Please select your page

Kada bi svi migranti živeli u jednoj državi, ona bi, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, spadala među pet najmnogoljudnijih država u svetu. Iz godine u godinu broj migranata raste, a problemi sa kojima se susreću podstakli su Ujedinjene nacije da obrate pažnju na ostvarivanje njihovih prava. U decembru 1990. godine, Generalna skupština UN usvojila je Međunarodnu konvenciju o zaštiti prava radnika migranata i članova njihovih porodica, da bi deset godina kasnije 18. decembar bio proglašen Međunarodnim danom migranata.

Danas, 25 godina nakon usvajanja pomenute Konvencije, sa žaljenjem možemo konstatovati da položaj migranata i dalje izaziva zabrinutost; danas veću nego juče. U uslovima ekonomske krize, masovne nezaposlenosti, uspona političke desnice, porasta ksenofobije i moralne panike  migranti se stigmatizuju kao pretnja po nacionalnu kulturu  i bezbednost. U retorici desnice migranti su ljudi koji kradu poslove, prazne fondove, utiču na porast kriminala, uništavaju škole i ruiniraju lokalne zajednice, pa se od nacionalnih vlada energično zahteva da zaoštre imigracionu politiku i redukuju broj migranata, podignu ograde i zatvore granice. Pozitivne efekte koje migranti nose sa sobom, recimo, njihov doprinos kulturnom pluralizmu i privrednom razvoju zemlje, nema ko da istakne. Zato je 18. decembar prilika da se javnost podseti na doprinos migranata ekonomskom razvoju evropskih društava, da se od vlada zahteva energičnije delovanje u sprečavanju diskriminacije i demonizacije migranata, kao i da se lokalne zajednice podstaknu da se što spremnije, ukoliko se ukaže potreba za njihovim zbrinjavanjem, suoče sa izazovima koje zbrinjavanje migranata nosi sa sobom. 

Iako u Vojvodini tokom godine nije bilo drastičnih ispada i napada na migrante i izbeglice, a kakvih je bilo u nekim susednim i državama EU, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je, svojevremeno, sa velikom zabrinutošću upozorio na prisustvo rasizma i netrpeljivosti u odnosu na migrante i izbeglice. Ekonomska kriza i recesija tanje solidarnost sa ljudima u nevolji, a boravak migranata u prihvatnim centrima podiže troškove funkcionisanja lokalnih samouprava i budi nezadovoljstvo građana. Imajući u vidu ove činjenice, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman želi da naglasi dve stvari – prvo, migranti nisu bezbednosni, već humanitarni problem i, drugo, migranti nisu uzrok naših problema, nego prilika da se, pomažući ljudima u nevolji, potvrdimo u svom ljudskom dostojanstvu i da, kao odgovorni ljudi, sačuvamo, svemu uprkos, solidarnost i jednakost sa svima koji nose ljudski lik.


„Ista ona vera u bolje sutra i isti onaj duh nade i univerzalizma, koji su tako snažno prisutni u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, potrebni su nam i danas, kao što su nam bili potrebni i pre 67. godina, kada je usvojena pomenuta deklaracija“ – izjavila je Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, na skupu na kome su predstavljena istraživanja Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, realizovana u 2015. godini. 

Ovim skupom pokrajinski ombudsman je želeo da na radni način obeleži predstojeći Međunarodni dan ljudskih prava. Podsećajući učesnike da se sa obeležavanjem 10. decembra   započelo dve godine nakon što su UN usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, Aniko Muškinja Hajnrih je poručila da raskorak između ciljeva proklamovanih  deklaracijom i stvarnosti ne sme da „nas obeshrabri i odvede u rezignaciju, jer duhu ljudskih prava“, po njenim rečima, „ništa nije tako strano kao osećaj rezignacije i nemoći. Zalagati se za ljudska prava znači ne pristajati na postojeće stanje, na nepravdu i ravnodušnost, na razne oblike uskraćivanja, diskriminacije  i nasilja. Zalagati se za ljudska prava, to znači unapređivati uslove života u društvu, kako bi svaki njegov pripadnik mogao uživati prava koja mu rođenjem pripadaju“. 

Podsetivši na prvi član Univerzalne deklaracije u kome se kaže da se ljudi rađaju slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima i da je, pošto su obdareni razumom i svešću,  potrebno da  jedni prema drugima postupaju u duhu bratstva, pokrajinska ombudsmanka je istakla da je „svako od nas, barem jednom u svom životu, bio u prilici da posvedoči kako se, suočen sa materijalnom oskudicom, socijalnim, nacionalnim ili rasnim predrasudama, ignorancijom ili opstrukcijom,  duh bratstva povlači i ustupa mesto asimetriji u pravima između muškaraca i žena, pripadnika manjine i većine, odraslih i dece, zdravih i onih koji to nisu“.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman se svakodnevno susreće sa problemima u ostvarivanju prava građana, a neki od tih problema zahtevaju, po rečima Aniko Muškinje Hajnrih, i širi, istraživački pristup. „Naš istraživački interes bio je u toku godine fokusiran na položaj žena u nacionalnim savetima i položaj romskih koordinatora, na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina u organima pokrajinske uprave, na probleme u pogledu ličnog pratioca i izolacije u ustanovama socijalne zaštite, na probleme sa palijativnim lečenjem, prijavom prebivališta, te ulogu žena u vanrednim situacijama“.

Ne bez zadovoljstva, Muškinja Hajnrih je naglasila da se instraživanjima Pokrajinskog ombudsmana koriste razne institucije, a među njima i Ustavni sud. 

Učesnicima skupa – predstavnicima pokrajinskih sekretarijata koji resorno pokrivaju istraživanja ombudsmana, centara za socijalni rad, domova zdravlja, Zaštitnika građana, skupštinskih odbora, lokalnih ombudsmana i nacionalnih saveta, istraživačke nalaze i preporuke prezentovale su saradnice Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana Željka Prodanović, Svetlana Nešić Bajgo, Marija Miladinović, Jagoda Vještica, Ankica Dragin, Klara Oros i Andrijana Čović. 

Skup u Skupštini Vojvodine Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsmana organizovao je uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

Prezentacije sa ovog skupa dostupne su na internet stranici Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana.

Preuzmite dokumenta:
Download this file (2015-12-08-Prezentacije-Panel.zip)Prezentacije sa događaja - 08.12.2015.7790 kB

Opredeljenje da razvijamo inkluzivno društvo i politiku jednakih mogućnosti do sada je doprinelo mnogobrojnim pozitivnim promenama u domaćem zakonodavstvu. Uprkos tome, promene u praksi teku sporo i potrebno je da se institucije intenzivnije angažuju kako bi osobama s invaliditetom bilo omogućeno da ravnopravno i aktivno učestvuju u društvenom životu s ostalim građanima.

Neodgovarajući uslovi života, visoka stopa nezaposlenosti, siromaštvo, socijalna nevidljivost i izolacija, nepristupačnost okruženja, institucija, prevoza, informacija, komunikacija i usluga problemi su s kojima se osobe s invaliditetom suočavaju. Osim toga, stereotipi i predrasude prema osobama sa invaliditetom dovode do njihove diskriminacije, a oni među njima koji pripadaju i drugim osetljivim grupama kao što su žene ili pripadnici i pripadnice manjinskih nacionalnih zajednica bivaju dvostruko i višestruko marginalizovani.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća na to da je prethodne godine uputio preporuke jedinicama lokalne samouprave u Autonomnoj pokrajini Vojvodini da sačine lokalne strateške dokumente o unapređenju položaja i prava osoba sa invaliditetom, usvoje program i obezbede novac u budžetu za sprovođenje mera za unapređenje njihovog položaja, uspostave stručno telo, službu ili drugi vid organizovane stručne podrške osobama sa invaliditetom i ostvare saradnju sa lokalnim organizacijama civilnog društva. Ove godine upućena je preporuka nadležnim organima da obezbede ličnog pratioca kao vid podrške detetu i učeniku. Pokrajinski ombudsman apeluje na one koji to do sada nisu učinili da preduzmu preporučene mere koje su preduslov za osnaživanje osoba sa invaliditetom i  poštovanja njihovog dostojanstva i prava, što je od suštinskog značaja za razvoj društva u celini.

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležava se od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana s ciljem da se osobama sa invaliditetom omogući jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvu.


U Vojvodini je tokom prošle godine policija intervenisala u više od sedam hiljada slučajeva nasilja u porodici u kojima su najčešće žrtve bile žene, a počinioci njihovi sadašnji ili bivši partneri. Nažalost, i ove godine u porodičnom nasilju ubijeno je više desetina žena.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman već godinama upozorava na to da institucije osim fizičkog ne prepoznaju druge oblike nasilja u dovoljnoj meri. Iz godine u godinu se povećava broj registrovanih slučajeva nasilja, ali policija, koja češće nego ranije podnosi krivične prijave, još uvek najviše koristi meru upozorenja. Tako se završilo čak 80 odsto intervencija u sedam policijskih uprava u AP Vojvodini.Organi starateljstva su prošle godine samo u osam odsto slučajeva podneli tužbe u građanskopravnim postupcima, a tužilaštva u manje od dva odsto slučajeva. Sama izjava ili prijava žrtve nasilja ne vrednuje se dovoljno ozbiljno, ukoliko sam nasilnik/ca ne potvrdi navode žrtve, tako da policija traži čvrste dokaze za postojanje nasilja da bi ga prijavila, iako je za prijavu dovoljno i saznanje o postojanju nasilja, a ne utvrđeno nasilje. Ipak, ima i napretka. Tužilaštva koriste nalaz i mišljenje centra za socijalni rad kao dokazno sredstvo i sudovi to prihvataju. Međutim, primena zaštitnih mera je nedovoljna, a o čemu svedoče podaci prema kojima su sudovi na teritoriji Vojvodine prošle godine izrekli samo 156 mera zaštite, od kojih 39 odsto čini zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice, 28 odsto su mere zabrane približavanja na određenoj udaljenosti, a 25 odsto mere zabrane pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice. Nije izdat nijedan nalog za useljenje, a za iseljenje je izdato samo 13 naloga.

Polazeći od toga da je nasilje nad ženama kršenje ljudskih prava, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman upozorava, pre svega odgovorne u institucijama, da zbog nasilja u porodici, osim žena, trpe i stariji članovi porodice, ali prvenstveno deca koja su često svedoci, ali i žrtve nasilja u porodici. Iako institucije imaju obavezu da preduzimaju sve zakonom predviđene mere da ih zaštite, u praksise nasilje često toleriše, a što doprinosi tome da se žrtve osećaju usamljeno i bespomoćno. Ignorisanjem i tolerisanjem, kao i blagom kaznenom politikom prema počiniocima nasilja nad ženama i u porodici šalje se poruka da je ono legitimno i prihvatljivo.

Država i njeni organi imaju odgovornost da različitim merama suzbijaju nasilje nad ženama, a zaštita prava propisanih zakonom zahteva objedinjeni međusektorski pristup. Zbog toga Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman koordinira rad Mreže „Život bez nasilja” i podstiče njen razvoj uključujući u njene aktivnosti institucije koje se bave ovom problematikom u Vojvodini, čime doprinosi jačanju njihovih kapaciteta za primenu zakona u ovoj oblasti.

Povodom 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i predstojećih „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama”, institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana pripremila je publikaciju Deset godina mreže „Život bez nasilja“ – na putu ka efikasnom, povezanom i usklađenom delovanju institucija u slučajevima nasilja u porodici kojom želi da predstavi način delovanja institucija, ali i podseti odgovorne organe na obaveze i ishode koji mogu da uslede zbog njihovog neadekvatnog postupanja.


Svetski dan deteta obeležava se od 20. novembra 1989. godine, danom kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Konvenciju o pravima deteta, kao prvi međunarodni dokument u oblasti ljudskih prava koji se posebno bavi decom.

Svetski dan deteta posebna je prilika da se široj javnosti skrene pažnja na odgovornost koju društvo ima prema deci i značaju unapređenja sistema ostvarivanja i zaštite dečjih prava.  

Prava deteta poslednjih godina dobija značajnije mesto, pa je i u radu svih odgovornih institucija uočljiv pomak u nastojanju da se položaj dece unapredi i da im se pruži odgovarajuća podrška u cilju dostizanja njihovog optimalnog razvoja.

Međutim, iako su poslednjih godina u Republici Srbiji sprovedene značajne sistemske reformeu oblasti prava deteta, sa ciljem obezbeđivanja obrazovne, zdravstvene i socijalne zaštite dece, kao i u svim drugim oblastima života, njihova primena u praksiostaje nedosledna, nedovoljna i neadekvatna.

Budući da su u Republici Srbiji u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja preduzeti koraci na ostvarivanju prava na inkluzivno obrazovanje, posebno je važno da ono bude i praktično omogućeno. U prilog ovoj tvrdnji govori i najnovije istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana o ostvarivanju prava deteta i učenika na ličnog pratioca na teritoriji AP Vojvodine. Rezultati pomenutog istraživanja ukazuju da je do juna 2015. godine u samo sedam jedinicalokalne samouprave u AP Vojvodini ovo pravo regulisano lokalnim odlukama o ostvarivanju prava u oblasti socijalne zaštite, a jedino šest jedinica lokalne samouprave donelo je i posebne pravilnikekojima se bliže uređuje isključivo pitanje angažovanja ličnih pratilaca. Navedeno implicira da sve ono što u vezi sa ostvarivanjem prava deteta i učenika na ličnog pratioca nije bliže uređeno zakonima i podzakonskim aktima u oblasti socijalne zaštite i obrazovanja, na lokalnom nivou dostupno je u onolikoj meri u kojoj to omogućavaju materijalni resursi jedinica lokalne samouprave, kao i domišljatost i upornost roditelja i staratelja dece kojoj je ova vrsta podrške potrebna.

U tom smislu, Pokrajinski zaštitnik građana skreće pažnju i na činjenicu da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u okviru Sektora za razvoj i visoko obrazovanje, formiralo Grupu za socijalnu inkluziju čiji je jedan od prioritetnih zadataka rad na izmeni Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku i izrada Pravilnika o pedagoškoj asisteniciji, kojim bi se preciznije regulisali uslovi i kriterijumi za njihovo angažovanje, kao i drugih pravilnika i uputstava koji će doprineti unapređivanju dostupnosti i kvaliteta vaspitanja i obrazovanja za svako dete i učenika.

Na kraju, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman želi da istakne da građanska zrelost društva počiva na njegovom odnosu prema deci, a primena propisa i kontinuirano uvažavanje  i unapređivanje njihovih prava omogućiće ostvarivanje najboljeg interesa dece, što je i interes celog društva.  


Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak