Please select your page

Pojavljivanje i učešće dece na skupovima političkih partija u nekoliko je navrata  podstaklo  Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudmana da se obrati javnosti. Međutim, ovakvo ponašanje političkih stranaka, ali i neodgovornost osoba na čelu obrazovnih ustanova iz kojih deca učestvuju u stranačkim aktivnostima, nastavlja se i uoči predstojeće izborne kampanje, iako je to apsolutno neprimereno i u suprotnosti sa Konvencijom o pravima deteta Ujedinjenih nacija. I poslednji takav slučaj – učešće hora Gimnazije Jovan Jovanović Zmaj na skupu SNS u Novom Sadu - svedoči o kontinuitetu ignorisanja prava detata. Zabrinjava činjenica da škole, pristajući na učešće učenika na partijskim skupovima, parcijalne interese stranaka pretpostavljaju dobrobiti dece.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazivao je javnosti na ovu pojavu  još 2012. i 2014. godine, pozivajući sve političke stranke da poštuju „Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba” i tako pokažu da im je zaista stalo do dece i njihovih prava. U društvu, na žalost, još uvek ne postoji spremnost za tako nešto. Ta činjenica, međutim, ne može biti opravdanje jednima da sa partijskom instrumentalizacijom dece nastave, a drugima da se oportunistički povijaju pred zahtevima partijskih politika.

Kao prosvetne institucije, škole su dužne da učenicima prenose znanja o svetu u kome žive, pa i o svetu politike. U tom svetu postoje prihvatljiva i neprihvatljiva, dozvoljena i nedozvoljena ponašanja, a obrazovanje u skladu sa najboljim interesom deteta ne propušta priliku da učenike upozna sa razlikama u ponašanju. Na taj način škole, s jedne strane, doprinose obrazovanju politički odgovornih građana, a s druge strane, smanjuju prostor za sve kasnije stranačke zloupotrebe.

Za stranku, koja poput SNS, ne propušta priliku da javno istakne svoju odanost evropskim vrednostima, skup u petak bi morao biti prilika za ozbiljno preispitivanje, tim pre, jer je reč o početku predizborne kampanje. A početi izbornu kampanju sa porukom da nema ničeg problematičnog u pretvaranju dece u oruđe politčkih stranaka nikako ne može da bude poruka stranke privržene evropskim vrednostima.


Kada bi svi migranti živeli u jednoj državi, ona bi, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, spadala među pet najmnogoljudnijih država u svetu. Iz godine u godinu broj migranata raste, a problemi sa kojima se susreću podstakli su Ujedinjene nacije da obrate pažnju na ostvarivanje njihovih prava. U decembru 1990. godine, Generalna skupština UN usvojila je Međunarodnu konvenciju o zaštiti prava radnika migranata i članova njihovih porodica, da bi deset godina kasnije 18. decembar bio proglašen Međunarodnim danom migranata.

Danas, 25 godina nakon usvajanja pomenute Konvencije, sa žaljenjem možemo konstatovati da položaj migranata i dalje izaziva zabrinutost; danas veću nego juče. U uslovima ekonomske krize, masovne nezaposlenosti, uspona političke desnice, porasta ksenofobije i moralne panike  migranti se stigmatizuju kao pretnja po nacionalnu kulturu  i bezbednost. U retorici desnice migranti su ljudi koji kradu poslove, prazne fondove, utiču na porast kriminala, uništavaju škole i ruiniraju lokalne zajednice, pa se od nacionalnih vlada energično zahteva da zaoštre imigracionu politiku i redukuju broj migranata, podignu ograde i zatvore granice. Pozitivne efekte koje migranti nose sa sobom, recimo, njihov doprinos kulturnom pluralizmu i privrednom razvoju zemlje, nema ko da istakne. Zato je 18. decembar prilika da se javnost podseti na doprinos migranata ekonomskom razvoju evropskih društava, da se od vlada zahteva energičnije delovanje u sprečavanju diskriminacije i demonizacije migranata, kao i da se lokalne zajednice podstaknu da se što spremnije, ukoliko se ukaže potreba za njihovim zbrinjavanjem, suoče sa izazovima koje zbrinjavanje migranata nosi sa sobom. 

Iako u Vojvodini tokom godine nije bilo drastičnih ispada i napada na migrante i izbeglice, a kakvih je bilo u nekim susednim i državama EU, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je, svojevremeno, sa velikom zabrinutošću upozorio na prisustvo rasizma i netrpeljivosti u odnosu na migrante i izbeglice. Ekonomska kriza i recesija tanje solidarnost sa ljudima u nevolji, a boravak migranata u prihvatnim centrima podiže troškove funkcionisanja lokalnih samouprava i budi nezadovoljstvo građana. Imajući u vidu ove činjenice, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman želi da naglasi dve stvari – prvo, migranti nisu bezbednosni, već humanitarni problem i, drugo, migranti nisu uzrok naših problema, nego prilika da se, pomažući ljudima u nevolji, potvrdimo u svom ljudskom dostojanstvu i da, kao odgovorni ljudi, sačuvamo, svemu uprkos, solidarnost i jednakost sa svima koji nose ljudski lik.


„Ista ona vera u bolje sutra i isti onaj duh nade i univerzalizma, koji su tako snažno prisutni u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, potrebni su nam i danas, kao što su nam bili potrebni i pre 67. godina, kada je usvojena pomenuta deklaracija“ – izjavila je Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, na skupu na kome su predstavljena istraživanja Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, realizovana u 2015. godini. 

Ovim skupom pokrajinski ombudsman je želeo da na radni način obeleži predstojeći Međunarodni dan ljudskih prava. Podsećajući učesnike da se sa obeležavanjem 10. decembra   započelo dve godine nakon što su UN usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, Aniko Muškinja Hajnrih je poručila da raskorak između ciljeva proklamovanih  deklaracijom i stvarnosti ne sme da „nas obeshrabri i odvede u rezignaciju, jer duhu ljudskih prava“, po njenim rečima, „ništa nije tako strano kao osećaj rezignacije i nemoći. Zalagati se za ljudska prava znači ne pristajati na postojeće stanje, na nepravdu i ravnodušnost, na razne oblike uskraćivanja, diskriminacije  i nasilja. Zalagati se za ljudska prava, to znači unapređivati uslove života u društvu, kako bi svaki njegov pripadnik mogao uživati prava koja mu rođenjem pripadaju“. 

Podsetivši na prvi član Univerzalne deklaracije u kome se kaže da se ljudi rađaju slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima i da je, pošto su obdareni razumom i svešću,  potrebno da  jedni prema drugima postupaju u duhu bratstva, pokrajinska ombudsmanka je istakla da je „svako od nas, barem jednom u svom životu, bio u prilici da posvedoči kako se, suočen sa materijalnom oskudicom, socijalnim, nacionalnim ili rasnim predrasudama, ignorancijom ili opstrukcijom,  duh bratstva povlači i ustupa mesto asimetriji u pravima između muškaraca i žena, pripadnika manjine i većine, odraslih i dece, zdravih i onih koji to nisu“.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman se svakodnevno susreće sa problemima u ostvarivanju prava građana, a neki od tih problema zahtevaju, po rečima Aniko Muškinje Hajnrih, i širi, istraživački pristup. „Naš istraživački interes bio je u toku godine fokusiran na položaj žena u nacionalnim savetima i položaj romskih koordinatora, na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina u organima pokrajinske uprave, na probleme u pogledu ličnog pratioca i izolacije u ustanovama socijalne zaštite, na probleme sa palijativnim lečenjem, prijavom prebivališta, te ulogu žena u vanrednim situacijama“.

Ne bez zadovoljstva, Muškinja Hajnrih je naglasila da se instraživanjima Pokrajinskog ombudsmana koriste razne institucije, a među njima i Ustavni sud. 

Učesnicima skupa – predstavnicima pokrajinskih sekretarijata koji resorno pokrivaju istraživanja ombudsmana, centara za socijalni rad, domova zdravlja, Zaštitnika građana, skupštinskih odbora, lokalnih ombudsmana i nacionalnih saveta, istraživačke nalaze i preporuke prezentovale su saradnice Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana Željka Prodanović, Svetlana Nešić Bajgo, Marija Miladinović, Jagoda Vještica, Ankica Dragin, Klara Oros i Andrijana Čović. 

Skup u Skupštini Vojvodine Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsmana organizovao je uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

Prezentacije sa ovog skupa dostupne su na internet stranici Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana.

Preuzmite dokumenta:
Download this file (2015-12-08-Prezentacije-Panel.zip)Prezentacije sa događaja - 08.12.2015.7790 kB

Opredeljenje da razvijamo inkluzivno društvo i politiku jednakih mogućnosti do sada je doprinelo mnogobrojnim pozitivnim promenama u domaćem zakonodavstvu. Uprkos tome, promene u praksi teku sporo i potrebno je da se institucije intenzivnije angažuju kako bi osobama s invaliditetom bilo omogućeno da ravnopravno i aktivno učestvuju u društvenom životu s ostalim građanima.

Neodgovarajući uslovi života, visoka stopa nezaposlenosti, siromaštvo, socijalna nevidljivost i izolacija, nepristupačnost okruženja, institucija, prevoza, informacija, komunikacija i usluga problemi su s kojima se osobe s invaliditetom suočavaju. Osim toga, stereotipi i predrasude prema osobama sa invaliditetom dovode do njihove diskriminacije, a oni među njima koji pripadaju i drugim osetljivim grupama kao što su žene ili pripadnici i pripadnice manjinskih nacionalnih zajednica bivaju dvostruko i višestruko marginalizovani.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća na to da je prethodne godine uputio preporuke jedinicama lokalne samouprave u Autonomnoj pokrajini Vojvodini da sačine lokalne strateške dokumente o unapređenju položaja i prava osoba sa invaliditetom, usvoje program i obezbede novac u budžetu za sprovođenje mera za unapređenje njihovog položaja, uspostave stručno telo, službu ili drugi vid organizovane stručne podrške osobama sa invaliditetom i ostvare saradnju sa lokalnim organizacijama civilnog društva. Ove godine upućena je preporuka nadležnim organima da obezbede ličnog pratioca kao vid podrške detetu i učeniku. Pokrajinski ombudsman apeluje na one koji to do sada nisu učinili da preduzmu preporučene mere koje su preduslov za osnaživanje osoba sa invaliditetom i  poštovanja njihovog dostojanstva i prava, što je od suštinskog značaja za razvoj društva u celini.

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležava se od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana s ciljem da se osobama sa invaliditetom omogući jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvu.


U Vojvodini je tokom prošle godine policija intervenisala u više od sedam hiljada slučajeva nasilja u porodici u kojima su najčešće žrtve bile žene, a počinioci njihovi sadašnji ili bivši partneri. Nažalost, i ove godine u porodičnom nasilju ubijeno je više desetina žena.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman već godinama upozorava na to da institucije osim fizičkog ne prepoznaju druge oblike nasilja u dovoljnoj meri. Iz godine u godinu se povećava broj registrovanih slučajeva nasilja, ali policija, koja češće nego ranije podnosi krivične prijave, još uvek najviše koristi meru upozorenja. Tako se završilo čak 80 odsto intervencija u sedam policijskih uprava u AP Vojvodini.Organi starateljstva su prošle godine samo u osam odsto slučajeva podneli tužbe u građanskopravnim postupcima, a tužilaštva u manje od dva odsto slučajeva. Sama izjava ili prijava žrtve nasilja ne vrednuje se dovoljno ozbiljno, ukoliko sam nasilnik/ca ne potvrdi navode žrtve, tako da policija traži čvrste dokaze za postojanje nasilja da bi ga prijavila, iako je za prijavu dovoljno i saznanje o postojanju nasilja, a ne utvrđeno nasilje. Ipak, ima i napretka. Tužilaštva koriste nalaz i mišljenje centra za socijalni rad kao dokazno sredstvo i sudovi to prihvataju. Međutim, primena zaštitnih mera je nedovoljna, a o čemu svedoče podaci prema kojima su sudovi na teritoriji Vojvodine prošle godine izrekli samo 156 mera zaštite, od kojih 39 odsto čini zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice, 28 odsto su mere zabrane približavanja na određenoj udaljenosti, a 25 odsto mere zabrane pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice. Nije izdat nijedan nalog za useljenje, a za iseljenje je izdato samo 13 naloga.

Polazeći od toga da je nasilje nad ženama kršenje ljudskih prava, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman upozorava, pre svega odgovorne u institucijama, da zbog nasilja u porodici, osim žena, trpe i stariji članovi porodice, ali prvenstveno deca koja su često svedoci, ali i žrtve nasilja u porodici. Iako institucije imaju obavezu da preduzimaju sve zakonom predviđene mere da ih zaštite, u praksise nasilje često toleriše, a što doprinosi tome da se žrtve osećaju usamljeno i bespomoćno. Ignorisanjem i tolerisanjem, kao i blagom kaznenom politikom prema počiniocima nasilja nad ženama i u porodici šalje se poruka da je ono legitimno i prihvatljivo.

Država i njeni organi imaju odgovornost da različitim merama suzbijaju nasilje nad ženama, a zaštita prava propisanih zakonom zahteva objedinjeni međusektorski pristup. Zbog toga Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman koordinira rad Mreže „Život bez nasilja” i podstiče njen razvoj uključujući u njene aktivnosti institucije koje se bave ovom problematikom u Vojvodini, čime doprinosi jačanju njihovih kapaciteta za primenu zakona u ovoj oblasti.

Povodom 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i predstojećih „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama”, institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana pripremila je publikaciju Deset godina mreže „Život bez nasilja“ – na putu ka efikasnom, povezanom i usklađenom delovanju institucija u slučajevima nasilja u porodici kojom želi da predstavi način delovanja institucija, ali i podseti odgovorne organe na obaveze i ishode koji mogu da uslede zbog njihovog neadekvatnog postupanja.


Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak