Вести
Данас је Осми март, Међународни дан жена. На овај дан увек и изнова треба подсећати због његовог еманципаторског садржаја. Треба на њега подсећати и зато да би се неповољни услови рада, који су својевремено извели текстилне раднице на улице Њујорка, истакли и у садашњости, а жене подстакле да затраже, као и њихове претходнице, пристојне услове рада, веће зараде и поштовање њихових права.
То што Осмог марта у земљи неће бити масовних демонстрација жена, не значи да су оне задовољне својим правима и положајем у друштву. Нека од тих права су још увек остала само на прокламацији (рецимо право на једнаку зараду за исти рад), а положај жена није никад толико добар да се не би могао унапредити и учинити још бољим. Сиромаштво, насиље, дискриминација, различити облици узнемиравања, мобинг и ускраћивање права још увек су део свакодневице великог броја жена.
Осми март се често своди на продужетак Дана заљубљених и многима, углавном мушкарцима, пружа прилику да тог дана надокнаде све оно што су пропустили да ураде половином фебруара, чиме се овај празник дерадикализује и тривијализује.
Поменутој тривијализацији се треба супротстављати уношењем политичког садржаја у обележавање Осмог марта, обнављањем критичког простора за рационалну дебату о проблемима који оптерећују жене, за њихово повезивање преко етничких, верских и језичких граница, за мобилизацију и демонстрацију солидарности.
То што је Осми март постао другоразредни празник не значи ништа друго до да су неки други проблеми постали важнији од права жена, родне равноправности и правде. У потпуности посвећен заштити људских права, Покрајински заштитник грађана - омбудсман ће и убудуће, као што је то чинио и до сада, инсистирати на остваривању и ефикасној заштити права жена увек када су она угрожена, на једнакости, њиховој већој видљивости у јавном простору, на присуству у политици и учешћу у процесима одлучивања.
Отварајући простор за маргинализоване и невидљиве групе, подржавајући захтеве за побољшањем њиховог положаја, Покрајински заштитник грађана- омбудсман инсистира на ревитализацији еманципаторског садржаја Осмог марта, јер се само тако можемо приближити друштву заснованом на поштовању људског достојанства, владавини права, социјалној правди, једнакости и демократији.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, у сарадњи са Заштитником грађана Града Новог Сада, данас је организовао састанак с представницима одговорних установа и других институција, с циљем размене искустава у погледу остваривања права детета на инклузивно образовање.
Посебна пажња посвећена је питању могућности одлагања поласка детета у први разред основне школе. С представницима Школске управе Нови Сад, Градске управе за социјалну и дечију заштиту Града Новог Сада, Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику и стручни сарадници/це из Основне школе ''Прва војвођанска бригада'', Предшколске установе ''Радосно детињство'' и ШОСО ''Милан Петровић'' разговарано је о законској регулативи с једне стране и проблемима у пракси и примени постојећих законских одредби са друге.
Покрајински заштитник грађана анализираће и систематизовати прикупљена стручна мишљења и ставове свих учесника у погледу разматраних питања, а на основу чега ће формулисати закључке и предузети даље мере сходно својим овлашћењима.
Конкретнија сарадња свих актера биће реализована у наредном периоду, како би заједничким ангажовањем и јачањем међусекторског приступа, допринели унапређењу положаја детета и ефикаснијој заштити њихових права.
21. фебруара се обележава Међународни дан матерњег језика. Овај дан редовно прослављају земље чланице УНЕСЦО-а како би промовисале језичну и културну разноликост, те мултилингвизам. Основни циљ је да се подигне свест о значају матерњег језика и вишејезичности.
Право на употребу матерњег језика је једно од основних људских права. Матерњи језик је део културног идентитета народа, тачка препознавања, различитости али и толеранције и разумевања. Језик је најмоћније средство комуникације, служи међусобном споразумевању и дијалогу.
Овај дан је од посебног значаја, јер језик представља значајан елемент националног идентитета, који ваља неговати и брижно чувати. Језичка шароликост је једна од важних одлика Војводине, чега смо сведоци у породичном окружењу, међу пријатељима, на радном месту, на улици. Зато не само данас, већ сваког дана треба да пркосимо вавилонској језичкој збрци и не дозволимо да нас та разноликост удаљава, него да нас мотивише на зближавање и боље упознавање.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман се у свом свакодневном раду бори за поштовање људских и мањинских права и против дискриминације сваке врсте, па тако и против дискриминације људи на основу језичке припадности. Очувања матерњег језика служи очувању властитог идентитета, зато је важна и њена јавна и службена употреба, као и у области образовања и јавном информисању. Стога је посебно битна доследна примена прописа који гарантују право на употребу и неговање матерњег језика
Полазници осме класе Високе школе безбедности и одбране Војне академије (ВСБО) посетили су у четвртак, 21. фебруара 2019. године, Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана. Проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, његови заменици и сарадници пружили су најновијој генерацији полазника најелитније школе у овој области информације о улози и овлашћењима институције Омбудсмана.
Високе студије безбедности и одбране чине организацијску целину у Школи националне одбране у којој се једном годишње реализује највиши ниво усавршавања официра и државних службеника Министарства одбране, и представљају специфичан војнообразовни одговор на обавезе које проистичу из Стратегије националне безбедности. Полазници ВСБО су високи функционери других министарстава и агенција Владе Републике Србије, Народне скупштине Републике Србије и других држава из региона. Основни циљ Високих студија безбедности и одбране је образовање и припрема полазника из Републике Србије и земаља региона за преузимање високих дужности у систему националне безбедности.
Полазници су упознати са начином поступања овог органа у циљу превенције и заштите људских права, као и радом институције у оквиру специфичних области заштите и унапређења људских права – права детета, права националних мањина и равноправности полова.
Препознајући потребу за решавањем питања попут сиромаштва, искључености и незапослености, Генерална скупштина Уједињених нација је 2007. године прогласила 20. фебруар за Светски дан социјалне правде. Социјална правда и друштвени развој основни су предуслови за остваривање мира и безбедности како унутар, тако и између држава.
Социјално одговорна држава преузима одговорност да се брине о грађанима који нису у стању да се брину о себи, а то подразумева заштиту слабих, стварање једнаких могућности за нормалан живот различитих група становништва и поштовање закона. Социјална правда се остварује и кроз фер расподелу друштвених и материјалних добара, једнакости, солидарности, уважавања различитости, инклузивног окружења, као и борбе против сиромаштва и стварање једнаких шанси.
Према подацима Републичког завода за статистику, у 2017. години стопа ризика од сиромаштва у Републици Србији била је 25,7 одсто, а том ризику највише су били изложени млађи од 18 година (30,5 одсто), као и они између 18 и 24 године (29,7 одсто). Центри за социјални рад чине основу система социјалне заштите на којој се темељи подршка најрањивијим групама становништва. Константно повећавање броја корисника центара за социјални рад и усложњавање њихових потреба захтевају да се овај веома важан сектор социјалне заштите реформише, како би се што потпуније задовољиле потребе његових корисника.
Подсећајући на Међународни дан социјалне правде, Покрајински заштитник грађана - омбудсман жели да скрене пажњу, како јавности, тако и доносилаца политичких одлука, на чињеницу да остваривање права на достојанствен рад и живот, на приступ социјалном благостању и правди, представљају темељне вредности добро уређеног друштва.
Штитећи људска права, Покрајински заштитник грађана даје свој скроман допринос остварењу друштва у коме ће сваки појединац, неовисно о својој културној припадности, националности, полу, вероисповести, политичким опредељењима, имовном стању или доби, имати једнак и делотворан приступ правди.
