Вести
Покрајински заштитник грађана - омбудсман организовао је јуче, у оквиру кампање „16 дана активизма у борби против насиља над женама“ предавање за ученике и ученице средњошколског дома „Бранково коло“ у Новом Саду, на тему „Зашто је родна равноправност наша тема?“.
Пре почетка предавања ученицима и ученицама обратили су се испред Покрајинског омбудсмана заменица за равноправност полова, Снежана Кнежевић и заменик за права детета, Милан Дакић.
Заменица за равноправност полова је упознала присутне ученике/це са међународном кампањом „16 дана активизма у борби против насиља над женама“ чији је циљ скретање пажње јавности на проблем насиља над женама и девојчицама широм света, које представља један од најтежих облика кршења људских права. Она је нагласила да жене и мушкарци треба да буду равноправни и да нико не треба да буде ни јачи, ни слабији пол, као и да, иако жене и мушкарци нису једнаки, морамо да изградимо друштво у којем ћемо бити равноправни.
Заменик за права детета је, уочи 10. децембра - Међународног дана људских права, истакао значај развијања емпатије, солидарности и хуманости, подсетио да су сва људска права недељива и да је важно наставити са едукацијом младих људи о концепту људских права уопште.
Предавање на тему „Зашто је родна равноправност наша тема? одржале су доктор родних студија Зорана Антонијевић и Косана Бекер, докторандкиња на родним студијама.
У једноипочасовном предавању предавачице су упознале ученике/це са основним појмовима у области родне равноправности, као и са различитим облицима дискриминације, а затим су у интерактивном разговору ученици/це истицали препознате примере родне дискиминације.
У средњошколском дому „Бранково коло“ смештено је 423 ученика и ученица са територије Републике Србије, Црне Горе и Републике Српске, који похађају различите средње стручне школе и гимназије на територији Новог Сада.
Сутра је десети децембар - Међународни дан људских права.
Тим поводом, Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива све носиоце јавних функција да људским правима приступају са истом оном посвећеношћу, озбиљношћу и одговорношћу са којом су творци Универзалне декларације стварали тај документ.
Као институција задужена за заштиту и унапређење људских права, Покрајински омбудсман захтева од органа управе, јавних предузећа и установа које врше управна и јавна овлашћења да о правима, интересима и обавезама грађана одлучују брзо, ефикасно, стручно, законито и транспарентно.
Подсећајући на речи из Универзалне декларације да се сви људи рађају слободни и једнаки у достојанству и правима, Покрајински омбудсман апелује на грађане да се једни према другима односе у духу братства, посебно када су у питању рањиве групе попут деце, старих, особа са инвалидитетом, болесних, социјално угрожених, мањина, припадника ЛГБТ популације….
У свом раду Покрајински заштитник грађана – омбудсман се ослања на утицај јавности. Да би критички и еманципаторски потенцијали јавности могли да дођу до изражаја, медији морају бити објективни, јер само такви могу, по дубоком уверењу Покрајинског омбудсмана, допринети остварењу права наведених у Универзалној декларацији.
Честитајући грађанима и грађанкама Међународни дан људских права, Покрајински омбудсман ће и даље бити солидаран са свим жртвама кршења људских права и енергичан у осуди оних који та права крше.
У сусрет Међународном дану особа са инвалидитетом Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети јавност на неколико чињеница:
- Процењује се да особе са инвалидитетом чине око 15 одсто светске популације, док је у Србији тај проценат нешто мањи. Не постоје егзактни подаци, али се процењује да у Србији око 700.000 особа има неки облик инвалидитета;
- Особе са инвалидитетом се суочавају са бројним проблемима, пре свега са проблемом сиромаштва, незапослености, друштвене изолације и дискриминације. Проблеми постоје и у области образовања, примени основних института социјалне заштите, слободи кретања и приступачности зграда јавне власти, као и кретања унутар тих зграда, ограниченим капацитетима установа за смештај особа са инвалидитетом, као и проблемима у области здравствене заштите, а нарочито у заштити репродуктивних права жена са инвалидитетом;
- Када је репродуктивним правима жена се инвалидитетом реч, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је током године, у сарадњи и уз подршку ОЕБС-а, реализовао истраживање под називом „Репродуктивно здравље жена са инвалидитетом у АП Војводини“. Истраживањем је регистровано да систем не препознаје у довољној мери особе са инвалидитетом. Приступачност здравствених објеката је проблематична. Информације од значаја за репродуктивно здравље жена са инвалидитетом су присутне у већем броју домова здравља, али не и у одговарајућем формату (већи испис, поједностављене верзије, итд). Посебан проблем представља заштита права на приватност, јер жене са инвалидитетом у здравствене установе долазе уз помоћ пратиоца, који стиче увид у њихове приватне податке. Поред тога, постоје и комуникацијске баријере, јер се медицинско особље не обраћа непосредно жени, него њеном пратиоцу. Недостатају протоколи којима би се регулисао боравак персоналних асистената у болници док су жене са инвалидитетом на лечењу, а потребна је и обука лекара и медицинског особља о степенима, узроцима и облицима инвалидитета, као и правима жена са инвалидитетом;
- На законодавном плану у Србији су учињени значајни помаци. У пракси су, међутим, позитивни помаци спорији, због чега особе са инвалидитетом не могу на равноправан и активан начин учествовати у животу заједнице.
- Иако су суочене са бројним проблемима, особе са инвалидитетом се не обраћају у великом броју Покрајинском омбудсману.
Посвећен заштити људских права, Покрајински омбудсман изражава спремност да и убудуће предано ради на промоцији и заштити људских права особа са инвалидитетом. Поред тога, Покрајински омбудсман ће организацијом семинара, тренинга и обуке радити на упознавању особа са инвалидитетом са њиховим правима и инструментима заштите тих права.
Имајући у виду чињеницу да грађани нису у потпуности свесни свих тешкоћа и проблема са којима се суочавају особе са инвалидитетом, Покрајински омбудсман ће, нарочито у раду са младим људима, доприносити подизању нивоа свести о особама са инвалидитетом, њиховим правима и њиховим доприносом развоју друштва.
Свестан огромне моћи медија, Покрајински омбудсман апелује на запослене у медијима да у свом извештавању поштују урођено достојанство особа са инвалидитетом, њихову индивидуалну аутономију и право да одлучују о свом животу. По мишљењу Покрајинског омбудсмана, то је један од начина да се неутрализују и обеснаже стереотипи и предрасуде које прате особе са инвалидитетом.
Подсећајући на чињеницу да свако људско биће има право на достојанствен живот, Покрајински омбудсман апелује да се институт лишавања пословне способности у случају особа са инвалидитетом примењује обазриво и веома скрупулозно.
Покрајински омбудсман је изричит у становишту да инвалидитет није и да никад не може постати разлог за недостојанствен живот. Као делу људског рода, особама са инвалидитетом припадају сва људска права и основне слободе, без икакве дискриминације.
По дубоком уверењу Покрајинског омбудсмана, само доследно истрајавање на горе поменутом начелу омогућује особама са инвалидитетом да развију своје потенцијале, осећај достојанства и самовредности.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је јуче 14. по реду годишњу конференцију мреже „Живот без насиља“ под називом „Заједно против насиља – напредак, препреке, изазови“. Поздрављајући учеснике конференције проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, је чињеницу да конференцији из године у годину присуствује све већи број учесника протумачио као израз спремности друштва да сваком грађанину и грађанки омогући достојанствен живот без насиља. Он је нагласио да је свако насиље уперено према женама атак на женин живот, тело, свест и вољу, који укључује радње којима се крше фундаментална права жене, а пре свега њено право на живот, слободу и аутономију. По његовим речима, свака врста насиља вређа људско достојанство - како онога ко га трпи, тако и онога ко га врши – и зато отпор насиљу не може да буде сведен на појединачна напор, него мора бити плод колективног настојања да се изгради друштво у коме ће свако насиље бити санкционисано, насилници стигматизовани, а жртве ефикасно заштићене.
Испред Координационог тела за родну равноправност учесницима конференције се обратила Љиљана Лончар, која је указала на све оно што је Република Србија, у оквиру борбе против насиља, урадила на нормативном и институционалном плану, што говори о постојаним и континуираним напорима да се опозове родна асиметрија, а односи у друштву граде на стварној, а не декларативној, једнакости мушкараца и жена.
Презентујући резултате истраживања „Друштвени и институционални одговор на фемицид у Србији“, проф. др Слободанка Констатиновић Вилић и проф. др Невена Петрушић истакле су да су мотиви за насиље љубомора, љутња и гнев због прекида емотивне везе, мржња, нетрпељивост и освета према жртви, као и прикривање другог кривичног дела (силовање, обљуба), а његови најчешћи узроци су напуштање партнера, агресивно понашање починиоца, али и неблаговремене интервенције институција. Истакнуто је и да другостепени судови у већини случајева насиља у породици смањују казне у односу на оне које су изрекли првостепени судови.
Пројекат центра „Уједињено за заустављање насиља над женама“ представила је Славица Васић из Ромског женског центра „Бибија“, која је истакла да је циљ наведеног пројекта развој мера за смањење дискриминације и насиља над Ромкињама, али и оснаживање Ромкиња. Потреба за оснаживањем Ромкиња произилази из поражавајуће чињенице да је 92% Ромкиња доживело неку врсту физичког или сексуалног насиља. Указујући на проблем малолетничких бракова нагласила је да малолетнички бракови нису део ромске традиције које би требало толерисати, него да је у питања злоупотреба деце чије образовање треба подржати и успоставити механизме за координисано и ефективно поступање надлежних установа како би се малолетнички бракови сузбијали и превенирали.
Јасмина Николић из Виктимолошког друштва Србије говорила је о резултатима истраживања „Стереотипи и предрасуде као препрека једнаком приступу свим жртвама родно базираног насиља“. Резултати говоре да су код испитаника-представника институција присутни традиционални родни стереотипи, изражена патријархална родна социјализација и недовољно знање о родно заснованом насиљу.
Веома запажено излагање на конференцији је имала др Нада Падејски Шекеровић, руководитељка Сигурне куће у Новом Саду, која је истакла да је психолошка помоћ жртвама од великог значаја, али да је, исто тако, значајан и рад са починиоцима насиља, будући да се чак 80% оних којих су прошли обуку више не враћају насилничком понашању.
Правни факултет Универзитета Унион, поред Факултета политичких наука из Београда, једини је факултет који је донео Правилник о забрани сексуалног узнемиравања, а кршење његових одредаба представља, по речима проф. др Слађане Јовановић, професорке овог факултета тежу раднy повреду и починилац може бити санкционисан престанком радног односа. Овај интерни акт донет јер је према наводима студената њих 80% присуствовало разговору у коме су професори говорили о сексуалним темама, а што су студенти сматрали сексуалним узнемиравањем.
У другом делу, рад конференције настављен је у тематским групама које су се бавиле питањима фемицида изван фокуса, процене ризика и радом група за координацију и сарадњу. Када је у питању фемицид истакнуто је да пажња мора бити фокусирана и на непартнерске фемициде (убиства старица, девојчица, жена опасних занимања и др.), који у укупној структури чине једну трећину фемицида и који заслужују исцрпну анализу. Процена ризика мора се вршити увек када се пријави насиље у породици или када постоји сумња да се насиље врши, њоме морају бити обухваћени и малолетни чланови породице, док су институције и професионалци дужни да размењују информације и сарађују у процесу пружање заштите жртвама насиља у породици, закључци су групе која се бавила овим питањем. Евидентно је да је кроз групе за координацију и сарадњу међусекторска сарадња успостављена и да је она добра, али да је неопходна даља едукација професионалаца у овој области, а као најважнија потреба у борби против насиља истакнуто је кадровско ојачавање надлежних органа и установа.
Закључујући конференцију покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић нагласио је да систем мора реаговати ако желимо да жене пријављују насилнике. Пријављивање насилника је посебно деликатан тренутак, јер након њега често следи ескалација насиља, па и оног са најдрастичнијим, трагичним последицама. Говорећи о улози медија указао је на потребу едукације новинара, јер је улога медија као ''дувача у пиштаљку'' веома важна, зато што скрећу пажњу на насиље над женама и зато што могу да мобилишу јавност и врше притисак на институције да енергично делују против насилника. Покрајински заштитник грађана је рад невладиних организација које се баве насиљем над женама оценио као веома важан. Те невладине организације морају да се оснаже, да се материјално и кадровски ојачају. Треба подржати њихове напоре да се повезују и умрежавају, јер на тај начин увећавају своје капацитете, а борбу против насиља и дискриминације чине ефикаснијом и успешнијом.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Средњобанатски управни округ организовали су данас у Зрењанину округли сто под називом „Координација и сарадња – кључ у борби против насиља“.
Округлом столу су, поред заменице покрајинског омбудсмана за равноправност полова Снежане Кнежевић, начелнице Средњобанатског округа Снежане Вучуровић и помоћнице покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и равноправност полова Светлане Селаковић, присуствовали представници/це свих релевантних установа/органа/организација које се баве насиљом у породици у Средњобанатском округу: центара за социјални рад, полицијске управе, заштитника грађана Житишта и Зрењанина, основног јавног тужилаштва, локалних механизама за родну равноправност, општинске управе, невладиних организација...
Циљ одржавања округлог стола је координација и размена искустава између свих надлежних институција са подручја округа, а за место састанка одабран је управо Зрењанин, јер је „зрењанински модел“ борбе против насиља у породици послужио као пример како се на прави начин поставити према овом озбиљном друштвеном проблему. Сви учесници/це су истакли да је сарадња институција у борби против насиља у овом округу веома добра, али да је свакако треба додатно ојачати. Као проблем је идентификована недовољна спремност жена да насиље пријаве, те је потребно улагати додатне напоре у економско оснаживање и информисање жена о њиховим правима. Истакнут је и значај медијског извештавања о насиљу над женама и насиљу у породици, које мора бити чињенично поткрепљено а не сензационалистичко.
Округли сто је одржан у оквиру кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, која се обележава ради подизања свести и указивања на проблем насиља над женама.
