Please select your page

Поводом 1. октобра, Међународног дан старијих особа: Ускраћивање могућности остваривања права

Међународни дан старијих особа обележава се 1. октобра, а након што је Генерална скупштина УН крајем 1990. године усвојила Резолуцију 45/106 у којој се наглашава важност осигуравања животног окружења које се може прилагодити потребама и способностима становника у тзв. трећој узрасној доби.

Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана се од свог оснивања бави људским правима старијих особа, а од 2011. године укључена је у и рад Националног превентивног механизма (НПМ-а) у области остваривања, институционалне заштите и унапређења њихових права. Посете установама чије услуге користе старије особе, као и рад по притужбама грађанки и грађана, указује на то да је у нашем друштву заступљена дискриминација старијих особа која отежава, па чак и онемогућава остваривање њихових права.

Дискриминација старијих особа огледа се у неколико области живота, а неретко почиње већ у породици. Старије особе најчешће се жале на занемаривање и злоупотребу њихових права, а њихове жалбе односе се превасходно на право на располагање имовином и новцем, којима други чланови породице располажу без њиховог знања и пристанка.

Због њихове старосне доби старијим особама се често ускраћују могућности коришћења појединих услуга здравствене заштите, чак и када оне постоје и када они на њих имају законско право. У ову врсту кршења права спада, на пример, одбијање службе хитне медицинске помоћи да изађе на позив грађана, а након што сазнају да је у питању старија особа. Поједине установе здравствене заштите избегавају, па чак и одбијају да хоспитализују старије особе.

Услуге које старије особе добијају у установама социјалне заштите не одговарају увек прописаним стандардима. Квалитет услуга варира од установе до установе и због непостојања специфичних, односно непримењивања постојећих прописа, као и недовољно развијеног система надзора над радом установа. Пример за то су нерегистровани домови за смештај старијих лица којима надлежни инспекцијски органи имају отежан приступ, а што може довести до злоупотребе права ових лица, па и нечовечног поступања према њима. Активности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у овој области допринеле су и томе да је од 2014. године до данас од стране надлежних органа затворено 13 нерегистрованих домова за старије особе. 

Напослетку, права старијих особа крше се и тиме што у постојећем систему установа не постоје одговарајуће услуге. Нарочито неповољна ситуација је у сеоским срединама где старије особе чине већи део популације, а где институционална подршка често недостаје или је слабо обезбеђена. Пример за то је и чињеница да домови здравља у великом броју немају основане службе за кућно лечење и негу које би обезбеђивале палијативну заштиту и бригу о старијим пацијентима. Према подацима Министарства здравља, око 60% домова здравља нема овакву посебну организациону јединицу, док резултати најновијег истраживања Покрајинског заштитника грађана указују на то да око 35% војвођанских домова здравља нема овакву организациону јединицу.

Подаци Уједињених нација током протекле деценије указују на то да становништво Србије спада међу пет најстаријих на свету. Резултати пројекција Републичког завода за статистику за период 2011–2041. указују на то да ће се у наредних тридесет година тренд старења становништва у Србији наставити. Особе старије од 65 година чине преко 18 одсто популације, а очекује се да ће за 30 година преко једне четвртине становништва Србије достићи ову старосну доб. Демографска слика становништва у АП Војводини, односно Републици Србији налаже већи ангажман свих релевантних друштвених чинилаца како би се унапређењу могућности остваривања и заштите људских права старијих особа посветила додатна пажња. Посебну пажњу потребно је посветити превенцији кршења права ове популације и откривању оваквих случајева, као и санкционисању оних који то чине.  

Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак