У Републици Србији је 15. марта 2020. године проглашено ванредно стање због епидемије вируса COVID-19. Ради сузбијања и спречавања ширења ове заразне болести и заштите становништва, Влада Републике Србије донела је посебне мере, међу којима су затварање школа, обданишта и факултета и забрана кретања за све грађане од 17 часова до 5 часова ујутру.

Имајући у виду чињеницу да се велика већина случајева насиља у породици дешава  управо у дому жртве насиља, Покрајински омбудсман упозорава да је у условима изолације и ограниченог кретања могуће појачано насиље у породици, нарочито над женама и децом. Према подацима Светске здравствене организације, свака трећа жена је бар једном доживела физичко или сексуално насиље. У кризним временима, ризик од родно заснованог насиља ескалира. Особе које доживљавају насиље у породици приморане су да остану у свом дому са насилником, изоловане од других људи. Такви услови омогућавају појачану контролу жртве од стране насилника и отежавају жртви могућност да га напусти. Претње да ће се напасти на живот или тело, дрска или безобзирна понашања којима се угрожава или спокојство или телесни интегритет или мирно душевно стање су ситуације где друштвена реакције не сме и неће изостати ни сада. Осим што ће већину времена морати да проводе у истом простору са насилником, многи ће у овом периоду имати смањене  приходе и/или повећане трошкове живота, што ће им додатно отежати могућност да напусте насилника.

За децу која су и сама трпела или и даље трпе насиље у породици, школе представљају уточиште, а како су све васпитно-образовне институције затворене до даљњег, повећана је могућност конфликта и агресије према њима. Неопходно је учинити доступним деци и родитељима све потребне информације о сервисима помоћи и подршке, нарочито на дигитиланим платформама, укључујући социјалне мреже, јер све институције система раде прилагођено ванредном стању.

Покрајински омбудсман апелује на све особе које су преживеле или и даље трпе насиље да га пријаве, јер и у оваквим околностима државни органи и институције дужни су да обезбеде адекватну и правовремену подршку и заштиту, и  подсећа да на територији Републике Србије постоји 13 сигурних кућа односно прихватилишта за жене и децу које су преживеле насиље.

У циљу омогућавања брже и ефикасније комуникације грађана у време ванредног стања, Покрајински заштитник грађана – омбудсман од данас уводи додатни дежурни телефонски број за подношење притужби.

По одлуци Покрајинске владе, радно време Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана је од 8.30 до 15.00 часова и ускладу са тим грађани могу подносити притужбе као и до сада, на бројеве телефона 021/487-41-44 и 021/55-77-27, док се ван радног времена од 15.00 до 20.00 часова притужбе могу подносити на дежурни број телефона 060/51-59-311, као и 24 часа дневно путем електронске поште на адресу:office(at)ombudsmanapv.org

Колики  ће у Србији бити број оболелих од корона вируса то зависи и од понашања самих грађана Србије.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује на грађане да се понашају одговорно и да се у бризи за властититу добробит ослањају на савете стручњака.

У жељи да спрече ширење епидемије, стручњаци саветују грађанима, а нарочито онима који су  старији од 65. година да се, у складу са мерама владе Републике Србије и ванредног стања, стриктно придржавају правила о самоизолацији и не излазе из својих кућа и станова.

Чињеницу да се претходног дана на улицама Новог Сада, као и улицама других градова, могао видети велики број старијих суграђана, Покрајински омбудсман је примио са забринутошћу.

Покрајински омбудсман, међутим, са извесним осећањем задовољства жели да укаже и на чињеницу да расте број грађана спремних да помогну свима којима је помоћ потребна.

Солидарност је драгоцени ресурс на који се свака заједница у тренутцима кризе може ослонити.  На хумане, солидарне и самоорганизоване грађане се могу ослонити и наши старији суграђани, како би лакше поднели захтеван режим самоизолације.

Апелујући на грађане да се понашају у складу са саветима стручњака, али и да у бризи за сопствено здравље покажу ону врсту одговорност која доприноси здрављу, сигурности и добробити осталих чланова заједнице, Покрајински омбудсман се придружује апелима надлежних органа и независних институција да се ослоњени на међугенерацијску солидарност лакше изборимо са епидемијом која није задесила само Србију, него и целу планету.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман честита свим грађанкама Осми март – Међународни дан жена.

Као институција која промовише, унапређује и штити људска права, Покрајински омбудсман је заинтересован да се положај жена у друштву константно унапређује, а права жена ефикасно штите.

Постоји читав низ проблема са којима се жене суочавају – жилаве предрасуде, недостатак разумевања и подршке, бирократска инертност, патријархалне традиције, насиље и дискриминација, само су неки од њих. Постоји, међутим, и спремност да се ти проблеми превазиђу, као и одлучност, упорност, огромна енергија, знање, добар план и жеља за успехом.

Идући у сусрет Међународном дану жена, Покрајински омбудсман је почетком марта организовао скуп на коме је неколико жена говорило о свом путу до успеха. Тај пут, према сведочењу учесница скупа, није ни кратак, ни лак, али је, упркос свим културним и институционалним баријерама, савладив.

Жељу за успехом показали су и учесници пројекта „ОН/А равноправно ОсН/Ажени“, који су у петак посетили институцију Покрајинског омбудсмана. У питању су млади људи од 16 до 28 година старости, чија су интересовања фокусирана на питања родне равноправности, једнаких могућности, политичке репрезентације, обеснаживања предрасуда и превазилажење стереотипа.

Покрајинског омбудсмана веома охрабрује чињеница да учесници пројекта сваку асиметрију у правима између мушкараца и жена сматрају увредљивом и апсолутно неприхватљивом.

Пут до друштва остварене родне равноправности није, као и пут до успеха, лак, а ни једноставан, али он, захваљујући оваквим ставовима младих људи, може, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, бити краћи.

Дан матерњег језика, који се обелажава 21. фебруара, међународним празником проглашен је 1999. године на предлог УНЕСКО-а. Генерална скупштина УН потврдила га је позивајући се на традицију обележавања Празника за матерњи језик који се од 1952. године славио у Бангладешу, након што је неколико бангладешких студената изгубило животе у сукобима са полицијом тадашњег Источног Пакистана, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Употреба и неговање матерњег језика једно је од кључних права из корпуса културних права које одређују Оквирна конвенција за заштиту националних мањина и Европска повеља о регионалним или мањинским језицима.

Националне заједнице у Србији уживају културну аутономију која подразумева и остваривање низа других права у вези са употребом матерњег језика: право на службену употребу језика и писма, право на образовање и информисање на матерњем језику, као и права у области културе значајних за очување и неговање њихове традиције и идентитета.

Право на употребу матерњег језика је једно од основних људских права. Матерњи језик је део културног идентитета народа, представља значајан елемент националног идентитета. Војводина као један од етнички најшароликијих региона у нашој земљи и Европи чини све да нас та разноликост не удаљава, него мотивише на зближавање и боље упознавање.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман се у свом раду залаже за поштовање људских и мањинских права и бори против дискриминације сваке врсте, па тако и против дискриминације људи на основу језичке припадности. Очување матерњег језика служи очувању властитог идентитета, зато је важна и његова јавна и службена употреба, као и заступљеност у области образовања и јавног информисања. Стога је посебно битна доследна примена прописа који обезбеђују ефикасно остваривање овог уставом загарантованог права.