Please select your page

25. novembar - Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

Međunarodni dan borbe protib nasilja nad ženama1981. godine na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba, 25. novembar je proglašen Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama. Ovaj datum je odabran u znak sećanja na sestre Mirabel iz Dominikanske republike, političke aktivistkinje koje su 1960. godine brutalno ubijene po nalogu diktatora Rafaela Trujila. Ujedinjene nacije su  1999. godine i zvanično proglasile 25. novembar za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog, partnerskog i mnogih drugih oblika nasilja.

Nasilje nad ženama je grubo kršenje ljudskih prava i prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira. Prema poslednjem istraživanju OEBS-a, u Srbiji je 1,7 miliona žena preživelo neki vid nasilja - gotovo svaka peta žena je bila izložena fizičkom ili seksualnom nasilju, 44 procenta žena je bilo izloženo psihičkom nasilju od strane svojih partnera, dok je 42 procenta  bilo izloženo seksualnom uznemiravanju.

Kako bi promenili ovu sumornu statistiku, neophodno je raditi na stvaranju društva koje javno osuđuje nasilje i promovisati nenasilno ponašanje i rodnu ravnopravnost. Mnoge žene ne prijavljuju nasilje jer nemaju dovoljno znanja o svojim pravima, misleći da je nasilje „normalna pojava“ -  to se naročito odnosi na žene iz marginalizovanih grupa – kao npr. žene iz ruralnih sredina, Romkinje, žene sa invaliditetom... Obrazovanje i podizanje svesti žena o svojim pravima su neke od ključnih komponenti u zaustavljanju nasilja nad ženama. To, između ostalog, podrazumeva promociju promena društvenih i kulturnih obrazaca ponašanja žena i muškaraca, odnosno iskorenjivanje predrasuda, tradicija i običaja koji se zasnivaju na inferiornosti žena i stereotipnim ulogama žena i muškaraca. Jedan od razloga neprijavljivanja nasilja je i nepoverenje u institucije, te je stoga potrebno raditi ne samo na osnaživanju žena da nasilje prijave, već i na unapređivanju institucionalnog odgovora na nasilje. Neophodno je obezbediti kontinuiranu edukaciju profesionalaca u nadležnim službama, bolju saradnju i koordinaciju institucija, povećati broj individualnih planova zaštite žrtava, uspostaviti program prevencije za počinioce i obezbediti saradnju države i civilnog društva.

Odgovornost da zaustavimo nasilje imamo svi, kao pojedinci i pojedinke, ali najveću odgovornost imaju donosioci odluka, a zatim i oni koji ih sprovode. Kako su žene najčešće žrtve nasilja od strane svojih partnera, potrebno je konstantno ukazivati na činjenicu da nasilje u porodici nije privatni, već javni problem. Posebnu odgovornost imaju mediji – nasilje u porodici i partnerskim odnosima ne sme da se predstavlja kao pojedinačni, izolovani slučaj, već u kontekstu društvene odgovornosti i stvaranja nenasilnog društva.

25. novembar predstavlja i početak svetske kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja traje do 10. decembra, Svetskog dana ljudskih prava. Ovu globalnu kampanju obeležavaju ustanove i organizacije širom sveta, sa ciljem skretanja pažnje na globalni problem nasilja nad ženama.

Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak