Please select your page

16. novembar - Međunarodni dan tolerancijePokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović čestita svim građanima i građankama Međunarodni dan tolerancije.

Imajući u vidu da smo složena i pluralna zajednica, u kojoj žive pripadnici velikog broja etničkih zajednica, da se u njoj govore različiti jezici i ispovedaju različita uverenja, Pokrajinski ombudsman želi da naglasi da su za dalji razvoj i napredak društva od izuzetne važnosti  odnosi  međunacionalnog uvažavanja, solidarnosti i tolerancije.

U godini u kojoj nizom aktivnosti obeležava tridesetogodišnjicu od usvajanja Konvencije o pravima deteta, Pokrajinski ombudsman želi da istakne važnost tolerancije i za ostvarivanja fundamentalnih prava dece. Potreba da  deca uče o toleranciji  proizilazi, kako iz složene prirode društva u kome žive, tako i iz potrebe da se vodi smislen i produktivan život, u kome su individualne i kolektivne različitosti obogaćujući element.  

Činjenicu da su tokom godine zabeleženi uznemirujući primeri vršnjačkog nasilja Pokrajinski ombudsman je primio sa velikom zabrinutošću. Zabrinutost izazivaju i primeri nasilja i diskriminacije žena, pripadnika LGBT populacije, osoba sa invaliditetom i drugih ugroženih grupa u društvu.

Pokrajinski ombudsman koristi priliku da sve društvene aktere podseti na reči iz Uneskove Deklaracije o principima tolerancije u kojoj se kaže da tolerancija nije samo moralna obaveza, već i pravni zahtev. Od poštovanja tog zahteva  zavise kako ljudska prava, osnovne slobode i mir, tako i demokratija, vladavina zakona i ukupan napredak.

Kao institucija zadužena da štiti ljudska prava, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudman će i ubuduće, a posebno u radu sa mladim ljudima, promovisati toleranciju kao aktivan stav, duboko uveren da time daje svoj skromni doprinos obrazovanju građana otvorenih prema drugim kulturama, sposobnih da poštuju slobodu i ljudsko dostojanstvo svakog pojedinca, spremnih da poštuju princip neagresije i probleme rešavaju nenasilnim sredstvima.


Međunarodni dan seoskih ženaSutra se obeležava međunarodni Dan seoskih žena. Ovaj dan je ustanovljen rezolucijom Generalne skupštine UN 2007. godine, kako bi zemlje širom sveta ukazale na poseban doprinos žena na selu i njihovu značajnu ulogu.

Žene sa sela spadaju u kategoriju žena iz ranjivih grupa koje su često višestruko diskriminisane.  Naša zemlja je i dalje tradicionalno i patrijalhalno društvo, što se ogleda i u životu žena u seoskim područjima gde  kućni poslovi, briga o deci i starima, kao naporan i intenzivan rad u poljoprivredi predstavljaju uobičajen opis poslova  kojima se  žene bave.

 Sa druge strane, žene imaju ograničen pristup imovini, prihodima i odlučivanju o organizaciji gazdinstva, kao i zdravstu, obrazovanju, socijalnim i drugim uslugama.

Kada je o porodičnom nasilju reč,  situacija  žena  na selu je daleko teža od situacije žena u gradu. U selima nema sigurnih kuća i drugih vidova društvene  podrške da bi se  žrtva zaštitila, a nasilniku stalo na put.   Posebno zabrinjava podatak  da žene na selu retko  posećuju lekare i da se istom se javljaju samo u slučaju bolesti. Osim nedovoljno raširene svesti o potrebi zdravstvene prevencije, postoje i ograničenja koja se tiču obuhvata zdravstvenog osiguranja, siromaštva, kao i poznavanja prava koja su ženama ustavom garantovana.

Da bi se poboljšao kvalitet života žena na selu potrebno je kontinuirano  sprovoditi njihovo osnaživanje, kao i edukaciju po pitanju ekonomskih i socijalnih prava, funkcionisanja institucija, zapošljavanja i samozapošljavanja, kao i rodne ravnopravnosti.

Modernizacija sela neodvojiva je od pitanja rodne ravnopravnosti, jer otvara drugačiju perspektivu od patrijarhalne, po kojoj je ženi data uloga žrtve, zapostavljajući, pri tome, njene stvaralačke potencijale i kreativne mogućnosti.

Žene na selu imaju ključnu ulogu u proizvodnji hrane i poljoprivredi i zbog toga ne smeju ostati marginalizovne. Zalužuju svaku vrstu podrške i ohrabrenja u realizaciji preduzetničkih ideja, registraciji poljoprivrednih domaćinstava i zajedničkom istupanju na tržištu, kako bi na taj način obezbedili bolje uslove za sebe i svoje porodice.


Saopštenje - Dan devojčicaUjedinjene Nacije su 2011. godine usvojile Rezoluciju 66/170 kojom je ustanovljeno da je 11. oktobar Međunarodni dan devojčica. Taj datum obeležava se širom sveta s ciljem da se skrene pažnja na ugrožavanje prava devojčica u oblastima kao što su dostupnost obrazovanja, zdravstvena zaštita, seksualno i reproduktivno zdravlje, zaštita od diskriminacije, rodno zasnovanog nasilja i ugovorenih brakova.

Ovogodišnja tema Međunarodnog dana devojčica slavi postignuća  devojčica/devojka, i ono što je postignuto za njih, od donošenja Pekinške deklaracije i platforme za akciju pa sve do danas.

Pekinška deklaracija i platforma za akciju usvojena je 1995. godine i predstavlja krucijalni dokument za osnaživanje žena i devojaka. Ipak, i pored ogromnog postignutog napretka, devojčice širom sveta – naročito one koje žive na društvenoj margini, u ruralnim područjima, devojčice migrantkinje, devojčice sa invaliditetom – doživljavaju diskriminaciju od samog rođenja, pa su tako u nekim delovima sveta i dalje ustaljene prakse genitalnog sakaćenja, rane udaje, seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, ekonomske ekploatacije i druge prakse koje narušavaju dostojanstvo, fizički i mentalni razvoj deteta, kao i pravo na bezbrižno detinjstvo.

Iako je položaj devojčica i žena unapređen, patrijahalni sociokulturni obrasci i dalje diktiraju rodnu podelu uloga. Uzevši to u obzir, bolji položaj devojčica i kasnije žena zahteva obrazovanje i sticanje znanja o svojim pravima od najranijeg doba,  na svim obrazovnim nivoima.

Prepoznavanje i uvažavanje devojčica i njihovih potreba, osnaživanje devojčica da podignu svoj glas u zajednici, ali i spremnost društva da taj glas čuje – koraci su na putu ka njihovom boljem i dostojanstvenijem životu.


Saop[tenje

Podaci Republičkog Statističkog Zavoda ukazuju na to da u Republici Srbiji svake godine raste broj starijih osoba u odnosu na broj ukupnog stanovništva, pošto se broj novorođenih smanjuje, a životni se vek, zahvaljujuji sve razvijenijoj medicini i zdravstvenoj zaštiti, produžava.  

Ovakva situacija zahteva od društva da izradi nove modele zbrinjavanja starih koji će efikasno odgovoriti na probleme koji nastaju usled raspada tradicionalnog modela porodice i nemogućnosti mlađih da aktivno učestvuju u zbrinjavanju starih članova porodice. 

Iz navedenog proizilazi da je potrebno sve veću  pažnju poklanjati i institucionalnom zbrinjavanju starih, što je rezultiralo osnivanjem i sve većeg broja privatnih domova za stare. Kako su kriterijumi za rad privatnih domova isti kao i za one čiji su osnivači državni organi, brojni privatni domovi svoju delatnost obavljaju bez dozvola što, u izostanku odgovarajuće inspekcijske kontrole,  stvara prostor za povredu prava lica koja u njima borave. Zadatak državnih organa je da broj nelegalnih privatnih domova za stare svode na najmanju meru i da ublažavanjem kriterijuma za otvaranje istih omoguće – naravno, pod kontrolisanim uslovima -  masovnije zbrinjavanje starih.

Pored gore navedenih, prisutan je i problem nasilja u porodici čije su žrtve stari, a o kome se malo govori, a još ređe se preduzimaju mere da se ova vrsta nasilja onemogući. Kada se suoče sa nasiljem starije osobe često ne traže pomoć okoline ili nadležnih institucija zato što ne prepoznaju nasilje ili za nasilnike pronalaze razna opravdanja.

Za stare je karakteristično i to da se veliki broj njih suočava problemom  siromaštva, što je čest slučaj osoba koje žive u samačkim domaćinstvima. Primanja od penzija su, uglavnom, niska i nedovoljna da omoguće nešto više od zadovoljavanja osnovnih životnih potreba.

Dostignuća medicinske nauke su doprinela produžetku životnog veka svuda, pa i u našoj zemlji. Potrebe za zdravstvenom zaštitom starih osoba su izraženije su nego u slučaju mladih, a naš sistem, na žalost, nije prilagođen tim potrebama. U mnogim naseljenim mestima ne postoje službe za kućno lečenje.  Zbog nedostatka odgovarajućeg medicinskog kadra dugo se čeka na specijalističke preglede. Zbrinjavanju i lečenju obolelih od  Alchajmerove bolesti se ne pridaje potreban značaj, iako se broj obolelih iz godine u godinu povećava.

Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman obilazi ustanove socijalne zaštite i u prilici je da se neposredno upozna sa problemima starih u tim ustanovama, kao i da ukaže na te probleme i insistira na njihovom rešavanju.  Pokrajinski ombudsman koristi i ovu priliku da istakne da starije osobe ne prepoznaju uvek povredu svojih prava zbog čega se i ne obraćaju nadležnim organima. U želji da doprinese promeni takvog stanja, Pokrajinski ombudsman će učiniti sve što je njegovoj moći kako bi i naši stariji sugrađani uživali sve benefite od efikasne zaštite ljudskih prava.


Međunarodni dan mladihPokrajinski zaštitnik građana – ombudsman intenzivno sarađuje s omladinskim i studenskim organizacijama, kao i organizacijama za mlade nastojeći da im približi svoj rad, a da se istovremeno upozna s problemima i temama koje zaokupljaju mlade danas. Dosadašnja saradnja i kontakti s mladima govore da se mladi najviše sreću s problemima u vezi sa zapošljavanjem, kvalitetom obrazovanja, mogućnostima za razvoj kompetencija i inovativnosti, te nedostatkom mogućnosti za aktivnije učešće mladih u društvu i donošenju odluka.

Tokom 2019. godine Pokrajinski ombudsman nastavio je s promocijom rada mladih, razvijanjem dijaloga i jačanjem međusobne saradnje, a sve u cilju prepoznavanja potreba i zastupanja interesa mladih u svim oblastima od značaja za unapređenje njihovog položaja. Tako je u maju u saradnji s organizacijom UMNI Novi Sad održan seminar o pravima deteta za studentkinje i studente Univerziteta u Novom Sadu, a već naredne nedelje biće održana druga po redu Škola ljudskih prava namenjena mladima i studentima iz Ap Vojvodine.

Svoja nastojanja da unapređuje saradnju s mladima, Pokrajinski ombudsman iskazao je i učešćem na ovogodišnjem ЕXIТ festivalu u okviru ОPENS State of ЕXIТ zone. Ovom prilikom, posetioci Festivala imali su mogućnost da na štandu Pokrajinskog ombudsmana popune upitnik čija sadržina obuhvata pitanja o tome kako mladi vide aktuelne probleme u vezi s ljudskim pravima u zemlji u kojoj žive, globalno i kako ovi problemi utiču na migracije mladih.

Međunarodni dan mladih ustanovljen je 2000. godine sa ciljem da ukaže na probleme, kulturna i pravna pitanja omladine, učenika i studenata.


Poslednja saopštenja


Najčitanije vesti


Medijski kutak