Please select your page

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman već godinama ukazuje na to da je o povredama ljudskog dostojanstva, diskriminaciji i kršenju ljudskih prava, nepravdi i nasilju potrebno govoriti javno i sa jasnom osudom.

Svedoci smo, međutim, toga da se temeljne društvene vrednosti ljudskih prava i ravnopravnosti u današnjem društvu i posle više od 70 godina nakon Kristalne noći, još uvek relativizuju, gotovo banalizuju, naročito u javnom diskursu. Savremeno društveno okruženje i dalje nas, pod plaštom slobode govora i prava na informisanje, neprestano podseća na to da je dugogodišnja politička i ekonomska kriza izuzetno pogodno tlo za širenje ideja koje su svojevremeno dovele i do bujanja ideja nacizma i fašizma i njihovih pogubnih posledica.

Obeležavanje 9. novembra kao sinonima za početak progona Jevreja od strane nacističkih vlasti i uvod u holokaust, danas bi trebalo da znači odgovorno ponašanje svih građanki i građana, kao pojedinaca i grupa, prema ljudskim pravima, kako sopstvenim, tako i tuđim. Institucije na svim nivoima treba na tom putu građanima da šalju poruku da će biti dosledne u primeni zakona i reagovati pravovremeno, efikasno i svrsishodno. Međutim, u okruženju u kom se još uvek sleže prašina oružanih sukoba sa kraja XX veka, institucije bi prvenstveno trebalo da deluju preventivno.

Fotografija: Internet


Podaci Ujedinjenih nacija tokom protekle decenije ukazuju na to da stanovništvo Srbije spada među pet najstarijih na svetu, dok projekcije Republičkog zavoda za narednih trideset godina ukazuju na to da će se starenje stanovništva u Srbiji nastaviti. Ovom trendu doprineće i konstantni odlazak pripadnica i pripadnika mlađih generacija, naročito radno sposobnog stanovništva u reproduktivnom dobu, iz sela u gradove ili u inostranstvo, te su procene da će do 2041. godine preko jedne četvrtine stanovništva naše zemlje činiti osobe starije od 65 godina, a posebno teška situacija biće u seoskim sredinama.

Najveći broj starijih osoba koje se obraćaju Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu traži pravni savet u vezi sa ostvarivanjem prava u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i načinima na koje mogu da ostvare određene pogodnosti prilikom plaćanja komunalnih usluga, poreza i drugih dažbina. Njihova obraćanja i pritužbe ukazuju na izuzetno nizak nivo prihoda i težak materijalni položaj starijih osoba, od kojih je značajan broj onih koji su u situaciji da na različite načine - finansijski, čuvanjem dece i obavljanjem kućnih poslova, uzgojem živine i stoke, voća i povrća u okviru domaćinstva - doprinose kućnom budžetu svoje dece i unuka. Uprkos ovim okolnostima, koje ukazuju na opadanje kvaliteta života starijih osoba, ove građanke i građani se još uvek retko, odnosno u relativno malom broju obraćaju institucijama nadležnim za ostvarivanje, zaštitu i unapređenje ljudskih prava. Oni koji im ipak obrate tvrde da su dugo razmišljali da li da to učine usled svojevrsnog stida zbog sopstvenog položaja, ali i iz straha da će zbog toga trpeti neke „sankcije” od strane organa i ustanova na čiji rad imaju pritužbe. Zbog činjenice da su pogođeni siromaštvom i nemogućnošću da podmire nekada i svoje osnovne potrebe, pa čak i nasiljem u porodici, koje je u našem društvu još uvek svojevrsna tabu tema, značajan broj starijih osoba svoj društveni položaj i uslove života smatra teškim, lošim, pa čak i sramotnim.  

Uprkos raznim vidovima usluga dostupnih u okviru sistema socijalne zaštite i pogodnostima koje se odnose na plaćanje pojedinih usluga od strane starijih lica, porodice u kojima su starije osobe u mogućnosti da koriste usluge domova za stare u okviru sistema socijalne zaštite su relativno malobrojne. Jedan od razloga za to je popunjenost kapaciteta ovih ustanova. Stanje je poteklih godina donekle popravljeno licenciranjem određenog broja ustanova u privantom vlasništvu, kao i zatvaranjem izvesnog broja nelegalnih domova za smeštaj starijih osoba. Međutim, broj onih koji sebi ne mogu da priušte ove usluge ili pomoć stručnih lica prilikom negovanja obolelih starijih osoba u kućnim uslovima i dalje višestruko prevazilazi broj onih koji to mogu.

Pritužbe sa kojima se građanke i građani tzv. trećeg doba obraćaju insituciji Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, kao i posete manjim naseljenim mestima u seoskim sredinama u kojima ova populacija predstavlja većinu, nedvosmisleno ukazuju na to da značajan broj njih vodi nedostojanstven život na društvenoj margini. Otežana dostupnost ili nedostupnost usluga sistema zdravstvene i socijalne zaštite usled nemaštine, fizičke nemogućnosti da se do njih dođe usled starosti i bolesti, obim i iznosi materijalne pomoći koji često ne podmiruju objektivne potrebe nege starijih lica, kao i loš socioekonomski položaj celokupnog stanovništva povećava izglede za ugrožavanje prava ove populacije, smanjujući ujedno i izglede da će se njihov, a samim tim i položaj njihovih porodica, u dogledno vreme promeniti na bolje.

Fotografija: Internet


Povodom 21. septembra, Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti i pred kraj meseca posvećenog podizanju svesti javnosti u vezi sa ovom bolešću i demencijom, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman skreće pažnju na godišnji izveštaj Međunarodne mreže ADI, koja je posvećena ostvarivanju, zaštiti i unapređenju prava i kvaliteta života osoba sa demencijom i obolelih od Alchajmerove bolesti. Mreža ADI, koju čini 85 organizacija širom sveta koje se bave ovom temom, sarađuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, a njen izveštaj za 2016. godinu sačinili su istraživači i istraživačice Svetskog centra za praćenje nege starijih i dementnih osoba Kraljevskog koledža i Odeljenja za istraživanje usluga sistema socijalne zaštite pojedincima Fakuleteta za ekonomiju i politiku u Londonu.

Opšti zaključak ovog izveštaja podudara se sa iskustvima Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u vezi sa ostvarivanjem i zaštitom prava dementnih i osoba obolelih od Alchajmerove bolesti, a to je da kod najvećeg broja ljudi koji pate od demencije, kao prvog pokazatelja mogućnosti da je osoba obolela od Alchajmerove bolesti,  ona tek treba da bude dijagnostifikovana. To znači da je podmirivanje potreba ovih osoba upitno, a ostvarivanje njihovog prava na lečenje i negu u najmanju ruku ograničeno.

Procenjuje se da je od demencije obolelo oko 47 miliona ljudi u svetu, a do 2050. godine taj broj će biti i višestruko veći. U razvijenim zemljama dijagnozu ima oko polovine dementnih osoba, dok je u srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama dijagnoza postavljena tek svakoj desetoj osobi za koju je utvrđeno da boluje od demencije. Najveća prepreka unapređenju stanja po ovom pitanju je to što i lečenje i nega dementnih osoba spadaju u delokrug lekara specijalista. Procenjuje se da bi veće angažovanje zaposlenih u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u ovoj oblasti povećalo kapacitete celokupnog sistema zdravstvene i socijalne zaštite za staranje o obolelima od demencije, a što bi kasnije troškove lečenja i nege ovih osoba smanjilo i do 40 posto. Troškovi prilagođavanja sistema zdravstvene zaštite u ovom trenutnku bili bi oko 0,5 posto do 2030. godine, što je prihvatljivo imajući u vidu dugoročne uštede i broj ljudi obolelih od demencije i njihove porodice kojima bi se unapređenim uslugama zdravstvenog sistema poboljšao kvalitet života.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je još 2014. godine ukazao na to da se o dementnim i osobama obolelim od Alchajmerove bolesti u našoj zemlji ne vodi se nikakva posebna, zbirna evidencija. Broj obolelih od Alchajmerove bolesti u Srbiji procenjuje se na preko 200.000, dok je broj obolelih od drugih vrsta demencije nepoznat zbog toga što demencija u našem društvu nije prepoznata kao oboljenje, nego se pripisuje procesu starenja. Samim tim lečenje dementnih osoba najčešće počinje kada su šanse za uvođenje efikasne terapije i održanje dotadašnjeg kvaliteta života već svedene na minimum. Naposletku, neprepoznavanje demencije ima neposredne posledice po celo društvo, na šta nedvosmisleno ukazuju i podaci iz izveštaja Mreže ADI.

Tekst izveštaja o Alchajmerovoj bolesti u svetu tokom 2016. godine dostupan je ovde.


Na današnji dan, pre devet godina, Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela je odluku da se 15. septembar proglasi Međunarodnim danom demokratije. Tog dana se u svetu privrženost demokratiji iskazuje raznim manfestacijama i na različite načine.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća na činjenicu da je demokratija zahtevan poredak,  koji ne može da opstane ako ne uživa široku podršku građana. Ta će podrška biti utoliko veća ukoliko građani uživaju široka prava i slobode, ukoliko se njihova prava u slučaju povrede efikasno štite i ukoliko su organi javne vlasti sposobni da zadovolje zahteve i interese građana i obezbede ekonomski uspon, veću zaposlenost, sigurnost i viši životni standard.

U suprotnom, podrška demokratiji neće samo slabiti, nego će je građani u sve većoj meri poistovećivati sa partokratijom, korupcijom i pljačkaškom privatizacijom. U takvoj situaciji obeležavanje Međunarodnog dana demokratije gubi svaki smisao.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je stava da tranzicija u Srbiji predugo traje i da se ekonomska i socijalna prava građana veoma često krše. Možda se efikasnom zaštitom ovih prava ne može skratiti proces tranzicije, ali se zato može ojačati legitimnost institucija na kojima počiva demokratski poredak. Posvećen zaštiti ljudskih prava Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će i dalje funkcionisati kao brana daljoj eroziji demokratije. 


fb SAOPSTENJE CIRIzražena zabrinutost građana za budućnost naseljenih mesta u seoskim sredinama, u kojima se broj stanovnika ubrzano smanjuje zbog odseljavanja radno sposobnog stanovništva, naročito mladih u reproduktivnom periodu, obeležila je ovogodišnje posete institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana naseljenim mestima na teritoriji AP Vojvodine. Pritužbe građana na loš materijalni položaj usled izuzetno ograničenih mogućnosti zapošljavanja i ostvarivanja prihoda ukazuju na jedan o ključnih razloga zbog kojih se stanovnici manjih mesta u Vojvodini odlučuju da žive u gradovima ili, još češće, da se odsele u inostranstvo i sa sobom povedu celu porodicu.

Tokom ovih poseta, građani su ukazivali i na to da se u Republici Srbiji, odnosno na teritoriji AP Vojvodine pitanju populacione politike ne pristupa strateški čak ni na lokalnom nivou, uprkos tome što u Programu demografskog razvoja AP Vojvodine značajno mesto zauzima deo koji se odnosi na podsticanje jedinica lokalne samouprave na veću aktivnost u ovoj oblasti. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je još 2014. godine, u istraživanju o lokalnim populacionim politikama, ukazao na to da ni dve trećine vojvođanskih lokalnih samouprava tada nije imalo usvojenu lokalnu strategiju socijalne zaštite, dok oko trećina njih nije imala niti ovaj, niti druge strateške dokumente u oblasti populacione politike. Usvajanje i - što je najvažnije - sprovođenje mera sadržanih u ovakvim dokumentima ublažilo bi negativna demografska kretanja, uz sprovođenje odgovarajućih mera i u oblasti zapošljavanja i obrazovanja.

Imajući u vidu, međutim, smanjivanje budžetskih sredstava na svim nivoima tokom protekle dve godine, sasvim je izvesno da se situacija vezi sa pružanjem podrške porodicama sa decom i drugim merama populacione politike nije bitno promenila. Na to ukazuju i informacije dobijene od građana, koji su tokom razgovora sa zamenicama pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana isticali naročito težak položaj pojedinih kategorija stanovništva u seoskim sredinama - mladih, žena svih uzrasta, nezaposlenih i izdržavanih lica, kao i osoba koje usled narušenog zdravstvenog stanja često ili stalno koriste usluge ustanova zdravstvene i socijalne zaštite, a koje su im teško dostupne zbog udaljenosti od njihovog mesta stanovanja ili zbog toga što usled siromaštva te usluge ne mogu sebi da priušte.

Preporuke koje su jedinicama lokalne samouprave upućene 2014. godine relevantne su i danas. Potrebno je analizirati demografsku sliku lokalne sredine, identifikovati resurse koji u njoj postoje, uspostaviti institucionalni okvir za sprovođenje lokalne populacione politike i međusektorsku saradnju. Lokalne mere populacione politike potrebno je definisati imajući u vidu i njenu rodnu dimenziju i obezbediti sredstva za sprovođenje ovih mera. Rodnoj dimenziji populacione politike posvećen je i ovogodišnji Svetski dan stanovništva, koji se bavidruštvenim ulaganjem u razvoj svesti devojčica u tinejdžerskom uzrastu, među kojima je još uvek značajan broj onih kojima je uskraćena mogućnost ostvarivanja osnovnih ljudskih prava, poput prava na informisanost o sopstvenim pravima, na zdrav život ili na obrazovanje.

Prema podacima UNICEF-a i Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine, oko 4 procenta mladih žena u Srbiji uzrasta 15-19 godina su trenutno udate ili žive u vanbračnoj zajednici. Kod žena iz najsiromašnijih domaćinstava taj procenat je 9 posto. Među ženama starosti 20–49 godina, 7 procenata se udalo pre navršene 18. godine života. Među mladim ženama starosti 15–19 godina iz romskih naselja, skoro polovina su trenutno udate, ali taj pokazatelj je još veći (52 procenta) kod žena iz najsiromašnijih domaćinstava i sa osnovnim obrazovanjem. Pre navršene 15. godine udala se gotovo petina devojaka i žena uzrasta 15–49 godina, dok se gotovo dve trećine žena starosti 20–49 godina udalo pre navršene 18. godine.

Svetski dan stanovništva, 11. jul ustanovljen je 1989. godine na inicijativu Fonda za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), čiji programi su oduvek bili usmerenii ka pružanju podrške devojčicama - ka ukidanju prakse sklapanja dečjih brakova i smanjenju broj trudnoća među maloletnicama, a posebno ka tome da se one dovoljno osnaže kako bi na osnovu pouzdanih i naučno zasnovanih informacija mogle odlučivati o svom zdravlju i životu.


Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak