21. mart – Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije

Primena propisa obezbeđuje eliminaciju rasizma i vladavinu prava

21. marta 1960. godine policija je u Šaprvilu, u Južnoafričkoj Republici, ubila 69 osoba koje su učestvovale na mirnim demonstracijama protiv zakona o aparthejdu. Šest godina kasnije Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 21. mart proglasila Međunarodnim danom suzbijanja rasne diskriminacije i pozvala države da povećaju napore u cilju eliminisanja rasizma. U skladu sa tim, nedelja od 21. marta do 28. marta se svake godine obeležava kao nedelja solidarnosti naroda i borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije.

U međuvremenu je izgrađen međunarodnopravni okvir za borbu protiv rasizma i doneta Konvencija Ujedinjenih nacija o eliminaciji svih vidova rasne diskriminacije. Prema ovoj konvenciji, izraz ‘rasna diskriminacija’ podrazumeva svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prednosti na osnovu rase, boje kože, predaka, nacionalnog ili etničkog porekla koji imaju za cilj ili rezultat da se naruši ili ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i fundamentalnih sloboda na političkom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom planu ili u bilo kojoj drugoj oblasti javnog života .

Konvenciju su ratifikovale skoro sve države. Uprkos tome, milioni širom sveta suočavaju se svakodnevno sa raznim oblicima diskriminacije najčešće po osnovu boje kože i etničke pripadnosti. Rasna diskriminacija može imati različite vidove, od negiranja prava pojedinaca na ravnopravno postupanje do podsticanja etničke mržnje koja može da dovede čak do genocida. Sve ovo se negativno odražava kako na kvalitet života građana, tako i na život zajednice. Stoga su suzbijanje i sprečavanje rasne diskriminacije prioriteti država i međunarodne zajednice. Zabrana rasne diskriminacije je u srži ključnih međunarodnih instrumenata za zaštitu ljudskih prava. Konvencija UN obavezuje države da preduzimaju sve neophodne mere radi suzbijanja diskriminacije u javnoj i privatnoj sferi. Poštovanje načela ravnopravnosti takođe zahteva da države usvajaju i primenjuju posebne mere za eliminisanje uslova koji uzrokuju ili podstiču rasnu diskriminaciju.

Republika Srbija je takođe ratifikovala Konvenciju o eliminaciji svih vidova rasne diskriminacije. Usvojena Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja do 2025. godine treba da ojača efikasnost antidiskriminacionih mera države i lokalnih samouprava na unapređenju položaja romske nacionalne manjine. Vlada Republike Srbije je formirala i Koordinaciono telo sa ciljem efikasnog i koordinisanog sprovođenja svih mera i aktivnosti utvrđenih Strategijom.

Kroz podnošenje periodičnih izveštaja i cikluse monitoringa Komisije protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope (EKRI)  je konstatovano da je Republika Srbija unapredila zakonodavni okvir za  zaštitu od govora mržnje kroz odredbu u Krivičnom zakoniku, kojom se podsticanje na rasističko, homofobično i transfobično ponašanje smatra otežavajućom okolnošću, a pohvaljeni su i napori nadležnih vlasti usmereni ka poboljšanju položaja romske zajednice.

Aktuelne migracije, priliv azilanata i migranata su povećale rizik od porasta diskriminacije ljudi poreklom iz Afrike i Azije. Međutim, za građane Republike Srbije nije karakterističan odbojan i diskriminatorski stav prema njima, već visok stepen tolerancije i solidarnosti.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman smatra važnim da se počinioci krivičnog dela izazivanja rasne, nacionalne, etničke i verske netrpeljivosti efikasno procesuiraju, i izražava zadovoljstvo što je u Srbiji stvorena pozitivna klima i adekvatan pravni i institucionalni okvir za sprovođenje Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije Ujedinjenih nacija. Pokrajinski ombudsman u isto vreme ističe da je obrazovanje i dosledna primena antidiskriminacionih propisa najbolji način za eliminaciju rasne diskriminacije i sličnih negativnih pojava u društvu.