Please select your page

Одржан први Форум за родне политике: Право на алиментацију као родно питање

У Београду је 12. октобра 2015. године одржан први Форум за родне политике посвећен остваривању права на алиментацију. У раду Форума који је покренут у оквиру Женске платформе за развој Србије учествовала је и заменица за равноправност полова Даница Тодоров и говорила о положају самохраних, односно једнородитељских породица и указала на раскорак између важећих прописа заснованих на принципу једнакости и забране дискриминације, према којима родитељи заједнички и споразумно врше родитељско право и праксе која штети не само мајкама и очевима него и њиховој деци. Културни стереотип и друштвен упредрасуду да је родитељска улога мајке примарна подржавају и државне и друштвене институције, што је највидљивије кад након престанка заједнице живота родитеља институције одлучују о вршењу родитељског права - у већини случајева деца се поверавају мајци на чување и васпитање, док очеви стичу право и дужност да доприносе издржавању детета, да са њим одржавају личне контакте и да споразумно са другим родитељем одлучују о битним питањима везаним за живот детета.

Истраживања показују да су жене које након престанка брака, односно ванбрачне заједнице, самостално врше родитељско право у много неповољнијем економском и социјалном положају у односу на мушкарце, а да породице са једним родитељем живе испод просека породица са оба родитеља и имају већи ризик од сиромаштва. Самостално родитељство је углавном маргинализована тема, а позивање на недостатак правне дефиниције је само изговор за непредузимање мера за повећање ефикасности у извршавању обавезе издржавања деце. Иако родитељи имају законску обавезу да издржавају своју децу, чести су случајеви њеног неизвршавања о чему сведочи број судских поступака за остваривање овог права. Приликом разматрања ове теме мора се имати на уму да је неиспуњавање законске обавезе издржавања један од најучесталијих видова економског насиља у породици. Током трајања алиментационих парница, многа деца живе у крајњој беди, без могућности да задовоље и најосновније животне потребе, чему доприноси и ретка примена привремених мера, а евидентне су тешкоће и у принудном извршењу судских одлука о издржавању детета, рекла је заменица Тодоров и нагласила да је такво искуство и Покрајинског зашитника грађана - омбудсмана. Већина жена које су се жалиле да очеви њихове деце не извршавају обавезе плаћања издржавања деце указује на то да прође и више месеци, а да не добију ниједну информацију о току поступка. Посебно забрињава податак да због досуђеног издржавања, и поред тога што га не примају, не могу да остваре право на различита социјална давања. Притом, већина притужитељки је слабог имовног стања и несигурних новчаних прихода, а у најбољем интересу деце јесте да се што пре реализује наплата доспелих потраживања на име доприноса за издржавање.

Све су то разлози због којих је потребно што пре донети системска решења која ће унапредити заштиту деце  кроз успостављањеефикаснијег остваривања права на издржавање. На Форуму су представљена решења која се примењују у Хрватској и Словенији и закључено да се предлози упуте радној групи која припрема Стратегију за постизање родне равноправности, као и Женским парламентарним мрежама Србије и Војводине које су и покренуле расправу оостваривању права самохраних родитеља и права наалиментацију.

Фондација Фридрих Еберт у оквиру подршке спровођењу Женске платформе за развој Србије покреће Форум за родне политике кроз који покреће дијалог и решавање конкретних проблема од значаја за свакодневни живот жена и мушкараца у Србији.

Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак