Please select your page

Povodom 21. septembra, Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti: Pravovremenom dijagnozom do boljeg kvaliteta života

Povodom 21. septembra, Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti i pred kraj meseca posvećenog podizanju svesti javnosti u vezi sa ovom bolešću i demencijom, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman skreće pažnju na godišnji izveštaj Međunarodne mreže ADI, koja je posvećena ostvarivanju, zaštiti i unapređenju prava i kvaliteta života osoba sa demencijom i obolelih od Alchajmerove bolesti. Mreža ADI, koju čini 85 organizacija širom sveta koje se bave ovom temom, sarađuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, a njen izveštaj za 2016. godinu sačinili su istraživači i istraživačice Svetskog centra za praćenje nege starijih i dementnih osoba Kraljevskog koledža i Odeljenja za istraživanje usluga sistema socijalne zaštite pojedincima Fakuleteta za ekonomiju i politiku u Londonu.

Opšti zaključak ovog izveštaja podudara se sa iskustvima Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u vezi sa ostvarivanjem i zaštitom prava dementnih i osoba obolelih od Alchajmerove bolesti, a to je da kod najvećeg broja ljudi koji pate od demencije, kao prvog pokazatelja mogućnosti da je osoba obolela od Alchajmerove bolesti,  ona tek treba da bude dijagnostifikovana. To znači da je podmirivanje potreba ovih osoba upitno, a ostvarivanje njihovog prava na lečenje i negu u najmanju ruku ograničeno.

Procenjuje se da je od demencije obolelo oko 47 miliona ljudi u svetu, a do 2050. godine taj broj će biti i višestruko veći. U razvijenim zemljama dijagnozu ima oko polovine dementnih osoba, dok je u srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama dijagnoza postavljena tek svakoj desetoj osobi za koju je utvrđeno da boluje od demencije. Najveća prepreka unapređenju stanja po ovom pitanju je to što i lečenje i nega dementnih osoba spadaju u delokrug lekara specijalista. Procenjuje se da bi veće angažovanje zaposlenih u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u ovoj oblasti povećalo kapacitete celokupnog sistema zdravstvene i socijalne zaštite za staranje o obolelima od demencije, a što bi kasnije troškove lečenja i nege ovih osoba smanjilo i do 40 posto. Troškovi prilagođavanja sistema zdravstvene zaštite u ovom trenutnku bili bi oko 0,5 posto do 2030. godine, što je prihvatljivo imajući u vidu dugoročne uštede i broj ljudi obolelih od demencije i njihove porodice kojima bi se unapređenim uslugama zdravstvenog sistema poboljšao kvalitet života.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je još 2014. godine ukazao na to da se o dementnim i osobama obolelim od Alchajmerove bolesti u našoj zemlji ne vodi se nikakva posebna, zbirna evidencija. Broj obolelih od Alchajmerove bolesti u Srbiji procenjuje se na preko 200.000, dok je broj obolelih od drugih vrsta demencije nepoznat zbog toga što demencija u našem društvu nije prepoznata kao oboljenje, nego se pripisuje procesu starenja. Samim tim lečenje dementnih osoba najčešće počinje kada su šanse za uvođenje efikasne terapije i održanje dotadašnjeg kvaliteta života već svedene na minimum. Naposletku, neprepoznavanje demencije ima neposredne posledice po celo društvo, na šta nedvosmisleno ukazuju i podaci iz izveštaja Mreže ADI.

Tekst izveštaja o Alchajmerovoj bolesti u svetu tokom 2016. godine dostupan je ovde.

Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak