Please select your page

Као и претходне године, овогодишње обележавање 3. маја, Међународног дана слободе медија пратиће, барем према извештају Фридом хауса, констатације о забрињавајућој ерозији медијских слобода.

До подривања медијских слобода у једном друштву доводе активности различитих актера – политичара, оглашивача, локалних моћника и других. Свима њима потребни су медији: једнима као средство политичке борбе, другима ради рекламе, трећима као огледало приватне моћи.

Ограничавањем медијских слобода не крше само права новинара. Последице рестрикција медијских слобода су далеко шире и погађају све припаднике једне заједнице. Грађанима су потребни медији како би благовремено дошли до објективних и исцрпних информација о заједници у којој живе и активностима њених актера. Право грађана на истинито, потпуно и правовремено обавештавање загарантовано је Уставом Србије. Кршењем тог права грађанима се поред осталог ускраћују информације о приликама у друштву и функционисању власти које су им важне за доношење одлука у неретко хаотичној друштвеној реалности. Тиме се у друштву слабе демократске, а јачају ауторитарне тенденције.

Уверен у важност медијских слобода у очувању мира, друштвеног развоја, дијалога и функционисања демократије, Покрајински заштитник грађана - омбудсман сматра неприхватљивим сваки покушај да се слобода медија ограничи, а аутономија и независност новинара доводе у питање. Користећи прилику да новинарима и медијским посленицима честита њихов празник,Покрајински омбудсман уједно властима скреће пажњу на њихову обавезу да новинарима омогуће да неометано и слободно обављају свој посао, без цензуре, уцена, притисака и страха за своју сигурност и безбедност.


фб САОПСТЕЊЕ ЦИРИзвештај Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2015. годину, али и посете мањим насељеним местима на територији АП Војводине и разговори са грађанкама и грађанима указују на то да су њихова права везана за рад једна од најугроженијих.

Незапосленошћу је у Србији непосредно угрожено око 10 одсто од укупног становништва. Упркос увреженом мишљењу да су данас они који имају било какав посао на неки начин „повлашћени”, њихове могућности избора такође су веома ограничене. Велики број грађана једва да има утицаја на то да ли ће обављати ону врсту посла која одговара њиховој стручној спреми, жељама и способностима. Још мање утицаја запослени имају на то колико и да ли ће за обављени посао уопште бити плаћени, као и на то да ли ће им послодавац уплаћивати порезе и доприносе по основу радног односа.

Запослени у великом броју случајева раде под нехуманим условима, често прековремено, без права на дневни, недељни и годишњи одмор. Накнада за прековремени рад или рад у дане празника такође им се ретко исплаћујуе. Постоји чак и пракса да се, пре ступања у рад, будући запослени приморавају да потпишу тзв. бланко отказе, а које касније послодавци користе да би се решили радника које из било ког разлога сматрају сувишнима или непожељнима. Примање младих жена у радни однос изузетно је отежано из страха послодаваца да ће оне постати мајке и користити породиљско одсуство. Труднице и породиље бивају отпуштене упркос законској гаранцији да радни однос не сме да им престане до повратка са породиљског одсуства. Инспекцијски органи, упркос свему поменутом, не врше контролу послодаваца, синдикати су немоћни. Обесхрабрени оваквом ситуацијом, грађани се ретко и нерадо обраћају надлежним инспекцијама, страхујући да ће изгубити и оно мало прихода које остварјују.

Поводом 1. маја, Међународног дана рада, Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да кршење права по основу радног односа са собом повлачи и кршење, односно онемогућавање остваривања читавог низа других Уставом гарантованих права грађана. Кршење права запослених по основу рада, али и оних из области пензијског осигурања, заштите физичког и психичког здравља, као и права на здравствену и социјалну заштиту, посредно угрожава и припаднике свих оних друштвених група које, у данашње време можда више него икада раније, највише зависе од прихода радно способних чланова породице - децу, старије, оболеле и друге особе које нису способне за рад.


Тема овогодишњег дана Међународног дана деце која живе и раде на улици је идентитет. Деца која живе и раде на улици представљају једну од најрањивијих и вишеструко дискриминисаних друштвених група. Уколико им друштво не помогне, таква деца често постају лица без формалноправног идентитета, чиме им се ускраћује приступ образовном, здравственом и систему социјалне заштите, а касније тржишту рада, тако да она за друштво као и да не постоје. Уз то, ова деца неретко су у ситуацији да буду изложена и интервенцијама полиције, нападима од стране одраслих грађана и вршњака, а чак и после интервенције надлежних велики број њих се, уколико не добије одговарајућу подршку, враћа животу и раду на улици. Овакво стање коси се са основним начелима остваривања, заштите и унапређења људских и дечјих права.

Порајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да су деца која живе и раде на улици најмање одговорна за свој положај. То, међутим, не значи да њихов глас не треба да се чује, нити да она немају чиме да допринесу друштву у којем живе. Истраживање Покрајинског омбудсмана о дечјем просјачењу спроведено 2011. године показало је да ова деца најчешће долазе из породица у којима их родитељи запостављају, занемарују, па чак и злостављају, а неретко су, заједно са родитељима и вршњацима, укључена и у рад организованих група које свој рад заснивају на њиховој експлоатацији. Добар пример настојања да се омогући остваривање њихових права и промовише њихова социјална инклузија представља рад свратишта за децу која живе и раде на улици.

Међународни дан деце која живе и раде на улици обележава се од 2011. године на иницијативу међународне организације ЦСЦ са седиштем у Великој Британији. Конзорцијум за заштиту права детета је светска мрежа покренута са циљем да се деци која живе и раде на улици пружи прилика да се и њихов глас чује, да се промивишу њихова права и унапреде њихови услови живота. Мрежу чине међународне, државне или локалне организације, појединке и појединци из преко 80 земаља који се залажу за то да Уједињене Нације овај дан уврсте у свој званични календар међународних дана, а до сада је ову иницијативу подржало преко 3.000 људи.


Светски дан Рома обележава се 8. априла како би се скренула пажња на културу ромске заједнице, али и подигао степен свести јавности о проблемима њених припадница и припадника, од којих само у Европи живи њих око 10 милиона. Упркос томе што су најбројнија мањинска заједница у Европи, Роми су и даље често погођени дискриминацијом и друштвеном маргинализацијом.

Република Србија је по основу ратификовања међународних докумената у области људских и мањинских права, као и у оквиру Декаде Рома која се прошле године завршила, преузела бројне обавезе у вези са унапређењем и заштитом права припадника ромске националне мањине. Током протекле деценије постигнут је напредак у области учешћа Рома у јавном и политичком животу и по питању њихове видљивости у органима извршне власти. Захваљујући примени афирмативних мера за образовање студената из подзаступљених група, Ромкиње и Роми све су бројнији и у систему образовања и на његовим највишим нивоима.

Како је наведено у Извештају Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2015. годину, спровођење двогодишњег пројекта који се бавио сагледавањем положаја ромске националне мањине и повећањем стручних капацитета координатора за ромска питања у јединицама локалне самоуправе, као и резултата појединих истраживања институције у другим областима људских права, показало је да у Војводини и Србији има још пуно простора за унапређење остваривања и заштите права Рома, а нарочито деце и жена из ове заједнице. Посебно забрињава то да у 21. веку, уз постојеће прописе, бројне мере и специјализоване институције, најчешће без икакве осуде остаје исказивање предрасуда, стереотипа и нетрпељивости припадника других националних заједница према Ромима. Највише од свега, ипак, забрињава чињеница да се током посета местима у Војводини у којима припадници ромске заједнице живе у значајнијем броју испоставило да је према њима још увек присутна не само индивидуална, него и колективна, непосредна, посредна и институционална дискриминација.


Право на здравствену заштиту у најтешњој је вези са основним људским правом - правом на живот. Судећи по притужбама Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману током 2015. године, право на квалитетну здравствену заштиту, која би, као тековина савременог друштва, у ХХИ веку требало да буде једнако доступна свима, најтеже су остваривале две рањиве друштвене групе - деца и жене.

Притужбе грађанки и грађана на рад здравствених и социјално-здравствених установа, али и подаци које ове установе достављају Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману, указује на то даје остваривањеправа на здравствену заштиту у АП Војводини отежано. Здравственим установама недостаје лекара, нарочито специјалиста, медицинског особља, као и простора, опреме и новца за рад у складу са савременим захтевима струке. Међу најдефицитарније специјалисте, нарочито у ванградским срединама, спадају педијатри и гинеколози, а због лоших услова рада и малих примања особље здравствених и социјалних установа, поготово оно које већ има радног искуства, све чешће се одлучује на одлазак у иностранство.

Последица оваквог стања је то да су здравствене установе преоптерећене. Због тога у настојању да се смањи број грађана којима се пружа услуга, односно чије би се осигурање и лечење финансирало из буџетских средстава често прибегавају рестриктивном тумачењу прописа. Са друге стране, овакав приступ у очима њихових корисника оставља утисак неорганизованости и селективности у пружању услуга. То је нарочито изражено у случају потребе за специјалистичким прегледима, било да су у питању консултације са лекаром, прегледи уз помоћ посебне опреме или специфичне лабораторијске анализе. На њих се понекад чека и по неколико месеци јер домови здравља не пружају ову врсту услуга.

Иако у седиштима јединица локалне самоуправе постоје саветници за заштиту права пацијената, грађани им се релативно ретко обраћају из неколико разлога. Први је тај што се овим саветницима подноси писмени приговор, а што од корисника, уз време и писање поднеска, захтева одређени степен информисаности о сопственим правима. Други је страх да ће због подношења приговора на неки начин трпети негативне последице од стране лекара или особља установе на чији рад се њихов приговор односи. Трећи је зазор грађана од било каквог остваривања права путем институција и аутоматско „тражење везе”, чак и у случајевима када је поступак врло једноставан, брз и бесплатан.   

Грађани се Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману често обраћају тражећи савет, односно тумачење прописа и упутство како да поступе у конкретној ситуацији. Разлог за то је недовољна информисаност и неразумевање начина функционисања система здравствене заштите. Грађани су се 2015. године често жалили на то да од особља у здравственим установама, којима су се претходно обратили, нису добили потпуне и правовремене информације о њиховим правима и поступцима лечења, као ни увид у медицинску документацију. Највећи број грађана жалио се на то да није у могућности да у потпуности оствари право на здравствену заштиту због тога што им није у законском року било омогућено да обаве неки преглед или лечење. Известан број њих обраћао тражећи савет у вези са доступношћу здравствене заштите особама које немају оверену здравствену књижицу и њиховој деци или деци лица која су страни држављани са пребивалиштем у Републици Србији, као и у вези са остваривањем права на лечење у иностранству. Грађана нарушавана је поступцима особља здравствених установа нарушавана приватност јер подаци о њиховом здравственом стању нису третирани као поверљиви.   

Поводом 7. априла, Светског дана здравља,Покрајински заштитник грађана - омбудсман наглашава да се право на здрављеостварује поштујући начела доступности, приступачности, прихватљивости и одговарајућег стандарда здравствене заштите. То подразумева сврсисходно и правовремено давање и тражење информација и услуга, физички и новчано доступних свима без дискриминације.


Последња саопштења


Најчитаније вести


Медијски кутак