Please select your page

familyday

Porodica deli sudbinu društva. Periodi kriza, naročito tako dugotrajnih kriza, kao u slučaju naše zemlje, direktno se odražavaju na funkcionisanje porodice. Borba za oskudne resurse, kakvo je zaposlenje, odražava se i na odnose unutar porodice, u kojoj onda, umesto odnosa zasnovanih na uzajamnom poštovanju i ravnopravnom dostojanstvu, umesto sigurnog utočišta i prostora dobrobiti (ekonomske, socijalne, kulturne, lične…), porodica postaje nesigurno i nebezbedno mesto u kom jačaju autoritarni obrasci u odnosima u čijoj je osnovi neravnopravna raspodela moći. Široko rasprostranjeno nasilje u porodici i u društvu najbolje ilustruje navedeno. Podaci koje Pokrajinski zaštitnik građana već 10 godina prikuplja od institucija nadležnih za postupanje u slučajevima porodičnog nasilja, potvrđuju, iz godine u godinu, da su žene i deca u 90 odsto slučajeva žrtve. Nastojanja države i institucija da rešavaju problem nasilja u porodici, primetna su, ali daleko od toga da daju zadovoljavajuće rezultate. Na osnovu podataka institucija, Pokrajinski ombudsman uočio je da sam početak primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici doprineo vidljivosti i zaštiti žena žrtava nasilja u porodici, a da su deca ona koja su nevidljiva i nezaštićena. Istovremeno, u postupcima Pokrajinskog ombudsmana u vezi sa zaštitom dece od vršnjačkog nasilja, najčešće budu utvrđeni propusti u postupanju nadležnih organa, a neretko se dešava da roditelji, nezadovoljni i razočarani u institucije, objave slučaj u medijima, čime sami doprinose daljem riziku deteta od nasilja i izlažu ga retraumatizaciji.

U društvenim okolnostima u kojima vlada nesigurnost, a sam sistem nije krojen po meri porodice, ova važna društvena zajednica izložena je i drugim rizicima, počev od teškoća u vezi sa zadovoljavanjem osnovnih egzistencijalnih potreba svojih članova, preko problema u ostvarivanju prava na kvalitetnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje i rad, pa sve do toga da i zaposleni roditelji teško uspevaju da usklade svoje porodične i profesionalne obaveze, a mladi odrasli članovi odlažu zasnivanje svoje porodice. Izazovi su utoliko veći ukoliko je reč o samohranim i jednoroditeljskim porodicama, staračkim domaćinstvima, materijalno i socijalno ugroženim porodicama, migrantskim i izbegličkim porodicama.

Danas je u našem društvu posebna pažnja posvećena demografskom padu stanovništva, a država je prošle godine usvojila nov Zakon o podršci porodici sa decom. Usklađivanje rada i roditeljstva, odnosno porodičnog i profesionalnog života, bilo je polazna osnova za donošenje ovog zakona, jer se bez sistemske podrške roditeljima ne može očekivati povećanje nataliteta. Kao najznačajnija novina zakona ističe se uvođenje novog prava na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta, koje će omogućiti većem broju žena da po prvi put ostvare prava na finansijsku podršku u periodu po rođenju deteta. Međutim, povremena i jednokratna novčana sredstva nisu dovoljne, potrebne su korenite promene u svim segmentima društvenog života usmerene na osnaživanje roditelja i radno sposobnih članova porodice. Neke od mera koje bi tome doprinele su uvođenje fleksibilnog radnog vremena, pružanje podrške roditeljima u obezbeđivanju odgovarajuće nege i zdravog razvoja njihove dece, otvaranje većeg broja predškolskih ustanova i programa za rad s decom i podršku porodici, promovisanje većeg stepena uključivanja očeva u brigu o deci i ravnopravnog učešća muškaraca i žena u porodičnim obavezama, uključujući i brigu o starijim članovima porodice, kao i jačanje kapaciteta institucija za zaštitu dece od neadekvatnog roditeljskog staranja.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 1993. godine rezoluciju kojom je 15. maj proglasila Svetskim danom porodice. Od tog dana, širom sveta ovaj datum se obeležava s ciljem da se ukaže na značaj i poveća znanje o socijalnim, ekonomskim i demografskim procesima koji utiču na porodicu i porodične vrednosti.


Foto

Ništa nas više, kao pripadnike čovečanstva, ne ujedinjuje kao želja za životom u zdravlju. Kada se javi potreba za ozdravljenjem, ništa drugo više nije važno, ni boja kože, ni pol, ni nacionalna pripadnost, ni društveno poreklo, ni imovno stanje, ni političko ili drugo uverenje.

Iz ovog razloga i sve nosioce društvenih promena treba da vodi najviši zajednički interes svih ka neprestanom podizanju standarda koji omogućava fizičko, mentalno i socijalno blagostanje. Upravo zato Pokrajinski zaštitnik građana će u 2018.godini naročito pratiti efekte afirmativnih mera sa čijom primenom su odgovorni organi i ustanove Autonomne pokrajine Vojvodine započeli kroz finansijsko ulaganje u zdravstveni sistem i organizovanje zdravstvenih službi sa ciljem iznalaženja efikasnih i celishodnih načina ostvarenja prava na zdravstvenu zaštitu.

Od obeležavanja prvog Svetskog dana zdravlja - 7. aprila, i pored razvoja sistema zdravstvene zaštite i dostignuća savremene medicine, tema pod kojom je te davne 1950. godine ovaj značajan datum obeležen – Upoznajte svoj zdravstveni sistem (Know your Health Services), čini se jednako aktuelna i danas. I 68 godina kasnije, ombudsman prepoznaje neinformisanost, nepoznavanje prava i obaveza, kao koren problema u ovoj oblasti. Ova manjkavost postoji kod korisnika zdravstvene zaštite, ali i na strani zdravstvene službe.

Pacijent ima pravo na dostupnu, blagovremenu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem i utvrđenim stručnim standardima, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite. Ovo uključuje pravo na zakazivanje pregleda, dijagnostičkih procedura, kao i drugih medicinskih mera i postupaka u najkraćem mogućem roku.

Mada su pomenuti rokovi konkretizovani, te instituti i mehanizmi ostvarivanja prava, kao i supsidijarni metodi koje je donosilac propisa sjajno osmislio kao ekstenzivni i korektivni element ostvarenja zdravstvene zaštite, i dalje u službi realističkog okvira „u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite“, detaljno su propisani i razrađeni, pa ipak dostupnost zdravstvene zaštite danas nije na zadovoljavajućem nivou.

Rezultate istraživanja o ovom aspektu ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, Pokrajinski zaštitnik građana nedavno je objavio, te koristi priliku da Svetski dan zdravlja obeleži tako što će ponovo pozvati sve učesnike u zdravstvenoj zaštiti – zdravstvenu službu, organizaciju za zdravstveno osiguranje, organe, ustanove i organizacije Republike Srbije, AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave, ali i ostale aktere društvene brige za javno zdravlje, kao što su sredstva javnog informisanja, udruženja građana, stručna javnost i pojedinci, da se upoznaju sa sadržinom izveštaja kako bi svoja znanja, veštine i aktivnosti adekvatno usmerili na postizanje efikasnije primene zakonom utvrđenog prava na informisanje pacijenta o zdravstvenoj službi i načinu kako da je koristi, te na zaštitu i unapređenje poštovanja načela javnosti koje se ostvaruje pravom osiguranih lica na sve vrste informacija u vezi sa pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i postupcima za ostvarivanje tih prava.


8 mart

I ovogodišnji Međunarodni dan žena dočekujemo bez novog zakona o rodnoj ravnopravnosti, ali zato suočeni sa novim i veoma zabrinjavajućim talasom nasilja. Od početka godine do danas u Srbiji je ubijeno devet žena.

Nasilje nad ženama samo je jedan od problema na koji Pokrajinski ombudsman godinama fokusira pažnju javnosti. Pored ovog, postoji i niz drugih problema koje treba energično rešavati, kao što su nejednakost u zaradama za jednaki rad, asimetrija u vlasničkim pravima, nedovoljna zastupljenost žena u izvršnoj vlasti, uslovljavanje prava, seksizam, diskriminacija i drugi.

Po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, na Međunarodni dan žena treba podsećati zbog njegovog emancipatorskog sadržaja. Zahtevi koje su ispostavljale žene nikada se nisu svodili samo na ekonomska prava - na bolje radne uslove, kraće radno vreme i veće plate, nego i na pravo glasa. I ne samo na prava žena, nego i na zabranu eksploatacije dečijeg rada. Solidarnost na koju su se pozivale žene u borbi za svoja, ali i prava drugih potisnutih i marginalizovanih grupa, jedna je od pretpostavki uspešne borbe za rodnu ravnopravnost.

Ideja da su sva ljudska bića jednaka u dostojanstvu i ljudskim pravima znači da svako od nas može doprineti unapređenju jednakosti. A kako ličnosti iz sveta filma, muzike i sporta mogu doprineti rodnoj ravnopravnosti govoriće se danas u Jugoslovenskoj kinoteci, na skupu kojim simbolički započinje realizacija projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“.

Skupu će prisustvovati i Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova, a prisutnima će se obratiti Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji i Sabin Frejzer, zamenica regionalne direktorke UN Women iz Instanbula.


Fotografija 1

Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana i Jagoda Vještica, savetnica, obišle su juče dva privatna staračka doma - Vilu Ankora na Paliću i Vilu Ankora 1 u Subotici.

Dom na Paliću spada među domove visokog standarda i registrovan je kao ustanova socijalno-zdravstvene zaštite. U razgovoru sa Livijom Biro, direktoricom doma, istaknuto je da potrebe za domskim smeštajem rastu i da već sada prevazilaze raspoložive kapacitete.

U oba doma trenutno je smešteno preko šezdeset korisnika usluga – u domu na Paliću 48, a u domu u Subotici 20 korisnika. Na potrebu za proširenjem kapaciteta utiče nekoliko činjenica, a pre svega starenje stanovništva Vojvodine. S druge strane, u oba doma borave lica čiji se članovi porodica nalaze na radu u inostranstvu. Smeštaj u domu se pokazuje kao dobro rešenje za zaposlene izvan državnih granica, naročito kada domovi u koje smeštaju svoje roditelje ili starije članove domaćinstva pružaju kvalitetnu uslugu i svu potrebnu negu.

Oba doma imaju i uspešnu međunarodnu saradnju sa sličnim ustanovama u Mađarskoj i Hrvatskoj.

Posetama domovima na Paliću i Subotici Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je započeo seriju obilazaka privatnih domova za stare na teritoriji Vojvodine.


Međunarodni dan ljudskih prava

Na današnji dan, pre 69 godina, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Dve godine kasnije, Ujedinjene nacije su 10. decembar proglasile Međunarodnim danom ljudskih prava.

Na osnovu pomenute Deklaracije, vremenom su donošeni i drugi, kako regionalni, tako i univerzalni pravni dokumenti, pomoću kojih je izgrađivan savremeni sistem zaštite ljudskih prava.

Pojedini članovi Univerzalne deklaracije zvuče utopijski i danas, baš kao i u godini njihovog usvajanja. Podsećamo, na primer, na član 23. stav 1. u kome se kaže da "svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jednaku platu za jednaki rad". Postavljamo pitanje – koliko žena u Srbiji danas može reći da je u platama u potpunosti izjednačeno sa svojim muškim kolegama?

Kao članica Ujedinjenih nacija, Republika Srbija nastoji da obezbedi poštovanje i efikasnu zaštitu ljudskih prava, da unapredi prava nacionalnih manjina, dece i osoba sa invaliditetom, da doprinese ostvarivanju rodne ravnopravnosti, spreči nasilje u porodici, onemogući trgovinu ljudima, da osigura unutrašnji mir, stabilnost i pristojan život građanima, da unapredi odnose sa susedima i što više se približi članstvu u Evropskoj uniji. U tom smislu treba i pozdraviti najavu otvaranja novih pregovaračkih poglavlja.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima slovi kao jedan od najplemenitijih dokumenata o ljudskim pravima. Usvojena daleke 1948. godine, tri godine nakon završetka Drugog svetskog rata, ona je izraz nade i plemenitih uverenja da je moguć svet u kome će ljudi biti slobodni, ljudska prava efikasno zaštićena, a muškarci i žene u potpunosti ravnopravni. U suprotnom, svetu preti opasnost da ponovo potone u varvarstvo.

Ustanovljen u cilju zaštite ljudskih prava i sloboda, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva građane i građanke da slede duh Univerzalne deklaracije i "jedni prema drugima postupaju u duhu bratstva", a donosioce odluka da poštovanje ljudskih prava drže visoko na listi svojih prioriteta i svojim ponašanjem potvrde da se "sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima".


Poslednja saopštenja


Najčitanije vesti


Medijski kutak