NASILjE NAD ŽENAMA NE SME DA POSTANE EPIDEMIJA NAŠEG DRUŠTVA

Međunarodni Dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembar, ujedno je i dan kojim počinje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ – globalna kampanja koju obeležava 1700 organizacija u više od 100 država sveta, a koja se završava 10. decembra, Danom ljudskih prava.

Narušavanje principa ravnopravnosti i jednakog ljudskog dostojanstva žene i muškarca dovodi do nasilja kao najgrubljeg oblika kršenja  ljudskog prava. Iako se nasilje prema ženama javlja u različitim vidovima u svakoj zajednici, ono posebno pogađa najmarginalizovanije i najugroženije – žene sa invaliditetom, Romkinje, žene na selu, migrantkinje itd.

Ovogodišnja kampanja održava se, nažalost,  u vremenu  pandemije virusa COVID-19. U našoj, ali i u međunarodnoj javnosti, izriču se  upozorenja da je tokom pandemije došlo do porasta nasilja prema ženama, pod uticajem društvene izolacije, ekonomskog stresa i straha od koronavirusa. Ipak, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici ne može se odgoditi ili pauzirati, institucije u svakom trenutku (a naročito tokom vanrednog stanja) moraju da deluju sa dužnom pažnjom, da prilagode svoj rad izmenjenim okolnostima,  i da učine sve da žrtvama pruže potrebnu podršku i da ih zaštite.

Pokrajinski ombudsman, kao koordinator mreže „Život bez nasilja“, svake godine prikuplja podatke o nasilju u porodici od strane nadležnih institucija na teritoriji AP Vojvodine. Prema podacima pet policijskih uprava, u 2019. godini evidentirano je ukupno 6.046 slučajeva nasilja u porodici. Kao i ranijih godina, nasilje prijavljuju mahom žrtve  (čak 87 odsto od ukupnog broja slučajeva). U odnosu na ukupan broj prijava, policija je ustanovila postojanje nasilja u 30 odsto slučajeva, postojanje neposredne opasnosti od nasilja u porodici u 64 odsto slučajeva, a postojanje opasnosti koja nije neposredna u 12 odsto slučajeva. I ove, kao i svih ranijih godina, podaci o broju žrtava različitog pola i uzrasta se ne menjaju - žene čine oko 74 odsto ukupnog broja žrtava. Kao i ranijih godina, počinioci su u oko 86 do 89 odsto slučajeva muškarci. Od ukupno evidentiranih broja žrtava nasilja u porodici, nasilje je u 67 odsto slučajeva izvršeno u partnerskom odnosu i to prema ženama (84 odsto od ukupnog broja žrtava u partnerskom odnosu).

Od ukupno 14 osnovnih tužilaštava u AP Vojvodini, 11 je dostavilo podatke i prema tim podacima tužilaštva su pokrenula 1.704 krivična postupka u vezi s nasiljem u porodici i 196 tužbi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici. Fizičko nasilje je vrsta nasilja koja je najzastupljenija u evidencijama tužilaštava i u 2019. godini čini polovinu ukupnog broja slučajeva nasilja (ranijih godina bilo je i zastupljenije – 70 do 78 odsto).

Izrečene su ukupno 703 presude, od kojih su  94 odsto osuđujuće (kao i prethodne dve godine). Kazne zatvora čine 31 odsto ukupnog broja izrečenih kazni i najčešće se izriču u trajanju od šest meseci do godinu dana. Uslovne osude čine 52 odsto ukupnog broja izrečenih kazni. Izrečeno je ukupno 447 mera bezbednosti od kojih najviše mera zabrane približavanja i komunikacije s oštećenim – 15  i mera obaveznog lečenja alkoholičara – 134.

Gore navedeni podaci govore da je nasilje i dalje u velikoj meri prisutno i da se moraju uložiti dodatni napori kako bi sistem zaštite i prevencije bio još efikasniji. Ovo, osim podrazumevane efikasne i blagovremene koordinacije i saradnje svih nadležnih institucija, podrazumeva i saradnju između civilnog sektora i državnih organa i službi nadležnih za pružanje zaštite žrtvama nasilja, ali i osnaživanje žena u cilju podizanja svesti da je rodno zasnovano nasilje nedopustivo i da postoje mehanizmi pomoći i podrške. Izuzetno značajnu ulogu u podizanju svesti javnosti o problemu nasilja u porodici imaju i mediji -  Pokrajinski ombudsman apeluje na novinare da o nasilju prema ženama izveštavaju odgovorno i senzibilisano, poštujući uspostavljene standarde i etička načela.

Politika nulte tolerancije nasilja prema ženama ne može i ne sme da se ogleda samo u donošenju zakonskih i drugih dokumenata, već je neophodno obezbediti njihovo dosledno sprovođenje u svakom pojedinačnom slučaju nasilja. Iako je u prethodnom periodu dosta učinjeno na prevenciji nasilja u porodici, neophodno je unapređenje sistemskog pristupa ovoj temi u vidu uvođenja edukacija o sprečavanju i štetnosti nasilja na svim obrazovnim i vaspitnim nivoima, kao i kontinuirano obučavanje zaposlenih u svim relevantnim institucijama u cilju prepoznavanja rizičnog ponašanja i situacija potencijalnog nasilja. Samo mobilizacijom svih odgovornih aktera i podrškom državnih institucija i organa, medija, nevladinih organizacija ali i svih građana, moguća je izgradnja tolerantnog, nenasilnog i pravednog društva.