Покрајински заштиник грађана-омбудсман са  сарадницима посетио је јуче радну јединицу Геронтолошког центра „Нови Сад“ – Дом Лиман.

Са управом Дома и корисницима његових услуга сарадници Покрајинског омбудсмана су разговарали о раду дома, услугама које пружа и активностима које се у њему организују, како би живот у дому био испуњен, активан и квалитетан.

Посета је организована поводом 10. децембра – Међународног дана људских права.

Библиотеци Дома Лиман Покрајински омбудсман је поклонио део књига из своје издавачке продукције.

У децембру 1990. године, Генерална скупштина УН усвојила је Међународну конвенцију о заштити права миграната и чланова њихових породица, да би десет година касније 18. децембар био проглашен Међународним даном миграната.

Данас се о миграцијама говори на разним странама и често у повишеном тону. Миграције, међутим, нису никаква новост, јер људи од давнина мигрирају у потрази на новим шансама и бољим животом. Поред жеље за бољим животом, на миграциона кретања данас утичу климатске промене и нестабилност у појединим деловима света.

Србија је једна од тачака на миграционој рути. За највећи број миграната из Авганистана, Пакистана, Ирана и других земаља Србија је само транзитна станица на путу ка земљама у ЕУ, веома ретко је њихова крајња дестинација. Но, поред „спољашњих“ миграција, Србија се из године у годину суочава, како са „унутрашњим“ миграцијама, тако и са емиграционим кретањима, јер млади и образовани људи, пре свега, напуштају земљу у намери да своју каријеру и будућност граде на неком другом месту.

Изразитија миграциона кретања преко Србије трају од 2015. године и карактеришу их масовност и кратак боравак миграната на територији наше државе.  За разлику од неких држава у суседству, Србија је показала да поштује европске стандарде  и пружа организовану помоћ мигрантима док се налазе на њеној територији, како у погледу смештаја и исхране у прихватним центрима, тако и погледу здравствених услуга. Посебна пажња је посвећена деци миграната и деци без родитељске пратње којима је, за време боравка у Србији, организовано школовање.

Унутрашње миграције присутне су већ деценијама, споријег су интензитета и не суочавају друштво са наглим променама. Пошто је реч о инертним и дуготрајним процесима који, једном установљени, тешко мењају правац и њихове последице су веома сложене и далекосежне. Поједине средине се демографски празне, становништво стари, локалне заједнице економски назадују и културно сиромаше, а појављују се и проблеми регионалних диспаритета.

Могућности Србије да утиче на миграциона кретања су веће када је реч о „унутрашњим“ миграцијама, него када су у питању миграције које су подстакнуте ратовима у другим деловима света.  У случају ових других миграција, Србија се показала као поуздан фактор и кооперативан сарадник европских партнера. Унутрашње миграције захтевају диференцирану политику која, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, мора бити фокусирана на два циља: први је спречити одлазак (младих) људи из земље, а други вратити оне који већ отишли.

Покрајински заштитник грађана-омбудсман посвећује пажњу заштити људских права миграната који се налазе на територији АП Војводине. Обилазећи прихватне центре, Покрајински омбудсман остварује увид у остваривање права миграната, док посетама школама омбудсман стиче сазнања о положају деце миграната и степену остваривања њихових права, о чему редовно обавештава јавност. 

Поред тога, сарадњом са проминентним институцијама, организовањем конференција и нарочито својом издавачком делатношћу, Покрајински омбудсман доносиоцима одлука, стручној и грађанској јавности указује на сву важност заштите људских права миграната.

Као институција задужена за заштиту људских права, Покрајински омбудсман ће се и даље упорно залагати да се права миграната ефикасно штите, а постојећи институционални оквир за праћење и управљање миграцијама континуирано унапређује. У том погледу, Покрајински омбудсман апелује да се ојачају капацитети институција које се на покрајинском и локалном нивоу свакодневно сусрећу са различитим категоријама миграната.

У животу људи страх је присутан као емоција, али и као стање духа. Пошто страх утиче на уживање људских права, наш интерес је да га у друштву има што мање, како би људи могли неспутано да се користе правима која су им гарантована уставом, изјавио је проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, на конференцији која је јуче, на Међународни дан људских права, организована у Београду. Проф. Павловић је нагласио да ниједан систем заштите људских права не може ефикасно функционисати ако у њега нису укључени они чија би добра тај систем морао да штити, дакле грађани. 

Поред професора Павловића, на конференцији су учествовали и Радомир Илић, државни секретар Министарства правде, Зоран Лазаров, помоћник министра унутрашњих послова, Франсоаз Жакоб, стална координаторка Уједињених нација у Србији, Њ.Е. Сем Фабрици, шеф Делегације Европске уније у Србији, Њ.Е. Андреа Орицио, амбасадор, Мисија ОЕБС у Србији, Тобиас Флесенкемпер, шеф Мисије Савета Европе у Београду, Милан Мариновић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Учесници конференције су указали на значај Универзалне декларације о људским правима, коју је Генерална скупштина УН усвојила 1948. године, уз оцену да је у претходном периоду у Србији остварен одређен напредак на том пољу.

Конференцију под називом „У праву си!“ је организовала Канцеларија за људска и мањинска права Владе Србије.