8. april je dan obeležavanja romske kulture, ali i prilika da se podigne svest javnosti o problemima sa kojima se Romi suočavaju.

Tim povodom Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazuje na to da su Romi i dalje marginalizovani i suočeni sa teškoćama u mnogim sferama života. Pripadnici romske zajednice su često u ekonomskom i socijalnom pogledu više ugroženi nego ostali deo stanovništva, svakodnevno se suočavaju sa etničkom distancom i segregacijom. Mnogi od njih i danas žive bez vode i struje u neformalnim romskim naseljima, što ih u vreme pandemije virusa KOVID 19 čini dodatno ranjivim. Zbog toga im je u rešavanju problema kojima su izloženi neophodna pomoć cele zajednice. Potrebno je da se što širi krug ljudi upozna sa problemima sa kojima se Romi susreću i da se bez predrasuda pokuša prići rešavanju tih pitanja.

Imajući u vidu institucionalne i zakonodavne okvire, u Republici Srbiji su stvoreni osnovni preduslovi za unapređenje položaja Roma. Pokrajinski ombudsman stoga apeluje i na same pripadnike romske manjine da ih koriste i učine sve kako bi se donete mere što efikasnije primenjivale i time doprineli integraciji ove populacije u društvene tokove.

Ohrabruje podatak da sve veći procenat anketiranih prepoznaje obrazovanje kao najvažniji činilac za postizanje ravnopravnog položaja u društvu, što samo potvrđuje da je potrebno još intenzivnije raditi na edukaciji romske dece i mladih i njihovoj punoj inkluziji u sve segmente društva.

Pokrajinski ombudsman ističe da je za dostizanje pune ravnopravnosti i jednakih mogućnosti za Rome od izuzetnog značaja da se problemu siromaštva i socijalne isključenosti pristupa kroz zajedničko delovanje svih institucija, afirmacijom i uključivanjem Roma u sve oblasti društvenog života, kao i obezbeđivanjem uslova za bolje obrazovanje i veće zapošljavanje pripadnika romske zajednice.

Već drugu godinu pažnja javnosti je, zbog pandemije korona virusa, fokusirana na pitanje zdravlja i mere koje doprinose njegovom očuvanju. U uslovima pandemije rastu rizici, a pravo na zdravlje dobija na značaju. Iz dana u dan raste broj obolelih i umrlih, bolnice se pune, lekari dele sudbinu svojih pacijenata, u mnogim slučajevima tragičnu, a zdravstvenom sistemu, kako nas u svojim apelima upozoravaju zvaničnici, preti kolaps.

U nekoliko navrata Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je pozivao, pa i ovom prilikom poziva građane da se striktno pridržavaju svih protivepidemijskih mera, kako bi se sprečilo širenje korona virusa i smanjio pritisak na zaposlene u bolnicama. Javno zdravlje zavisi od mnoštva činilaca: kompetencija lekara, kapaciteta medicinskih ustanova, organizovanosti zdravstvenog sistema, integriteta stručnjaka, odgovornosti, ali i od ponašanja svakoga od nas. Pitanje naše odgovornosti prema vlastitom, kao i zdravlju naših kolega i sugrađana, nijednog se trenutka, po rečima prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog ombudsmana, ne bi smelo zanemariti i potceniti.  

Pravo na zdravstvenu zaštitu, odnosno pravo zdravlje, jedno je od osnovnih ljudskih prava i ako ono nije na efikasan način zaštićeno građani ne mogu neometano uživati ni ostala prava i slobode, poput prava na život, rad i preduzetništvo,  odnosno slobodu kretanja, okupljanja i udruživanja, itd. Aktualna pandemija ne dovodi u pitanje samo naše zdravlje, nego i našu ekonomsku egzistenciju, uobičajeni ritam i životni stil. Zdravlje se, stoga, ne može svesti samo na odsustvo bolesti, jer ono podrazumeva i odgovarajući standard života, bez koga nije moguć dostojanstven život.

Medijski opisi svakodnevice obiluju sumornim prikazima stvarnosti u kojoj, po rečima prof. Pavlovića, postoje i ohrabrujući, pozitivni primeri. Jedan od tih primera se odnosi na dostupnost vakcina. U nabavci vakcina Srbija se snašla bolje od susednih zemalja, pa je svojim građanima omogućila i da biraju vakcinu kojom će se imunizovati. Pored ovog, učinjen je i važan iskorak u pravcu regionalne solidarnosti, jer je i građanima susednih država omogućeno da se, u nedostatku adekvatnih medicinskih preparata, vakcinišu u Srbiji. Pandemija je planetarni problem i u njenom se suzbijanju susedne zemlje moraju pomagati i preduzimati i zajedničke, koordinirane napore.

Od sredine prošlog veka 7. april se obeležava kao Svetski dan zdravlja, kako bi se pažnja svetske javnosti zadržala na najvažnijim globalnim zdravstvenim problemima. Nema sumnje da će pandemija korona virusa zaoštriti i postojećim problemima pridodati nove pretnje zdravlju. Razne epidemije, bioterorizam, bolesti koje se prenose hranom, klimatske promene, širenje endemskih bolesti, migracije i drugi izazovi zahtevaju efikasan odgovor. Možda u ovome trenutku nije poznat broj zemalja koje su u stanju da na gore pomenute  pretnje pravovremeno odgovore, ali je poznato da efikasnost tog odgovora zavisi od partnerske globalne saradnje, deljenja resursa, većih izdvajanja za medicinska istraživanja, efikasnih i svima dostupnih medicinskih preparata, univerzalnog, kvalitetnog i pravičnog sistema zdravstvenog osiguranja, kao i od solidarnog i odgovornog građanskog držanja. 

Kao institucija koja štiti prava i slobode građana, Pokrajinski ombudsman  izražava nadu da će se, u doglednoj budućnosti, na internacionalnom nivou dosegnuti standardi i onaj nivo zdravlja koji će svakom stanovniku ove planete omogućiti kvalitetan i produktivan život.

Primena propisa obezbeđuje eliminaciju rasizma i vladavinu prava

21. marta 1960. godine policija je u Šaprvilu, u Južnoafričkoj Republici, ubila 69 osoba koje su učestvovale na mirnim demonstracijama protiv zakona o aparthejdu. Šest godina kasnije Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 21. mart proglasila Međunarodnim danom suzbijanja rasne diskriminacije i pozvala države da povećaju napore u cilju eliminisanja rasizma. U skladu sa tim, nedelja od 21. marta do 28. marta se svake godine obeležava kao nedelja solidarnosti naroda i borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije.

U međuvremenu je izgrađen međunarodnopravni okvir za borbu protiv rasizma i doneta Konvencija Ujedinjenih nacija o eliminaciji svih vidova rasne diskriminacije. Prema ovoj konvenciji, izraz ‘rasna diskriminacija’ podrazumeva svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prednosti na osnovu rase, boje kože, predaka, nacionalnog ili etničkog porekla koji imaju za cilj ili rezultat da se naruši ili ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i fundamentalnih sloboda na političkom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom planu ili u bilo kojoj drugoj oblasti javnog života .

Konvenciju su ratifikovale skoro sve države. Uprkos tome, milioni širom sveta suočavaju se svakodnevno sa raznim oblicima diskriminacije najčešće po osnovu boje kože i etničke pripadnosti. Rasna diskriminacija može imati različite vidove, od negiranja prava pojedinaca na ravnopravno postupanje do podsticanja etničke mržnje koja može da dovede čak do genocida. Sve ovo se negativno odražava kako na kvalitet života građana, tako i na život zajednice. Stoga su suzbijanje i sprečavanje rasne diskriminacije prioriteti država i međunarodne zajednice. Zabrana rasne diskriminacije je u srži ključnih međunarodnih instrumenata za zaštitu ljudskih prava. Konvencija UN obavezuje države da preduzimaju sve neophodne mere radi suzbijanja diskriminacije u javnoj i privatnoj sferi. Poštovanje načela ravnopravnosti takođe zahteva da države usvajaju i primenjuju posebne mere za eliminisanje uslova koji uzrokuju ili podstiču rasnu diskriminaciju.

Republika Srbija je takođe ratifikovala Konvenciju o eliminaciji svih vidova rasne diskriminacije. Usvojena Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja do 2025. godine treba da ojača efikasnost antidiskriminacionih mera države i lokalnih samouprava na unapređenju položaja romske nacionalne manjine. Vlada Republike Srbije je formirala i Koordinaciono telo sa ciljem efikasnog i koordinisanog sprovođenja svih mera i aktivnosti utvrđenih Strategijom.

Kroz podnošenje periodičnih izveštaja i cikluse monitoringa Komisije protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope (EKRI)  je konstatovano da je Republika Srbija unapredila zakonodavni okvir za  zaštitu od govora mržnje kroz odredbu u Krivičnom zakoniku, kojom se podsticanje na rasističko, homofobično i transfobično ponašanje smatra otežavajućom okolnošću, a pohvaljeni su i napori nadležnih vlasti usmereni ka poboljšanju položaja romske zajednice.

Aktuelne migracije, priliv azilanata i migranata su povećale rizik od porasta diskriminacije ljudi poreklom iz Afrike i Azije. Međutim, za građane Republike Srbije nije karakterističan odbojan i diskriminatorski stav prema njima, već visok stepen tolerancije i solidarnosti.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman smatra važnim da se počinioci krivičnog dela izazivanja rasne, nacionalne, etničke i verske netrpeljivosti efikasno procesuiraju, i izražava zadovoljstvo što je u Srbiji stvorena pozitivna klima i adekvatan pravni i institucionalni okvir za sprovođenje Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije Ujedinjenih nacija. Pokrajinski ombudsman u isto vreme ističe da je obrazovanje i dosledna primena antidiskriminacionih propisa najbolji način za eliminaciju rasne diskriminacije i sličnih negativnih pojava u društvu.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman čestita svim građankama Osmi mart – Međunarodni dan žena.

Postizanje rodne ravnopravnosti i stvaranje jednakih mogućnosti za žene i muškarace od suštinskog je značaja za razvoj demokratskog društva, pa se borba za ljudska prava žena smatra borbom za dobrobit celog društva.

Ekonomski položaj ogromnog broja žena je loš, a pandemija koronavirusa pogodila je ekonomske aktivnosti i sektore u kojima uglavnom rade žene, pa su usled toga mnoge od njih izgubile posao ili su u tom riziku. Pojačan je rad žena na brizi o deci, starima i osobama sa invaliditetom, usled čega je došlo do povećanja jaza između neplaćenog rada muškaraca i žena u obavljanju kućnih poslova. Žene imaju slabiju kontrolu nad vlasništvom i resursima društva i češće su zastupljene u neformalnim vidovima zapošljavanja sa nižim zaradama, a više vremena troše na neplaćenim poslovima. Diskriminacija je naročito izražena prema trudnicama i porodiljama, koje se teže zapošljavaju i lakše ostaju bez posla.

Budući da se broj femicida na godišnjem nivou ne smanjuje, i da su mnoge devojke i žene mete nasilja u porodici, seksualnog i drugih oblika nasilja koje opterećuju ne samo pojedinke, već prete da ugroze stabilnost čitavog društva, Pokrajinski ombudsman je u više navrata ukazivao na potrebu za uspostavljanjem jedinstvene statistike femicida, kao i na neophodnost edukacije na svim obrazovnim nivoima u cilju promovisanja nenasilnog ponašanja i rodne ravnopravnosti.

Obeležavanje 8. marta, Međunarodnog dana žena kao praznika kojim se slavi emancipacija žena u savremenom društvu prilika je za podsećanje, ne samo na to za šta su se žene borile i izborile, nego i na to šta mora da se učini danas kako bi žene uživale u pravima i dostojanstvu. Ulaganjem u rodnu ravnopravnost biće obezbeđen ekonomski napredak, socijalna i politička inkluzija koje će podstaći stabilnost i poštovanje ljudskog dostojanstva.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman će i ubuduće, kao što je to činio i do sada, insistirati na ostvarivanju i efikasnoj zaštiti prava žena uvek kada su ona ugrožena, na jednakosti, njihovoj većoj vidljivosti u javnom prostoru, na prisustvu u politici i učešću u procesima odlučivanja, kao i na uspostavljanju nulte tolerancije na sve oblike nasilja nad ženama.

MATERNjI JEZIK JE BLAGO SVAKOG POJEDINCA

Na predlog UNESKO-a, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1999. godine proglasila 21. februar za Dan maternjeg jezika, uvažavajući taj datum koji se od 1952. godine obeležava u Bangladešu, kada je nekoliko studenata izgubilo živote u sukobima sa policijom tadašnjeg Istočnog Pakistana, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.

Pravo na upotrebu maternjeg jezika spada u osnovna ljudska prava. Maternji jezik je opredeljujući deo kulture svakog pojedinca i predstavlja jedan od presudnih elemenata za izgradnju ličnog identiteta. Zato je važna i njegova javna i službena upotreba, kao i zastupljenost u oblasti obrazovanja i javnog informisanja. Autonomna pokrajina Vojvodina kao jedan od etnički najšarolikijih regiona u Republici Srbiji i Evropi čini sve da očuva ovu raznolikost koja i ubuduće treba sve nas da motiviše i zbližava. Ovde se ne radi o dužnosti na koju nas obavezuju propisi, nego o prirodnom osećanju za poštovanje drugog i drugačijeg.

Maternji jezik je najdragocenije blago svakog pojedinca. To je jezik na kojem izgovaramo prve reči, jezik na kojem sanjamo, jezik koji presudno utiče na formiranje naše ličnosti. Ponosito čuvajmo i negujmo svoje, ali poštujmo i tuđe da bi i to postalo naše zajedničko. Tako ćemo svi postati bogatiji.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman se u svom radu zalaže za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i bori protiv diskriminacije svake vrste, pa tako i protiv diskriminacije ljudi na osnovu jezičke pripadnosti.. Stoga je posebno bitna dosledna primena propisa koji obezbeđuju efikasno ostvarivanje ovog ustavom zagarantovanog prava.