Duboko smo potreseni saznanjem da je danas preminuo Vukašin Crnčević (19) iz Zmajeva, čija borba za život je trajala skoro četiri i po meseca, od 01.11.2024. godine , kada je zadobio teške povrede u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. 
8. mart nije dan za poklone, cveće ili čestitke – on je dan borbe za pravedno društvo i ravnopravnost žena.
Prava žena nisu privilegija, već osnovna ljudska prava koja moraju biti u potpunosti priznata i poštovana u svakom društvu. Zato, iako cveće i čestitke mogu biti lep gest, pravi značaj 8. marta leži u nastavku svakodnevne borbe za pravdu, ravnopravnost i bezbednost svih žena, za društvo u kojem će svaka žena biti ravnopravna, ne samo na ovaj dan, već svakog dana u godini. Borba za jednaka prava i socijalnu pravdu žena u svim sferama društva, odnosno borba protiv diskriminacije na radnom mestu, nepravednih uslova rada i niske cene rada, traje još uvek.
8. mart je podsećanje da ne smemo prestati sa radom na stvaranju društva pravde, jednakosti i poštovanja ljudskih prava za sve.
Međunarodni dan žena obeležava se širom sveta kao dan posvećen borbi za ravnopravnost, ljudska prava i društvenu, političku i ekonomsku jednakost žena. Poreklo ovog dana vezuje se za događaje iz početka 20. veka, kada su žene širom sveta počele da se organizuju i zahtevaju bolje radne uslove, pravo glasa i jednaku platu. Prvi nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. u Sjedinjenim Američkim Državama nakon deklaracije koju je izdala Socijalistička partija Amerike. Inicijativu za taj praznik preuzela je nemačka feministkinja Klara Cetkin, i prvo obeležavanje bilo je 1911. u Nemačkoj, Austriji i Danskoj, dok su ga mnoge žene širom Evrope tada obeležile demonstracijama. Kao Međunarodni dan žena, 8. mart je prihvaćen 1917. godine. Ujedinjene nacije su počele da ga obeležavaju od 1975. godine.
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) je 1999. godine proglasila 21. februar za Međunarodni dan maternjeg jezika. Time je jedan lokalni praznik iz Bangladeša, koji se obeležavao u znak sećanja na borbu za pravo na obrazovanje i informisanje na njihovom maternjem, bengalskom jeziku i njegovo uvođenje u službenu upotrebu, prerastao u globalnu inicijativu za očuvanje jezika kao jednog od simbola kulturne osobenosti i šarolikosti svetske baštine, ali i sredstva za učenje, unapređenje obrazovanja i razvoj čovečanstva.
Na ovaj dan međunarodna zajednica iznova podseća na značaj zaštite i očuvanja maternjeg jezika. Upotreba i negovanje maternjeg jezika jedno je od ključnih prava iz korpusa kulturnih prava koje određuju Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima. Kao važan element kulturnog i nacionalnog identiteta naroda, maternji jezik je potrebno negovati i čuvati, posebno ističući njegovu javnu, službenu, kao i upotrebu u oblasti obrazovanja i javnog informisanja.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman svakodnevno se zalaže za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i bori protiv svih oblika diskriminacije, pa tako i diskriminacije na osnovu jezičke pripadnosti. Svojim aktivnostima teži da podigne svest o značaju maternjeg jezika i višejezičnosti. Ukazuje na bogatstvo različitosti i zajedničkog života svih zajednica koje žive u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, kao i na važnost dosledne primene propisa koji obezbeđuju efikasno ostvarivanje jezičkih prava i doprinose očuvanju jezičke raznolikosti.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman apeluje na poštovanje prava na obrazovanje dece i mladih, koje je Ustavom zagarantovano ljudsko pravo, prepoznato i međunarodnim ratifikovanim dokumentima, a koje je ugroženo na svim nivoima u aktuelnim dešavanjima.
Nasilje u društvu, posebno u ustanovama vaspitnog i obrazovnog karaktera, ugrožavanje fizičke bezbednosti i vršenje psihičkog i drugog nasilja nad decom, mladima i građanima, i to povodom realizacije prava na obrazovanje, je u demokratskom društvu posebno nedopustivo.
Ombudsman podseća da je osnovno obrazovanje od neposrednog društvenog interesa i obavezno u skladu sa Ustavom i zakonima, a da se ostali nivoi obrazovanja smatraju izuzetno važnima za razvoj kompetencija za samostalan i aktivan život u savremenom društvu. S tim u vezi, na svakom nivou obrazovanja održavanje nastave je utvrđeno kao obaveza i odgovornost lica zaposlenih u ovim ustanovama, koja time realizuju i neposredni društveni interes.
Da bi se jedno dete adekvatno vaspitalo, podiglo i osnažilo za samostalan život potrebna je cela Zajednica. Zajednica koja se deli, međusobno optužuje, omalovažava, vređa i zastrašuje svoje članove, nema kapacitete za podršku detetu niti bilo kom drugom članu društva, njena snaga je umanjena i njen legitimitet je sporan. Zbog toga, apelujemo na smirivanje tenzija, uzdržavanje od bilo kakve vrste nasilja i pozivamo na miran, demokratski dijalog u cilju uspostavljanja normalnog funkcionisanja društva.
Podsećamo javnost da danas obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i ujedno početak međunarodne kampanje "16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama".
Nasilje nad ženama i devojčicama jedno je od najrasprostranjenijih i najraširenijih kršenja ljudskih prava u svetu. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je više od 30 odsto žena u svetu pretrpelo nasilje od intimnog partnera ili članova porodice.
Iskorenjivanje nasilja nad ženama i devojčicama je prvi korak ka globalnom miru i bezbednosti i čini okosnicu Agende za održivi razvoj do 2030. To je preduslov za promociju, zaštitu i ostvarivanje ljudskih prava, rodne ravnopravnosti, demokratije i privrednog rasta. Jedini put ka bezbednom i sigurnom društvu jeste nulta tolerancija na nasilje. Ona je moguća promenom društvene svesti javnosti sa jedne strane i pravovremenom procenom situacije nasilja i reagovanja nadležnih organa i institucija sa druge strane. Zakoni koji se odnose na nasilje u porodici i zaštitu žena, poput Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, predstavljaju važan korak, ali ključna je njihova dosledna i efikasna primena. Institucije moraju biti brze, odgovorne i osnažene za reagovanje na svaki slučaj nasilja.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama je poziv na zajedništvo, solidarnost i akciju. Nijedna žena ne sme biti prepuštena sama sebi u suočavanju sa nasiljem - samo zajedničkim delovanjem možemo stvoriti sigurno i pravedno društvo u kojem nijedna žena neće biti prepoznata kao žrtva, već kao osoba koja je zaštićena, poštovana i ravnopravna.
Ujedinjene Nacije proglasile su 1999. godine rezolucijom 54/134 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja.
Kampanja "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" je globalna inicijativa koja se obeležava svake godine od 25. novembra - Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, do 10. decembra - Međunarodnog dana ljudskih prava. Ova kampanja ima za cilj da kroz realizaciju različitih aktivnosti ukaže na činjenicu da je rodno zasnovano nasilje problem ljudskih prava i iskaže solidarnost sa ženama širom sveta koje se organizovano bore protiv nasilja nad ženama.
Ovogodišnja kampanja pod sloganom „Ka Pekingu +30: Ujedinimo se za okončanje nasilja nad ženama i devojčicama“ posvećena je 30. godišnjici revizije sprovođenja Pekinške deklaracije i Platforme za akciju, dokumenata koji se smatraju ključnim u globalnom nastojanju za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i unapređenja položaja žena u društvu. Ovi dokumenti nisu samo političke izjave, već i konkretni vodiči za delovanje na nacionalnom i međunarodnom nivou.
MREŽA "ŽIVOT BEZ NASILjA", kojom od osnivanja koordinira Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, okuplja institucije koje se bave nasiljem u porodici sa teritorije AP Vojvodine - centre za socijalni rad, sudove, tužilaštva, policijske uprave, zdravstvene ustanove, pokrajinske institucije i druge relevantne ustanove i organizacije u cilju poboljšavanja pristupa problemu nasilja nad ženama i nasilja u porodici, doprinoseći na taj način jačanju njihovih kapaciteta za sprovođenje propisa u ovoj oblasti.
Koordinacioni tim Mreže čine predstavnice i predstavnici pokrajinskih sekretarijata, Zavoda za ravnopravnost polova i Zavoda za socijalnu zaštitu, a zadatak ovog tima je da organizuje i realizuje obrazovne aktivnosti i kampanje za podizanje nivoa svesti najšire javnosti o nasilju prema ženama, odnosno u porodici i rodno zasnovanom nasilju.
Članovi i članice Mreže podsećaju da je od početka 2024. godine, prema dostupnim podacima, u porodično partnerskom kontekstu u Srbiji ubijeno najmanje 17 žena. Femicid je često posledica dugotrajnog nasilja, i prema istraživanjima, većina slučajeva nasilja ostaje neprijavljena. Prepreke koje žene doživljavaju prilikom prijavljivanja nasilja uključuju nedostatak poverenja u institucije, društvenu stigmu, strah od odmazde, ekonomsku zavisnost i kulturu ćutanja.
U tom kontekstu, Mreža „ŽIVOT BEZ NASILjA“ apeluje na građanke i građane, kao i na institucije, da na svaku situaciju nasilja reaguju odgovorno i solidarno, jer nasilje ne sme biti prihvaćeno ni kao oblik rešavanja konflikata, ni kao deo porodičnih odnosa.
Članice Mreže takođe podsećaju da izveštavanje medija o nasilju nad ženama mora biti osetljivo, odgovorno i etičko i istovremeno pozivaju sve medije da ispune ovu društvenu odgovornost tako što će u svom izveštavanju uskladiti svoje aktivnosti sa najvišim etičkim standardima i principima ljudskih prava.
Važni brojevi:
POLICIJA:
Hitni pozivi 192
Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
(0-24 časova, besplatan poziv)
SOS VOJVODINA – TELEFON ZA ŽENE U SITUACIJI NASILjA:
0800 10 10 10
(Svakog radnog dana od 10 do 20 časova, besplatan poziv)
Ili se obratiti putem mejl adrese:
Smernice za etičko izveštavanje medija o nasilju nad ženama:
https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2023/05/Smernice_Medijsko-izvestavanje.pdf
