Овогодишњи Међународни дан младих посвећен је њиховом менталном здрављу и обележава се под слоганом „Ментално здравље је важно“. Млади у АП Војводини и Републици Србији већ деценијама одрастају под утицајем бројних неповољних друштвених околности. Упркос томе, Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману млади се још увек ретко обраћају како би се информисали о својим правима или затражили њихову заштиту.
Млади са сметњама у развоју и психичким обољењима у још су тежем положају. Штавише: чак и психолошки проблеми понекад су довољни да млади од стране вршњака, па и шире заједнице, буду дискриминисани и избегавани. Страх од тога да ће бити негативно обележени свакако је један од главних разлога зашто се већина младих устручава да затражи савет или помоћ чак и у институцијама у којима је она лако доступна, попут институције заштитника грађана. Међутим, уз неповољне друштвене околности и услове живота, апатији младих по питању активног односа према остваривању сопствених права доприносе и недоречености у оквиру институционалних система који пружају услуге и младима са психолошким проблемима, сметњама у развоју и психичким обољењима.
У првих шест месеци ове године у Србији је, према подацима Центра за заштиту жртава трговине људима, идентификовано 86 жртава трговине људима. Имајући у виду да се данас у Србији по први пут обележава Дан борбе против трговине људима, Покрајински омбудсман жели да скрене пажњу јавности на две чињенице:
Прво, трговина људима представља кривично дело којим се доводе у питање фундаментална људска права и друго, сиромашне и земље са високом стопом незапослености, попут Србије, погодно су тло за трговину људима. Најчешће жртве ове трговине су жене и деца, мада све чешће и мушкарци постају жртве.
И Покрајински омбудсман се у току прошле године у једном предмету бавио трговином људима. Након вишемесечног поступања малолетна жртва трговине се вратила породици и наставила школовање.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман изражава забринутост поводом информација са сајта Националног савета ромске националне мањине у којима се ове године наводи да припаднице и припадници ромске националне мањине приликом конкурисања за упис у средње школе и на високе струковне школе и факултете по основу посебних мера уз пријавни формулар треба да приложе и решење о упису у посебни бирачки списак.
На основу овлашћења да прати прати примену међународних стандарда из области људских права и прикупља информације о примени закона и других прописа из области људских права, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је извршио увид у садржаје на сајту Националног савета ромске националне мањине и уочио да се у пријавном формулару за упис студената ромске националности применом афирмативних мера у средње школе и на факултете тражи и прилагање решења о упису у посебан бирачки списак. На сајту се наводи да је то решење потребно приложити како би ученици и студенти ромске националности доказали да се изјашњавају као припадници ромске националне мањине и да ће, уколико кандидат не поседује наведено решење, пријава бити одбачена као некомлетна.
Најновије истраживање институције Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана о локалним популационим политикама показало је да јединице локалне самоуправе на територији АП Војводине овом питању не приступају стратешки, упркос томе што им прописи дају велика овлашћења у овој области.
Значајно место у Програму демографског развоја АП Војводине заузима део који се односи се на подстицање јединица локалне самоуправе на већу активност у овој области. Са становишта положаја и улоге локалне самоуправе у политичком систему нема значајнијег питања од непосредног интереса за локално становништво него што је питање репродукције тог становништва. Мере популационе политике државе су по свом карактеру опште и спроводе се јединствено на целој њеној територији. Али, за популациону политику која претендује да буде успешна, важно је да буде допуњена мерама органа локалне самоуправе и финансирана локалним изворима јавних прихода. Отуда је локална самоуправа тај чинилац у друштву који најбоље може препознати потребе конкретних родитеља и у оквирима својих овлашћења и компетенције активирати одређене механизме којима се те потребе могу задовољити на најбољи могући начин“.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржао је акцију „Зона слободна од мржње“ коју су 27. јуна поводом Међународног дана поноса организовали: Жене у црном, Геј стрејт алијанса, ИДАХО Београд, Геј лезбејски инфо центар, Асоцијација „Дуга“, Центар за квир студије, Новосадска лезбејска организација, Удружење „Хестија“ и Комитет правника за људска права са циљем да укажу на нетолеранцију према ЛГБТ заједници, али и према другим осетљивим групама у нашем друштву.
Тим поводом Покрајински омбудсман указује на то да се ЛГБТ популација сврстава у најрањивије друштвене групе и свакодневно се суочава с маргинализацијом, дискриминацијом, говором мржње, шиканирањем, претњама и хомофобичним насиљем које се повећава с повећањем њихове видљивости.
