Please select your page

Najveći broj pritužbi građanki i građana Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu, a u vezi sa kojima se oni ovoj instituciji obraćaju u uverenju da je ona poslednja, pa čak i jedina instanca od koje će dobiti pomoć ili savet, tiče se egzistencijalnih pitanja iz njihovog svakodnevnog života. Ova pitanja po svojoj pravnoj prirodi najvećim delom spadaju u domen ekonomskih i socijalnih prava. U svakodnevnom životu ova pitanja odnose se na teškoće sa kojima se građani susreću prilikom ostvarivanja prava na zadovoljenje osnovnih potreba, onih kojima se meri nečiji kvalitet života. Mogućnost ostvarivanja prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje, zaradu po osnovu zaposlenja i humane uslove rada samo su neka od osnovnih prava čiji je ostvarivanje, osim što je zajemčeno Ustavom, međunarodnim i domaćim pravnim aktima, utvrđenoi opšteprihvaćenim civilizacijskim merilima ljudskog dostojanstva.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistku, u centrima za socijalni rad u Republici Srbiji 2015. godine bilo je registrovano gotovo 700.000 korisnika, što čini oko 10 odsto ukupnog stanovništva. Broj stanovnika u stanju socijalne potrebe, međutim, poput pravno nevidljivih lica, stanovnika nelegalizovanih naselja, osoba koje žive ili rade na ulici, a koji nisu registrovani kao korisnici sistema socijalne zaštite, za sada se može jedino pretpostaviti.

Usled nedovoljne, nepotpune ili nepravovremene informisanosti o njihovim pravima, građanima je često otežan pristup i uslugama delatnosti od opšteg interesa, pretežno komunalnih i energetskih. Ovom okolnošću najteže su pogođene upravo socijalno ranjive kategorije stanovništva, one kojima je stručna pomoć u pristupu ovim uslugama neophodna. Sa druge strane, iz obraćanja i pritužbi građana stiče se utisak da postoji još dosta prostora za to da nosioci javne vlasti građane iscrpnije i pravovremenije obaveštavaju o mogućnostima, uslovima i načinu ostvarivanja njihovih prava. Imajući u vidu to da je postupanje u interesu dobrobiti građana jedna od dužnosti svih nosilaca javnih ovlašćenja, pružanje usluga u javnoj sferi treba da se sprovodi na način koji će konstantno podizati svest celog društva o potrebi približavanja idealu socijalne pravde dostupne svima, a posebno najranjivijim društvenim grupama.

Svoju ulogu u razvijanju takve društvene svesti, kao i u obrazovanju građana o njihovim pravima i načinima njihovog uživanja, moraju prepoznati svi segmenti društva, a posebno oni koji se bave obrazovanjem i informisanjem. Građani još od najranijeg uzrasta moraju razvijati svest o tome da, uz dužnost da se informišu o svojim ljudskim i građanskim pravima i obavezama, imaju i pravo na to da o pitanjima od javnog značaja budu istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisani od strane nadležnih instanci. U suprotnom, građani neće u dovoljnoj meri koristititi raspoložive pravne i institucionalne mehanizme za uživanje svojih prava, nego će, misleći da oni ne postoje ili ne funkcionišu, sve više pribegavati alternativnim ,ali ne nužno i zakonitim rešenjima, kako bi svoja prava ostvarili na način koji oni doživljavaju lakšim i ekonomičnijim.

Zbog svega navedenog, koncept socijalne zaštite ne bi se smeo svoditi prevashodno na socijalna davanja i druga prava regulisana propisima koji isključivo ili pretežno uređuju ovu oblast. U zakonodavstvu Republike Srbije postoje brojni instrumenti predviđeni drugim aktima koji su takođe namenjeni smanjenju finansijskog opterećenja domaćinstava i pojedinaca, poput umanjenja cene komunalnih usluga za određene kategorije stanovništva, a čijom se adekvatnom primenom mogu prevazići neka od ograničenja koja nameću raspoloživi resursi u sistemu socijalne zaštite.

Nadležni republički i pokrajinski organi krajem prošle godine najavili su da će 2017. godina biti posvećena socijalnoj zaštiti. U okviru aktivnosti koje Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman sprovodi u oblasti obrazovanja o ljudskim pravima i pitanjima od značaja za njihovo ostvarivanje i promovisanje, aktivnosti ove institucije će u 2017. godini biti usmerene ka socijalnim pravima. Sa naročitom pažnjom biće praćeno funkcionisanje mehanizama za ostvarivanja prava u oblasti socijalne zaštite i drugih oblika socijalne sigurnosti kao preduslova za ostvarivanje načela socijalne pravde. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman će pažnju posvetiti i izveštavanju medija o ovoj oblasti društvenog života, budući da se profesionalno javno informisanje o ljudskim pravima smatra jednim od najznačajnijih koraka ka ostvarivanju pomenutog načela.


Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar, gotovo već sedam decenija povod je da se ukaže na važnost ljudskih prava i obevezu država da obezbede opšte poštovanje i primenu ljudskih prava i sloboda. Ovaj dan je i prilika da se osvrne na značaj priznavanja urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih članova ljudske porodice kao temelja slobode, pravde i mira u svetu, kako se navodi u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, a naročito na dostignuti stepen njihovog ostvarenja u jednom društvu. To se posebno odnosi na ocenu stanja ljudskih prava, a iznad svega na značaj njihovog daljeg unapređenja putem jačanja institucija. Bez razvijanja i pravilnog funkcionisanja odgovarajućih institucionalnih mehanizama za ostvarivanje, zaštitu i unapređenje ljudskih prava, ona bi ostala samo slovo na papiru.

Uprkos tome što Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima slobode i prava građana ne deli na mala i velika, starija ili novija, manje ili više važna, mogućnosti ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih prava i dalje su manje dostupne pojedinim društvenim grupama. Osobe koje usled neke katastrofe, zbog siromaštva, bolesti, svog uzrasta, pola ili pripadnosti nekoj manjinskoj društvenoj grupi žive u strahu za sopstveni život ili egzistenciju svoje porodice i dalje su brojne. Imajući ovo u vidu, pitanje je da li se ove osobe suštinski mogu nazvati slobodnim i jednakim u dostojanstvu i pravima.

Stepen razvijenosti svesti društva po pitanju ljudskih prava upravo je srazmeran njegovom odnosu prema onima koji imaju najviše poteškoća u njihovom ostvarivanju i zaštiti. Međutim, mera u kojoj, kako se navodi u prvom članu Univerzalne deklaracije, obdareni razumom i svešću jedni prema drugima postupamo u duhu bratstva može se takođe smatrati odrazom stepena društvene odgovornosti. Na Međunarodni dan ljudskih prava treba se podsetiti da je ta odgovornost u slučaju građana pojedinačna ili kolektivna, a u društvu koje sebe naziva savremenim prvenstveno se ogleda u funkcionisanju institucija.


Ovogodišnji Svetski dan deteta Ujedinjene nacije posvetile su deci kojoj su ograničene njihove lične slobode, dok UNICEF, kao jedan od simbola borbe za prava deteta, obeležava 70 godina od kada je uspostavljen.

O deci se često razmišlja kao o homogenom kolektivitetu, uprkos tome što su ona veoma raznolika društvena grupa. Načini i mogućnosti ostvarivanja, zaštite i unapređenja, ali i kršenja njihovih prava samim tim su takođe raznoliki. Međutim, ono čemu savremena društva treba da teže je to da u njima svako dete ima jednake mogućnosti da ostvari svoja prava i slobode, ali i da dobije odgovarajuću podršku kada je ta prava potrebno zaštititi. Jedan od preduslova za to je i pristup sistemu obrazovanja u kom će deca učiti ne samo o svojim pravima, nego i dobiti šansu da odlučuju o sopstvenom životnom putu. Međutim, podaci koji se odnose na obrazovanje u jubilarnom UNICEF-ovom izveštaju o položaju dece u svetu pod nazivom „Fer šansa za svako dete” takođe su zabrinjavajući, budući da se procenjuje da do 2030. godine čak 60 miliona dece školskog uzrasta neće imati prilike da ostvari pravo na obrazovanje. Ovim problemom posebno su pogođena deca iz romske zajednice.

Imajući u vidu ciljeve i mere Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine u oblasti obrazovanja, kao i to da su propisima Republike Srbije predviđene afirmativne mere koje se odnose na upis učenika romske nacionalnosti u srednje škole, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman upravo sprovodi istraživanje kojim se želi utvrditi kakvu podršku obezbeđuju i koje aktivnosti jedinice lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine sprovode kako bi se deca iz romskih porodica prvo uključila u sistem obrazovanja, završila obavezno školovanje, a potom motivisala i da ga nastave u srednjim i višim školama i na fakultetima. Na težak položaj dece iz ove zajednice ukazivala su i neka od ranijih istraživanja institucije, poput onih o sprovođenju inkluzije u sistemu obrazovanja, dečjem prosjačenju i mogućnosti prijavljivanja prebivališta na adresi centra za socijalni rad. Po okončanju istraživanja, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman će nadležnim organima uputiti mišljenje, odnosno preporuke za unapređenje mogućnosti ostvarivanja prava dece iz romske zajednice na obrazovanje.  

Svetskom danu deteta, koji se obeležava od 20. novembra 1989. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Konvenciju o pravima deteta, prethode još dva dana posevećena pravima dece. Komitet ministara Saveta Evrope proglasio je prošle godine 18. novembar za Evropski dan zaštite dece od seksualnog iskorišćavanja. Pozivajući se na član 19 i 34 Konvencije o pravima deteta, Fondacija svetskog samita žena (WWSF), koja okuplja organizacije iz celog sveta koje se bave pravima žena i dece, pokrenula je 2001. godine inicijativu da se 19. novembar obeležava kao Svetski dan prevencije nasilja nad decom, njihove zloupotrebe i zlostavljanja. 

 


Svake godine, polovinom novembra, politički, civilni i medijski akteri govore o toleranciji.  To je  razumljivo, jer se 16. novembra obeležava Međunarodni dan tolerancije. Živimo u društvu čiji članovi neguju različite običaje, usvajaju različite kulturne obrasce, slede različita uverenja i koncepcije životnog dobra, imaju različite interese i oprečne ciljeve. Takvom društvu tolerancija je potrebna zato što njegovim članovima omogućuje zajednički život.

Odgovor na razlike, međutim, nije uvek afirmativan. U pozadini negativnog odnosa prema razlikama stoji uverenje da je tolerancija znak slabosti. Takva uverenja svojim načinom ponašanja često podupiru javni, medijski eksponirani akteri, ali i anonimni pojedinci. Žilavosti pomenutih uverenja pogoduje preovlađujuća politička kultura, kao i višegodišnja kriza, već time što brutalizuje odnose u društvu. Stoga i ne čudi, što podrška toleranciji erodira, a ljudski život gubi vrednost koju bi trebao da ima.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da istakne i donosioce odluka podseti na to da tolerancija nije samo stav, nego i čin i da, u više navrata davana obećanja o nultoj toleranciji prema nasilju, kriminalu, korupciji i diskriminaciji obavezuju. Tolerancija ne čini život lepšim, ona ga čini mogućim. O tome bi, suočeni sa brutalnim scenama svakodnevice, posebno morali da vode računa oni kojima je povereno društveno vođstvo.

Privržen doslednoj zaštiti ljudskih prava, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će, kao što je to i do sada činio, nastojati da u granicama svojih nadležnosti doprinese osposobljavanju građana za odgovoran i tolerantan život u pluralističkom društvu. 

Fotografija: Internet


Povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman već godinama ukazuje na to da je o povredama ljudskog dostojanstva, diskriminaciji i kršenju ljudskih prava, nepravdi i nasilju potrebno govoriti javno i sa jasnom osudom.

Svedoci smo, međutim, toga da se temeljne društvene vrednosti ljudskih prava i ravnopravnosti u današnjem društvu i posle više od 70 godina nakon Kristalne noći, još uvek relativizuju, gotovo banalizuju, naročito u javnom diskursu. Savremeno društveno okruženje i dalje nas, pod plaštom slobode govora i prava na informisanje, neprestano podseća na to da je dugogodišnja politička i ekonomska kriza izuzetno pogodno tlo za širenje ideja koje su svojevremeno dovele i do bujanja ideja nacizma i fašizma i njihovih pogubnih posledica.

Obeležavanje 9. novembra kao sinonima za početak progona Jevreja od strane nacističkih vlasti i uvod u holokaust, danas bi trebalo da znači odgovorno ponašanje svih građanki i građana, kao pojedinaca i grupa, prema ljudskim pravima, kako sopstvenim, tako i tuđim. Institucije na svim nivoima treba na tom putu građanima da šalju poruku da će biti dosledne u primeni zakona i reagovati pravovremeno, efikasno i svrsishodno. Međutim, u okruženju u kom se još uvek sleže prašina oružanih sukoba sa kraja XX veka, institucije bi prvenstveno trebalo da deluju preventivno.

Fotografija: Internet


Poslednja saopštenja


Najčitanije vesti


Medijski kutak