Please select your page

Saopštenje Pokrajinskog ombudsmana povodom 8. martaDanas je Osmi mart, Međunarodni dan žena. Na ovaj dan uvek i iznova treba podsećati zbog njegovog emancipatorskog sadržaja. Treba na njega podsećati i zato da bi se nepovoljni uslovi rada, koji su svojevremeno izveli tekstilne radnice na ulice Njujorka, istakli i u sadašnjosti, a žene podstakle da zatraže, kao i njihove prethodnice, pristojne uslove rada, veće zarade i poštovanje njihovih prava.

To što Osmog marta u zemlji neće biti masovnih demonstracija žena, ne znači da su one zadovoljne svojim pravima i položajem u društvu. Neka od tih prava su još uvek ostala samo na proklamaciji (recimo pravo na jednaku zaradu za isti rad), a položaj žena nije nikad toliko dobar da se ne bi mogao unaprediti i učiniti još boljim. Siromaštvo, nasilje, diskriminacija, različiti oblici uznemiravanja, mobing i uskraćivanje prava još uvek su deo svakodnevice velikog broja žena.

Osmi mart se često svodi na produžetak Dana zaljubljenih i mnogima, uglavnom muškarcima, pruža priliku da tog dana nadoknade sve ono što su propustili da urade polovinom februara, čime se ovaj praznik deradikalizuje i trivijalizuje.

Pomenutoj trivijalizaciji se treba suprotstavljati unošenjem političkog sadržaja u obeležavanje Osmog marta, obnavljanjem kritičkog prostora za racionalnu debatu o problemima koji opterećuju žene, za njihovo povezivanje preko etničkih, verskih i jezičkih granica, za mobilizaciju i demonstraciju solidarnosti.

To što je Osmi mart postao drugorazredni praznik ne znači ništa drugo do da su neki drugi problemi postali važniji od prava žena, rodne ravnopravnosti i pravde. U potpunosti posvećen zaštiti ljudskih prava, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman će i ubuduće, kao što je to činio i do sada, insistirati na ostvarivanju i efikasnoj zaštiti prava žena uvek kada su ona ugrožena, na jednakosti, njihovoj većoj vidljivosti u javnom prostoru, na prisustvu u politici i učešću u procesima odlučivanja.

Otvarajući prostor za marginalizovane i nevidljive grupe, podržavajući zahteve za poboljšanjem njihovog položaja, Pokrajinski zaštitnik građana- ombudsman insistira na revitalizaciji emancipatorskog sadržaja Osmog marta, jer se samo tako možemo približiti društvu zasnovanom na poštovanju ljudskog dostojanstva, vladavini prava, socijalnoj pravdi, jednakosti i demokratiji.


Saopštenje povodom Medjunarodnog dana maternjeg jezika21. februara se obeležava Međunarodni dan maternjeg jezika. Ovaj dan redovno proslavljaju zemlje članice UNESCO-a kako bi promovisale jezičnu i kulturnu raznolikost, te multilingvizam. Osnovni cilj je da se podigne svest o značaju maternjeg jezika i višejezičnosti.

Pravo na upotrebu maternjeg jezika je jedno od osnovnih ljudskih prava. Maternji jezik je deo kulturnog identiteta naroda, tačka prepoznavanja, različitosti ali i tolerancije i razumevanja. Jezik je najmoćnije sredstvo komunikacije, služi međusobnom sporazumevanju i dijalogu.

Ovaj dan je od posebnog značaja, jer jezik predstavlja značajan element nacionalnog identiteta, koji valja negovati i brižno čuvati. Jezička šarolikost je jedna od važnih odlika Vojvodine, čega smo svedoci u porodičnom okruženju, među prijateljima, na radnom mestu, na ulici. Zato ne samo danas, već svakog dana treba da prkosimo vavilonskoj jezičkoj zbrci i ne dozvolimo da nas ta raznolikost udaljava, nego da nas motiviše na zbližavanje i bolje upoznavanje.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman se u svom svakodnevnom radu bori za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i protiv diskriminacije svake vrste, pa tako i protiv diskriminacije ljudi na osnovu jezičke pripadnosti. Očuvanja maternjeg jezika služi očuvanju vlastitog identiteta, zato je važna i njena javna i službena upotreba, kao i u oblasti obrazovanja i javnom informisanju. Stoga je posebno bitna dosledna primena propisa koji garantuju pravo na upotrebu i negovanje maternjeg jezika


Socijalna pravda i jednake šanse za svePrepoznajući potrebu za rešavanjem pitanja poput siromaštva, isključenosti i nezaposlenosti, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde. Socijalna pravda i društveni razvoj osnovni su preduslovi za ostvarivanje mira i bezbednosti kako unutar, tako i između država.

Socijalno odgovorna država preuzima odgovornost da se brine o građanima koji nisu u stanju da se brinu o sebi, a to podrazumeva zaštitu slabih, stvaranje jednakih mogućnosti za normalan život različitih grupa stanovništva i poštovanje zakona. Socijalna pravda se ostvaruje i kroz fer raspodelu društvenih i materijalnih dobara, jednakosti, solidarnosti, uvažavanja različitosti, inkluzivnog okruženja, kao i borbe protiv siromaštva i stvaranje jednakih šansi.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini stopa rizika od siromaštva u Republici Srbiji bila je 25,7 odsto, a tom riziku najviše su bili izloženi mlađi od 18 godina (30,5 odsto), kao i oni između 18 i 24 godine (29,7 odsto). Centri za socijalni rad čine osnovu sistema socijalne zaštite na kojoj se temelji podrška najranjivijim grupama stanovništva. Konstantno povećavanje broja korisnika centara za socijalni rad i usložnjavanje njihovih potreba zahtevaju da se ovaj veoma važan sektor socijalne zaštite reformiše, kako bi se što potpunije zadovoljile potrebe njegovih korisnika.

Podsećajući na Međunarodni dan socijalne pravde, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman želi da skrene pažnju, kako javnosti, tako i donosilaca političkih odluka, na činjenicu da ostvarivanje prava na dostojanstven rad i život, na pristup socijalnom blagostanju i pravdi, predstavljaju temeljne vrednosti dobro uređenog društva.

Štiteći ljudska prava, Pokrajinski zaštitnik građana daje svoj skroman doprinos ostvarenju društva u kome će svaki pojedinac, neovisno o svojoj kulturnoj pripadnosti, nacionalnosti, polu, veroispovesti, političkim opredeljenjima, imovnom stanju ili dobi, imati jednak i delotvoran pristup pravdi.


Foto: Međunarodni dan ljudskih pravaNa današnji dan, pre 70 godina Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Dve godine nakon usvajanja Deklaracije, Ujedinjene nacije su 10. decembar proglasile Međunarodnim danom ljudskih prava.

Univerzalna deklaracija se ponekad ocenjuje kao najznačajniji ikada donet dokument u oblasti ljudskih prava. Mora se, međutim, imati u vidu da je ovaj dokument donet u veku koji će, između ostalog, ostati zapamćen po brutalnom gaženju ljudskih prava.

Obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava dvostruko je, po mišljenju Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, važno: najpre, zato da bi se naglasila važnost ljudskih prava, a zatim i da bi se problemi u njihovom uživanju učinili javnim, a nadležne institucije podstakle na njihovo efikasno rešavanje.

Činjenicu da je ove godine u porodičnom nasilju ubijeno 30 žena, Pokrajinski zaštitnik građana smatra veoma dramatičnom. Pravo na život je fundamentalno ljudsko pravo i ono mora biti na efikasan način zaštićeno. Nije, po mišljenju Pokrajinskog zaštitnika građana slučajno ni to što se međunarodna kampanja 16 dana borbe protiv nasilja nad ženama privodi kraju baš desetog decembra, jer je taj datum, zbog svog istorijskog i simboličkog značaja, važan da se društvu pošalje snažna poruka da se nasiljem nad ženama krše ljudska prava.

Ne samo nasiljem i ne samo ženama, ljudska prava se krše i pripadnicima drugih društvenih grupa - etničkim manjinama, lgbt populaciji, osobama sa invalidtetom, starima, deci. A, na to čija će se i koja će se prava u jednom društvu kršiti utiču brojni činioci - neki su činioci strukturalne, a neki kontekstualne prirode.

U tranzicijskom kontekstu veoma se često krše socio - ekonomska prava i zato treba podsetiti i na one članove Univerzalne deklaracije koji afirmišu pravo svakog člana društva da ostvaruje ekonomska, socijalna i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za slobodan razvoj svoje ličnosti.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima afimiše načelo da su svi ljudi jednaki u dostojanstvu i pravima i da svako ima pravo na zaštitu od diskriminacije ili bilo kog drugog načina kršenja ljudskih prava.
Pokrajinski zaštitnik građana podseća da od toga koliko se efikasno štite ljudska prava zavisi i kvalitet života u jednoj zajednici, zadovoljstvo i dobrobit njenih članova.

Od trenutka kada je osnovan, Pokrajinski zaštitnik građana posvećen je unapređenju ostvarivanja i zaštite ljudskih prava. Puno ostvarivanje ljudskih prava nije moguće ukoliko sve institucije, kao i društvo u celini nisu usmereni ka istom cilju – život u slobodi, dostojanstvu i jednakosti za sve građane i građanke, život bez straha i nestašice, u veri u osnovna prava čoveka i vrednost ljudske ličnosti.


Foto: Saopstenje - 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženamaPokrajinski koordinacioni tim Mreže „Život bez nasilja” održao je u petak, 23. novembra, konferenciju za medije na kojoj je najavljen početak međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” kao i događaji koji će se u okviru iste održati na teritoriji AP Vojvodine. Kampanju obeležava 1700 organizacija u više od 100 država, a počinje 25. novembra na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i završava se 10. decembra na Dan ljudskih prava.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović istakao je da su aktivnosti u okviru kampanje samo deo aktivnosti koje Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman kontinuirano, dakle 365 dana u godini, sprovodi u cilju sprečavanja nasilja u porodici. Svestan da efikasna borba protiv nasilja nije moguća ako ostane na nivou pojedinačnih i izolovanih napora, Pokrajinski ombudsman je 2005. godine uspostavio Mrežu „Život bez nasilja“, kako bi napore različitih institucija povezao, usmerio ka zajedničkom cilju i tako nasilje u porodici, ako ne eliminisao, a ono ga sveo na najmanju meru.

Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za ravnopravnost polova Snežana Knežević istakla je da će će i ove godine – sedmog decembra – baš kao i dvanaest prethodnih godina, biti organizovana konferencije Mreže „Život bez nasilja“. Cilj ovogodišnje konferenciji pod nazivom „Istanbulska konvencija – od zakona do prakse” je da prikaže šta je u Republici Srbiji od stupanja na snagu Istanbulske konvencije do danas učinjeno, kako normativno, tako i u praksi, u cilju prevencije i suzbijanja nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Pored toga, Pokrajinski ombudsman će trećeg decembra, na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, organizovati konferenciju za medije na kojoj će predstaviti rezultate opsežnog istraživanja, koje se tiče reproduktivnog zdravlja žena sa invaliditetom.

Na konferenciji su, pored pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana prof. dr Zorana Pavlovića i zamenice za ravnopravnost polova Snežane Knežević, učestvovale predsednica Odbora za ravnopravnost polova Skupštine AP Vojvodine Ana Tomanova Makanova, koordinatorka Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine Mia Strajin, pomoćnica pokrajinskog sekretara za ravnopravnost polova u Pokrajinskom sektetarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Svetlana Selaković, i direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Diana Milović.


Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak