и постојећих истина када штитимо људска права, а не од образаца и фраза које доводимо у везу са вредностима људских права.

Јелена Јокановић, саветница при Мисији ОЕБС говорила је о злочину из мржње као комплексној теми, али указујући на његове важне одреднице – постојање злочина дефинисаног у кривичном законодавству и мотив који проистиче из предрасуда. На тему Система вредности, насиљу и злочину мржње говорила је и Милица Борјанић из Кровне организације младих Србије која је представила резултате истраживања које је ова организација реализовала с младима. Између осталог, истраживање је показало да је чак 82 одсто младих сведочило неком облику насиља, а да 70 одсто младих насиље није никоме пријавило.

У дискусији полазника и полазница школе са предавачима било је речи и о заштити људских права радника, праву на информисање у време пандемије Ковид 19, људским правима мањинских заједница, посебно ромске, особа другачије сексуалне оријентације и миграната и мигранткиња.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић закључио је Школу речима да је људско достојанство вредност изнад сваке цене и да онда када је оно угрожено постаје предмет заштите људских права. Оно што штитимо је вредност заложена у саму чињеницу постојања слободних бића.