Please select your page

Случајеви дискриминације, говора мржње и насиља према ЛГБТ особама се не процесуирају на одговарајући начин

лгбт праваПокрајински заштитник грађана – омбудсман подржао је акцију „Зона слободна од мржње“ коју су 27. јуна поводом Међународног дана поноса организовали: Жене у црном, Геј стрејт алијанса, ИДАХО Београд, Геј лезбејски инфо центар, Асоцијација „Дуга“, Центар за квир студије, Новосадска лезбејска организација, Удружење „Хестија“ и Комитет правника за људска права са циљем да укажу на нетолеранцију према ЛГБТ заједници, али и према другим осетљивим групама у нашем друштву.

Тим поводом Покрајински омбудсман указује на то да се ЛГБТ популација сврстава у најрањивије друштвене групе и свакодневно се суочава с маргинализацијом, дискриминацијом, говором мржње, шиканирањем, претњама и хомофобичним насиљем које се повећава с повећањем њихове видљивости.

Случајеви дискриминације, говора мржње и насиља према ЛГБТ особама углавном се не процесуирају на одговарајући начин. Притом, полиција, тужилаштво и судови показују изразиту спорост и неефикасност у раду на случајевима насиља према ЛГБТ особама које су често изложене дискриминацији и узнемиравању на радном месту, где послодавци не предузимају мере ради њихове заштите и спречавања дискриминације, а специфичност положаја ЛГБТ популације огледа се и у чињеници да је то једина друштвена група којој се оспорава право на јавно окупљање упркос уставне гаранције слободе окупљања.

Србија је прихватањем међународних конвенција о људским правима прихватила и обавезе не само доношења закона који забрањују дискриминацију, него и примене усвојених прописа.

Иако не прецизира сексуалну оријентацију као једно од личних својстава на основу којих се забрањује дискриминација, Устав Републике Србије чланом 21 истиче да су пред Уставом и Законом сви једнаки, те да свако има право на једнаку законску заштиту без дискриминације. То је полазиште за широк законски оквир забране дискриминације припадника/припадница ЛГБТ популације.

Један од закона који регулише ово питање је Закон о забрани дискриминације, који сврстава сексуалну оријентацију и родни идентитет у лична својства на основу којих је неоправдано прављење разлике или неједнако поступање. Члан 21 Закона говори о дискриминацији на основу сексуалне оријентације, где истиче да је сексуална оријентација приватна ствар и да нико не може бити позван да се јавно изјасни о истој, као и да свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, те да је дискриминаторно поступање због таквог изјашњавања забрањено, док су чланом 56 предвиђене и казне за такво поступање.

Кривични законик у делу Посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње (члан 54) наводи: „Ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу околност, осим ако она није прописана као обележје кривичног дела“.

Још четири закона имају одредбе којима се забрањује дискриминација на основу сексуалне оријентације: Закон о раду, Закон о радиодифузији, Закон о јавном информисању, Закон о високом образовању, али и Покрајинска скупштинска одлука о равноправности полова.

  • Проблеми са којима се суочава ЛГБТ популација и примери дискриминације

Последња саопштења


Најчитаније вести


Медијски кутак