Истраживања
Истраживања Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана спроводе се како би се сакупили и обрадили подаци у циљу утврђивања степена остваривања, заштите и унапређења људских права у АП Војводини у областима којима се институција бави, а у складу са овлашћењима наведеним у Покрајинској скупштинској одлуци о Покрајинском омбудсману.
Посебно значајна чињеница у вези са истраживањима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је да она на систематичан начин документују стање људских права у АП Војводини у одређеном временском периоду. Имајући у виду чињеницу да се у појединим областима остваривања, заштите и унапређења људских права подаци не прикупљају, нити систематски обрађују, истраживања наше институције су неретко први и пионирски кораци ка систематском праћењу и документовању стања људских права и могућностима њиховог остваривања у односу на локалне и покрајинске органе управе на територији АП Војводине.
Публикације Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана документују поједине активности институције и нуде њена, као и искуства других институција, организација и појединаца/ки у различитим областима остваривања, заштите и унапређења људских права. Као и у случају истраживања, поједине публикације Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана биле су међу првима у Републици Србији и АП Војводини које су се на специфичан начин бавиле неком од области или начина институционалне заштите и унапређења људских права.
Најновије истраживање институције Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана о локалним популационим политикама показало је да јединице локалне самоуправе на територији АП Војводине овом питању не приступају стратешки, упркос томе што им прописи дају велика овлашћења у овој области.
Значајно место у Програму демографског развоја АП Војводине заузима део који се односи се на подстицање јединица локалне самоуправе на већу активност у овој области. Са становишта положаја и улоге локалне самоуправе у политичком систему нема значајнијег питања од непосредног интереса за локално становништво него што је питање репродукције тог становништва. Мере популационе политике државе су по свом карактеру опште и спроводе се јединствено на целој њеној територији. Али, за популациону политику која претендује да буде успешна, важно је да буде допуњена мерама органа локалне самоуправе и финансирана локалним изворима јавних прихода. Отуда је локална самоуправа тај чинилац у друштву који најбоље може препознати потребе конкретних родитеља и у оквирима својих овлашћења и компетенције активирати одређене механизме којима се те потребе могу задовољити на најбољи могући начин“
 Истраживање о локалним популационим политикама | 2402 kB |
Једно од низа права припадника националних мањина је право да слободно изаберу своје лично име (које одговара културним особеностима и националном идентитету националне мањине којој припадају) и да се њиме користе у приватном и јавном животу. Остваривање овог права се огледа у могућности припадника националних мањина да, уколико то желе, упишу своје лично име и имена своје деце у матичне књиге, тј. службене евиденције на језику и према правопису свог матерњег језика.
Упис личног имена припадника националне мањине у матичну књигу рођених на језику и према правопису језика националне мањине предуслов је за реализацију других аспеката права припадника националних мањина да се користе својим личним именом у приватном и јавном животу као што је нпр. право припадника националне мањине да им у личним документима (лична карта, пасош, здравствена књижица и сл.) име и презиме буде исписано на њиховом матерњем језику. Као и друга права и слободе националних мањина ово право служи очувању националног идентитета и културне посебности националне мањине. Право припадника националних мањина да се јавно и приватно користе својим именом и презименом исписаним на језику и писму националне мањине у правном систему наше земље регулисано је са више правних аката.
Заштитник грађана и Покрајински заштитник грађана - омбудсман 2011. године упутили су Министарству за државну управу и локалну самоуправу заједничку препоруку због уочених пропуста у раду матичарских служби приликом остваривања права грађана на упис личног имена у матичне књиге на језику и писму националне мањине. У периоду који је претходио упућивању заједничке препоруке Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана и Заштитника грађана 2011. године уочено је да постоји неуједначено поступање матичарских служби у вези са захтевима странака, припадника националних мањина, чија су лична имена у изворнике матичних књига уписана на српском језику и писму у ситуацијама када желе да се након закљученог основног уписа изврши упис личног имена и на језику и према правопису националне мањине. Поједине матичарске службе у јединицама локалних самоуправа третирале су те захтеве као захтеве за промену личног имена, друге, пак, као захтеве за накнадни или додатни упис.
Такође, уочено је и то да су матичарске службе остваривање овог права повезивале (а и даље то чине) са остваривањем права на службену употребу језика и писма националне мањине. Тако је било случајева да су надлежни органи одбијали захтеве странака за накнадни упис личног имена на језику и према правопису језика националне мањине водећи се чињеницом да на територији конкретне јединице локалне самоуправе тај језик и писмо нису у службеној употреби. Такво поступање нема утемељења у прописима
Имајући у виду напред изнето, Покрајински заштитник грађана - омбудсман је прикупио информације од надлежних органа општинских односно градских управа са територије Аутономне Покрајине Војводине о начину уписа личног имена у матичне књиге на језику и писму националне мањине.
Анализом добијених података, може се закључити да се припадници националних мањина користе правом на упис личног имена у матичне књиге на језику и према правопису писма националне мањине. Међутим, иако се припадници националних мањина користе поменутим правом, евидентно је да се њиме не користе у пуном обиму. Уочљиво је то да се такви захтеви највише постављају у оним јединицама локалне самоуправе где припадници одређене националне мањине чине већину. Сам поступак уписа (било основни, било накнадни) спроводи се једноставно и без већих компликација, али потребно је обезбедити јединствено поступање матичарских служби у оваквим поступцима на целој територији АП Војводине.
| Упис личног имена на језику и правопису припадника националне мањинне | 501 kB |
Принципи равноправности жена и мушкараца и забрана свих видова дискриминације саставни су део законодавног система Републике Србије. Будући да се у локалној заједници најнепосредније остварују права и задовољавају потребе и интереси грађанки и грађана, посебну пажњу треба посветити стварању услова за пуну равноправност жена и мушкараца на локалном нивоу и укључивању принципа родне равноправности у све политике, планове и активности општине/града у складу са Законом о равноправности полова2 који у члану 39. обавезује органе јединица локалне самоуправе да у оквиру својих надлежности, обезбеђују равноправност полова и остваривање једнаких могућности, да подстичу и унапређују равноправност полова, а у процесу усвајања развојних планова и других аката, разматрају мере и активности које су у функцији равноправности полова и остваривања једнаких могућности. Осим тога, у органима јединица локалне самоуправе, у оквиру постојеће организације и акта о унутрашњем уређењу и систематизацији, организује се стално радно тело или одређује запослени за родну равноправност и обављање послова остваривања једнаких могућности.
Током рада Покрајинског омбудсмана показало се да потребе грађана за функционисањем служби правне помоћи у општинским/градским управама постају све израженије, будући да се они често нађу у ситуацији када им је потребан правни савет, писање поднесака или заступање, како пред судовима тако пред органима управе, а нису у могућности да себи приуште пуномоћника. Круг ових лица је широк. Међу ове грађане спадају лица без прихода и имовине, примаоци социјалне новчане помоћи, становници ромских неформалних насеља, незапослена лица на евиденцији Националне службе за запошљавање, примаоци минималне зараде, избегла, прогнана и расељена лица, припадници социјално угрожених и маргинализованих друштвених група, лица која испуњавају услове за ослобађање од плаћања трошкова поступка и други.
Имајући у виду наведено, Покрајински омбудсман је у протеклом периоду у два маха прикупљао информације од општинских/градских управа са циљем да се у потпуности сагледа стварно стање и ниво остваривања Уставом гарантованог права грађана на правну помоћ, да би се добила свеобухватна информација о томе у којим су јединицама локалне самоуправе на територији АП Војводине организоване службе правне помоћи, како оне функционишу, односно да ли је пружање правне помоћи уређено и обезбеђено на други начин.
| Правна помоћ у јединицама локалне самоуправе | 1510 kB |
Покрајински омбудсман у свом раду, готово од самог почетка деловања институције, посвећује пажњу анализи положаја и остваривања права особа са инвалидитетом, као и деце са тешкоћама у развоју. Пратећи актуелна дешавања у погледу усвајања и примењивања одређених законских и других правних аката, Покрајински омбудсман истражује различита питања у вези са остваривањем права особа са инвалидитетом и својим препорукама надлежним органима и јавним институцијама различитог нивоа власти указује на кораке које је потребно предузети како би се добро успостављена нормативна основа доследно и потпуно примењивала, а права особа са инвалидитетом у највећој мери поштовала и унапредила.
Будући да је доступност услуга и приступачност друштвеним и јавним објектима, као и целокупном окружењу предуслов ведег и квалитетнијег укључивања особа са инвалидитетом у друштвене токове, а посебно у сферама образовања и запошљавања, посебна пажња у истраживању посведена је решавању питања приступачности окружења и услугама у јединицама локлане самоуправе. Имајуди у виду то да су градови у односу на општине, јединице локалне самоуправе које обухватају шире географске целине и имају веди број становника, те да имају ширу понуду културних и других садржаја, имају веди број образовних установа свих нивоа и слично, посебно су анализирани одговори градских, а посебно општинских органа управе. На тај начин омогудено је лакше и квалитетније сагледавање положаја и евентуалне разлике у положају особа са инвалидитетом у ведим и мањим локалним срединама.
