Siva ekonomija straha

Na sivu ekonomiju možemo gledati iz ekonomskog, pravnog, političkog ili moralnog ugla. No, bez obzira na ugao gledanja život i zdravlje moraju i u beloj, i u sivoj ekonomiji, imati jednaku vrednost – istaknuto je na okruglom stolu Ko je nevidljivi radnik, koji su juče u prostorijama Skupštine Vojvodine organizovali Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Udruženje žena Artesa.

U raspravi je naglašeno da u Srbiji oko 30 procenata društvenog bruto proizvoda nastaje i bez nadzora nestaje u oblasti sive ekonomije, te da po obimu raširenosti sive ekonomije Srbija zauzima drugo mesto u regionu, odmah iza Bugarske.

Osim što državu lišava prihoda, poslovanje u oblasti sive ekonomije otežava, s jedne strane, rad preduzetnika u beloj ekonomiji, jer ih izlaže nelojalnoj konkurenciji, ali i, s druge strane, ostvarivanje prava radnika, ugrožavajući njihovu bezbednost i zdravlje. U nameri da zaštite svoja prava, građani se obraćaju i Pokrajinskom ombudsmanu.
Učestvujući u raspravi, Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, istakla je da država koja je sposobna da proceni učešće sive ekonomije, treba da je spremna i sposobna i da preduzme mere za njeno suzbijanje. Nažalost, dobija se utisak da se siva ekonomija iz nekih razloga, namerno ne suzbija. Po njenom mišljenju, za rešenje problema nije uvek izlaz u donošenju novih zakona. Osvrćući se na probleme sa kojima se susreću inspektori rada, podsetila je odredbe Zakona o državnoj upravi koje propisuju obavezu organa državne uprave da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrše uvid, pribavljaju i obrađuju podatke iz evidencija, odnosno registara koje u vode drugi organi državne uprave, organi teritorijalne autonomije, jedinica lokalne samouprave i imaoci javnih ovlašćenja. Međusobno obaveštavanje npr inspekcija, u mnogome bi doprinelo njihovom efikasnijem radu.

Po njenim rečima, brojne su pritužbe građana na poslodavce koji svakodnevno krše njihova prava, a i na inspekcijske organe koji neadekvatno reaguju. Najčešće se radi o neisplaćivanju zarada, o isplatama umanjene zarade i neplaćanju doprinosa, zbog čega građani imaju problema u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu i prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Po mišljenju učesnika panela - preduzetnika, predstavnika poslodavaca, zanatlija, sindikata, nevladinih organizacija, poreskih i pokrajinskih organa – siva ekonomija se ne može iskoreniti, ali se u njenom suzbijanju mora posegnuti za različitim merama: od stvaranja podsticajnog pravnog okvira i poslovnog morala, manjih poreskih i administrativnih opterećenja preduzetnika do većih ovlašćenja inspekcijskih organa i krivičnog sankcionisanja „sivih preduzetnika“.

Raspravom u skupštini, organizatori su želeli da ukažu na specifičnosti sivog sektora, ukažu na regulatorni okvir u kome funkcioniše nadzor i kontrola ovog sektora, kao i na izazove sa kojima se vršioci nadzora suočavaju. Zaključci rasprave će, po rečima organizatora, poslužiti kao osnova za izmenu regulatornog okvira.

Na kraju, treba istaći da je siva ekonomija u Srbiji najprisutnija u uslužnim delatnostima i građevini. Prema istraživanju agencije Ipsos Statedžik Marketing, više od polovine građana Srbije ne opravdava postojanje sive ekonomije, ali je problem u tome što većina i ne bi, iz straha od gubitka posla, prijavila nelegalno poslovanje.