Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović učestvovao je na godišnjoj konferenciju koju je danas, povodom Međunarodnog dana tolerancije, organizovao Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Na konferenciji su predstavljeni rezultati istraživanja „Rodna ravnopravnost i ravnoteža između poslovnog i privatnog života“ i dodeljene Godišnje medijske nagrade za najbolje medijske sadržaje na temu borbe protiv diskriminacije i promovisanja ravnopravnosti i tolerancije.
U okviru panela „Da li nas je kovid učinio tolerantnijim ili smo na granici „pucanja“ predstavnici profesija koje nose najveći teret pandemije Kovid 19 govorili su o svojim iskustvima, problemima i izazovima sa kojima su se suočavali.
Pored pokrajinskog ombudsmana, na skupu su učestvovali i predstavnici i predstavnice državnih i drugih organa javne vlasti, ambasada, međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija i medija.
Postoji mnogo toga u našoj stvarnosti što ukazuje na važnost i značaj tolerancije. Poslednji slučaj zabrane ulaska u klub grupi romskih mladića u Smederevskoj Palanci samo jedan u nizu slučajeva koji su postali predmet pažnje i javne osude.
U želji da na primeren način obeleži 16. novembar - Međunarodni dan tolerancije Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao je skup na kome su predstavnici i raznih udruženja kao i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu propise i nacionalne manjine – nacionalne zajednice govorili o svojim aktivnostima na unapređenju tolerancije, međuetničke saradnje i ravnopravnosti. Na putu ka dobro uređenom pluralističkom društvu potrebno nam je mnogo toga - i dobra volja, i duh otvorenosti prema drugome, i osmišljeni programi, i razuđene aktivnosti, i snažna podrška obrazovnih, kulturnih, medijskih i svih drugih podsistema. Tolerancija nije cilj, istaknuto je na skupu, nego sredstvo za postizanje cilja – jednakosti, pravde i slobode – a čiju realizaciju usporavaju i otežavaju brojne prepreke – od snažnih predrasuda do ekonomske zaostalosti, eksploatacije i dubokih nepravdi.
O aktivnostima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice vezanim za afirmaciju multikulturalizma i tolerancije govorio je Bojan Gregurić, samostalni savetnik, dok su Atila Vajda iz Udruženja prosvetnih radnika Kanjiže i Beata Ric Kasiba iz MKD „Šandor Petefi“ govorili o ciljevima, rezultatima i problemima učenja jezika društvene sredine i unapređenju tolerancije u Bečeju i Kanjiži. Nataša Heror iz „Heror media point“ upoznala je učesnike sa aktivnostima koje se u cilju učenja jezika, već desetu godinu zaredom odvijaju na Štrandu u okviru manifestacije „Pod krošnjama na Štrandu“, a Milan Vračar o aktivnostima udruženja „Kulturanova“ koji organizuje „Taktfest“. Dramaturškinja Divna Stojanov predstavila je projekat/predstavu interesantnog naziva „O Srđanu, koje je nacionalnosti istina“, dok je Vladimir Ilić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, svojim izlaganjem uveo učesnike u razgovor o toleranciji. Profesor Ilić je istakao da brojni činioci - ekonomski, socijalni, politički, kulturni utiču na toleranciju, kao na pretpostavku šire društvene solidarnosti, koja je ugrožena procesima demodernizacije i nazadovanja društva. U uslovima tržišne privrede postoji snažan potencijal za izbijanje etničke netolerancije i mržnje.
Prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i redovni profesor na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe , Novi Sad, izabran je početkom novembra za počasnog profesora i doktora (Doctor et Professor Honoris causaP) Univerziteta u Pečuju.
Pečujski univerzitet je najstariji univerzitet u Mađarskoj, osnovao ga je Lajoš I Anžujski 1367. godine, a profesora Pavlovića je za počasnog doktora preporučio naučni rad, višegodišnja saradnja sa Univezitetom u Pečuju - u radu Univerziteta profesor Pavlović je prisutan u ulozi profesora, istraživača ali i kourednika časopisa Journal of Eastern European Criminal Law – kao i aktivnosti institucije, čijim radom rukovodi, na unapređenju prava nacionalnih manjina.
Pored profesora Pavlovića u zvanje počasnog doktora izabrano je još pet profesora iz Nemačke, Francuske, Rusije, Amerike, kao i menadžer Dojče telekoma.
Habilitacioni govor prof. dr Zorana Pavlovića možete pročitati u nastavku:
"Ukoliko bi pokušali da odredimo ulogu koju bi pravno obrazovanje i pravo kao socijalna činjenica trebalo da ostvare, ta reč bila bi – prisustvo pravde. Svako od nas, koji nosi pečat pravničke profesije, može da je upotrebi kao dvosekli mač. Da razdvoji nezakonito od zakonitog tkiva društvenog života, ili da omogući zloupotrebu slabijeg od strane jačeg. Nama koji smo dužni da svojim primerom i znanjem svedočimo mladim generacijama put, pala je u deo posebna odgovornost, koju bi jedan pravnik trebalo da poštuje, jer je izbor pravičnog condition sine qua non. Naš ius i naš lex. Biti pravnik ne znači samo poznavati zakone ili sastavljati, tumačiti i primenjivati pravne propise. Pravnik pre svega znači – biti na strani pravde, biti human, solidaran i nediskriminativan. A pravda, kao bog Protej menja svoje lice, ali ne gubi suštinu. Postoji jedno mesto, koje se ne nalazi ni u jednoj konvenciji, ustavu i zakonu, ni u jednom paragrafu, mesto na kome pravda postoji i iz koga crpi svoju snagu. To mesto je ljudsko srce. Pružiću Vam za to jednostavan dokaz: da li je i među nama, čiji je život obogatilo pravno obrazovanje, postojao iko ko nije bio u iskušenju da nepravdu čini, i pored toga što je bio svestan da je to nepravda? U našoj moći da se odupremo činjenju nepravde i našoj odgovornosti u sprečavanju drugih da je čine, leži sama suština bivanja pravnikom, bez koje pravni aparat ostaje samo prazna forma ili, što je još gore, oruđe društvene zloupotrebe i propadanja. U radu i odlučivanju držimo se činjenica: ne sudimo po spoljnim znacima, već sudimo pravično.
U svojoj dvostrukoj ulozi pravnika i to, kao profesora univerziteta koji prenosi znanje o tome šta pravo jeste i kako treba da bude, i u ulozi ombudsmana, odnosno zaštitnika onih kojima je pravda najpotrebnija, nedvosmisleno zaključujem: biti pravnik je privilegija, ali i obaveza. Svaki naš korak i odluka neposredno utiče na živote ljudi i nosi posledice po javni život. Svojim znanjem, svojim ličnostima i delom, pravnici obezbeđuju neuporedivo dobro jednoj zajednici. Naša dužnost ekvivalentna je sa našom odgovornošću. Zato, u svemu što radimo moramo biti svesni da našu profesiju čini dobro poznavanje i primena pravnih propisa, moralna odgovornost, ali pre svega – srce umnog čoveka."
Zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, Snežana Knežević, prisustvovala je danas seminaru u organizaciji Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine koji je organizovan kao dvodenevi skup u Bačkoj Palanci.
Seminar je posvećen rodnoj ravnopravnosti, radnim pravima žena, vidljivim posledicama klimatskih promena i uticaju pandemije kovida 19 na položaj žena. Zamenica ombudsmana je učesnicima/cama seminara predstavila najznačajnije odredbe i novine Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Organizovan u formi predavanja i radionica, seminar se organizuje u okviru projekta „Zajedno smo jači“, koji Savez samostalnih sindikata Vojvodine realizuje u partnerstvu sa sindikatom LO iz Švedske.
Pravo na život je osnovno ljudsko pravo. To pravo nam niko ne daje, ono se ne poklanja i ono se ne zaslužuje. To je pravo sa kojim se rađamo i zadatak je države da to pravo štiti i unapređuje - istaknuto je na međunarodnoj naučno-stručnoj konferenciji koja je, u četvrtak i petak, pod nazivom „Pravo na život“ održana u Novom Sadu, u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja iz Beograda.
U radu konferencije učestvovao je veliki broj učesnika, pripadnika različitih disciplinarnih usmerenja i različitog profesionalnog iskustva, što je doprinelo da se centralna tema konferencije elaborira iz različitih perspektiva i da se u izlaganjima čuju i akademski tonovi, ali i konkretni, praktični primeri, iskustva i dileme koje nameće životna svakodnevica.
Pozdravnim rečima učesnicima konferencije obratili su se ambasador Jan Bratu, sef OEBS-ove Misije u Srbiji, prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije.
U izlaganjima učesnika konferencije snažno je naglašeno da se u raspravi o pravu na život ne mogu izbeći i pitanja o tome šta je život, pravnoj zaštiti nerođenog deteta i da li, ako već postoji pravo na život, postoji i pravo na smrt? Takođe je jasno dato do znanja da se pravo na život ne može odvojiti od vladavine prava, etike, socijalne sigurnosti, eutanazije, kaznenog populizma, predrasuda koje prate stare i ejdžizma u medicini. Ukazano je na prisustvo ejdžizma, i da javnost to prisustvo nije registrovala još uvek na potpuni način. Na konferenciji je bilo reči i o nestalim licima, pravima osoba sa invaliditetom (naročito dece), zaštiti života učesnika u saobraćaju, obaveznoj imunizaciji dece, jednakoj zaštiti prava svih učesnika u postupcima, sa naročitim osvrtom na prava žrtava, iskustvima centara za socijalni rad, ulozi lokalnih ombudsmana i za život građana izuzetno važnoj ulozi pravovremenih, istinitih, tačnih i proverljivih informacija. Naglašena je potreba za odgovornijim izveštavanjem, ulozi društvenih mreža i IT izazovima.
Za razliku od prethodnih, rad ovogodišnje konferencije je inoviran utoliko što u njoj nije bilo dugih i često iscrpljujućih izlaganja, nego su tri po tri izlagača iznosili osnovne ideje svojih radova, nakon čega su debatovali međusobno, kao i sa ostalim učesnicima skupa. Na ovaj način je izbegnuta monotonija, a rad konferencije je učinjen „življim“ i dinamičnijim. Dijalog i razgovor koji je vođen sa porukom da se multisektorski mora permanentno sarađivati i raditi interdisciplinarno pokazali su sve dobre strane ovakvog načina rada.
Zahvaljujući se učenicima na odzivu i aktivnom učešću u radu skupa, pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović najavio je da će se na sledećoj konferenciji razgovarati na temu - Ombudsman i ljudska prava, a posebno o temi Od detinjstva do prava na starost.
Organizaciju ovogodišnje konferencije podržalo je i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
