Please select your page

Поводом 15. маја, Међународног дана породице: РАВНОПРАВНОСТ ЈЕ ОДЛИКА САВРЕМЕНЕ ПОРОДИЦЕ

Међународни дан породице 2015. године у знаку је промовисања родне равноправности и права детета унутар породице. Указује се и на значај превенције породичног насиља, као и стварања правног оквира и разноврсних интервентних програма у циљу његовог спречавања. Родна неравноправност нигде није у тој мери уочљива као у насиљу у породици. Истовремено, последице модернизације друштва, процеси глобализације и транзиције не заобилазе ни породицу као примарну друштвену заједницу. Прелазак из патријархалног у савремени модел породице подразумева и промену друштвених вредности и породичних односа.Односи у савременој породици треба да се заснивају на узајамном поштовању и уважавању достојанства и личног интегритета свих њених чланова. Примера ради, полемика о теми физичког кажњавања деце која се крајем 2014. године развила у стручној и широј јавности у Србији сведочи о томе да су ове промене у току.

Устав Републике Србије, Породични закон, Закон о забрани дискриминације и остали прописи у нашој земљи чије се одредбе односе на породицу и породичне односе јамче равноправност међу супружницима и родитељима, истичући најбољи интерес детета као водећи принцип поступања свих учесника у случајевима који су на било који начин повезани са децом. Међутим, у пракси то није увек тако.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман у Годишњем извештају за 2014. годину наглашава чињеницу да су жене у Србији више него мушкарци усмерене на породицу, оптерећеније породичним и родитељским обавезама и обављају више сати неплаћеног кућног радатако да је донекле разумљиво због чега подносе и више притужби у вези с проблемима у породичним односима. Њихове притужбе претежно се односе на материјалне тешкоће у подизању деце, немогућност остваривања појединих права на финансијску подршку, становање, али и социјалну и здравствену заштиту, проблеме деце са инвалидитетом, насиље у породици, а ређе због тешкоћа у вези са негом старијих чланова породице и одраслих особа са инвалидитетом.

У протеклих неколико година уведене су различите подстицајне мере за побољшање материјалног положаја породица с децом, пре свега, на основу Закона о финансијској подршци породици с децом, затим мере које је увела АП Војводина, као и општине и градови. Међутим, ове мере, као ни постојећа популациона политика, нису допринеле повећању стопе наталитета нити су значајније ублажиле економску и психолошку цену родитељства, те је потребно увођење додатних мера финансијске подршке и додатних услуга породицама с децом, а које би допринеле побољшању њихових услова живота.

Насиље над женама у породици веома је распрострањено. Резултати истраживања о пракси институција у решавању проблема породичног насиља које Покрајински заштитник грађана реализује већ девет година, недвосмислено указују на то да око 80 одсто жртава породичног насиља чине жене, најчешће супруге и ванбрачне партнерке починилаца насиља. Алармантан податак је и тај да трећину укупног броја директних жртава насиља у породици чине деца. Ако имамо у виду и податак да више од 70 одсто одраслих жртава насиља у породици има децу, а да половина жртава има више деце, очигледно је да је број деце међу индиректним жртвама насиља у породици много већи.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман  указује и на то да је све већи број притужбиу којима један родитељ оптужује другог да несавесно врши родитељско право, јер нередовно доприноси издржавању детета, као и то да не виђа дете на начин на који је предвиђено судском пресудом. Не може се занемарити ни појава да родитељи међусобне конфликте преносе на однос са децом. Због тога се намеће потреба за стручном саветодавном подршком породици, родитељима и деци. На жалост, током поступака по притужбама грађана и грађанки, али и установа, уочено је да образовне и установе социјалне и здравствене заштитенедовољно сарађују у обезбеђивању заштите и одговарајуће подршке породици и деци, а у најбољем интересу детета. Таква пракса не доприноси превазилажењу проблема, утиче на неповерење у институције и отежава сарадњу установа са сваком конкретном породицом.

Равноправност међу члановима породице значи да уважавамо једни друге као људска бића без обзира на то колико имамо година, ког смо пола и какве су нам друге особине. Неоправдано је да било који члан породице буде постављен у њено средиште. Породица у којој се тежи развијању односа сарадње, уважавању потреба и права других, у којој се детету омогућава учешће у одлучивању у складу са његовим развојним потребама и могућностима, је породица која чини здраву основу друштва. Држава је дужна да обезбеди услове у којима ће породица на овакав начин моћи да се развија.

 

Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак