Please select your page

Nasilje i diskriminacija najznačajniji su problemi LGBT osoba iako je došlo do određenih pomaka u statusu njihovih ljudskih prava, kao što je mogućnost okupljanja, odnosno održavanja Parade ponosa. Međutim, homofobijai transfobija još su izuzetnovisokiu Srbiji. Sva istraživanja potvrđuju da skoro dve trećine građana smatra daje homoseksualnostbolest, više od polovine da je tovelika opasnostza društvo, a petina ih poistovećuje s kriminalcima koje treba kažnjavati. U poređenju sa ranijim godinama, u istraživanju sprovedenom 2015. povećan je procenat građana koji ne podržavaju nasilje nad pripadnicima LGBT populacije, ali i dalje se oko 60 odsto njih ne slažusa tim da suhomoseksualcigrupakoja trpikršenjeosnovnihljudskihprava, uključujući pravona život, fizički ipsiho-socijalni integritet, na pravnu zaštitu, slobodu okupljanja, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje.

Uprkos tome što istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je LGBT populacija jedna od najugroženijih i najviše diskriminisanih društvenih grupa, njeni pripadnici i pripadnice nedovoljno koriste mogućnost zaštite posredstvom nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Povodom 17. maja, Međunarodnog dana protiv homofobije i transfobije, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman upozorava da ima primera diskriminacije ovih osoba i institucionalne diskriminacije na osnovu ličnog svojstva od strane organa uprave čija praksa dovodi do kršenja načela jednakosti, odnosno nejednakog postupanja u čijoj osnovi su predrasude i stereotipi. Zato je u društvu koje teško prihvata različitosti značajno što je doneta Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije i Akcioni plan koji omogućava realizaciju ciljeva i mera za sistemsku izgradnju institucionalnog i zakonodavnog okvira kao i mehanizama za borbu protiv diskriminacije.  

Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije obeležava se svake godine 17. maja, a treba da nas podseti i opomene da svakome pripadaju ljudska prava bez obzira na seksualnu orijentaciju. Njime se obeležava dan kada je 1990. godine Svetska zdravstvena organizacija homoseksualnost kao bolest uklonila iz Međunarodne klasifikacije bolesti.

Fotografija: Internet


Ovogodišnji Međunarodni dan porodice posvećen je obezbeđivanju uslova za zdrav život i promovisanju dobrobiti svih članova porodice, uključujući i starije osobe.

Proteklih godina, na nivou države, AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave na njenoj teritoriji, uvedene su različite podsticajne mere za poboljšanje materijalnog položaja porodica s decom. Predviđene mere pomoći porodici, između ostalog, obuhvataju palijativnu negu, posebnu zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja, obezbeđivanje ličnog pratioca detetu i učeniku u oblasti socijalne zaštite. Uz to, u oblasti radnih odnosa žene imaju pravo i na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta. Međutim, iskustva građana koji se Pokrajinskom  zaštitniku građana - ombudsmanu obraćaju svojim pritužbama, kao i analize i istraživanja koja je  institucija sprovela u nadležnim organima uprave i službama, svedoče o tome da ove mere nisu značajnije doprinele osnaživanju porodice, niti ublažile ekonomsku i psihološku cenu roditeljstva.

U Godišnjem izveštaju za 2015. godinu, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ukazuje na to da je u Republici Srbiji došlo do pogoršanja celokupne socijalne situacije stanovništva i povećanja siromaštva, što za sobom povlači niz drugih problema, te naposletku i ugrožavanje ljudskih prava. Porodica u ovakvim društvenim okolnostima izložena je nizu rizika, počevši od poteškoća u vezi sa zadovoljavanjem osnovnih egzistencijalnih potreba svojih članova, preko problema u ostvarivanju prava na kvalitetnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje i  rad, pa sve do toga da i zaposleni roditelji teško uspevaju da usklade svoje porodične i profesionalne obaveze. Ove okolnosti pogađaju sve članove porodice, a naročito decu, žene i starije osobe. Izazovi su utoliko veći ukoliko je reč o samohranim i jednoroditeljskim porodicama, kao i staračkim domaćinstvima.

Uzajamni odnos porodice i društva je dinamičan, a promene koje se dešavaju u njima funkcionišu po principu povratne sprege. Razvijena društvena zajednica nalaže kreiranje i unapređenje programa i propisa po meri porodice i interesu dobrobiti svih njenih članova pojedinačno. To podrazumeva i jačanje kapaciteta lokalnih zajednica za pružanje podrške porodici, ali i konkretne i korenite promene u svim segmentima društvenog života usmerene na osnaživanje roditelja i radno sposobnih članova porodice. Neke od mera koje bi tome doprinele su uvođenje fleksibilnog radnog vremena, pružanje podrške roditeljima u obezbeđivanju odgovarajuće nege i zdravog razvoja njihove dece, promovisanje većeg stepena uključivanja očeva u brigu o deci i ravnopravnog učešća muškaraca i žena u porodičnim obavezama, uključujući i brigu o starijim članovima porodice.


Poruke kojima se obeležava 9. maj, Međunarodni dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, danas su jednako aktuelne kao i u vreme kada su se odigrali događaji koji su doveli do toga  da ovaj datum bude međunarodno prepoznat.

U svetlu evropskih integracija, Dan Evrope građankama i građanima se doima kao aktuelniji, budući da se odnosi na nešto u šta su i sami uključeni, čemu i sami svakodnevno svedoče. Izmene i osavremenjavanje propisa, kao i inovacije u funkcionisanju organa uprave čine tek mali, ali javnosti očigledan deo nastojanja da savremena Evropa, od pukog geofizičkog, preraste u skladno funkcionišući sociokulturološki i politički prostor. Ostvarivanje, zaštita i unapređenje ljudskih prava na tom putu i dalje ostaju jedan od najvećih izazova, naročito sa aspekta primene i poštovanje načela dobre uprave i funkcionisanja pravne države.

Današnja evropska i domaća kretanja, naročito u svetlu priliva velikog broja izbeglica i migranata, jednako relevantnim čine i Međunarodni dan pobede nad fašizmom. Više od sedam decenija od dana koji u savremenom svetu simbolizuje pobedu nad ideologijom zasnovanom na diskriminaciji i kršenju ljudskih prava, evropskim prostorom ponovo odzvanjaju zahtevi za pooštravanje uslova za ulazak u zemlje Evropske unije, podizanje ograda, zatvaranje granica i deportacije.

Odgovornost za sadržaj poruke 9.  maja leži na svakoj građanki i građaninu koji sebe doživljava stanovnikom savremenog evropskog prostora, onog čijem stvaranju su doprinela oba događaja koja se ovog dana obeležavaju. Od građana Evrope zavisi da li će se 9. maj u budućnosti obeležavati više kao praznik civilizacijskog napretka, ili borbe protiv retrogradnih ideja. 


Kao i prethodne godine, ovogodišnje obeležavanje 3. maja, Međunarodnog dana slobode medija pratiće, barem prema izveštaju Fridom hausa, konstatacije o zabrinjavajućoj eroziji medijskih sloboda.

Do podrivanja medijskih sloboda u jednom društvu dovode aktivnosti različitih aktera – političara, oglašivača, lokalnih moćnika i drugih. Svima njima potrebni su mediji: jednima kao sredstvo političke borbe, drugima radi reklame, trećima kao ogledalo privatne moći.

Ograničavanjem medijskih sloboda ne krše samo prava novinara. Posledice restrikcija medijskih sloboda su daleko šire i pogađaju sve pripadnike jedne zajednice. Građanima su potrebni mediji kako bi blagovremeno došli do objektivnih i iscrpnih informacija o zajednici u kojoj žive i aktivnostima njenih aktera. Pravo građana na istinito, potpuno i pravovremeno obaveštavanje zagarantovano je Ustavom Srbije. Kršenjem tog prava građanima se pored ostalog uskraćuju informacije o prilikama u društvu i funkcionisanju vlasti koje su im važne za donošenje odluka u neretko haotičnoj društvenoj realnosti. Time se u društvu slabe demokratske, a jačaju autoritarne tendencije.

Uveren u važnost medijskih sloboda u očuvanju mira, društvenog razvoja, dijaloga i funkcionisanja demokratije, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman smatra neprihvatljivim svaki pokušaj da se sloboda medija ograniči, a autonomija i nezavisnost novinara dovode u pitanje. Koristeći priliku da novinarima i medijskim poslenicima čestita njihov praznik,Pokrajinski ombudsman ujedno vlastima skreće pažnju na njihovu obavezu da novinarima omoguće da neometano i slobodno obavljaju svoj posao, bez cenzure, ucena, pritisaka i straha za svoju sigurnost i bezbednost.


fb SAOPSTENJE CIRIzveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za 2015. godinu, ali i posete manjim naseljenim mestima na teritoriji AP Vojvodine i razgovori sa građankama i građanima ukazuju na to da su njihova prava vezana za rad jedna od najugroženijih.

Nezaposlenošću je u Srbiji neposredno ugroženo oko 10 odsto od ukupnog stanovništva. Uprkos uvreženom mišljenju da su danas oni koji imaju bilo kakav posao na neki način „povlašćeni”, njihove mogućnosti izbora takođe su veoma ograničene. Veliki broj građana jedva da ima uticaja na to da li će obavljati onu vrstu posla koja odgovara njihovoj stručnoj spremi, željama i sposobnostima. Još manje uticaja zaposleni imaju na to koliko i da li će za obavljeni posao uopšte biti plaćeni, kao i na to da li će im poslodavac uplaćivati poreze i doprinose po osnovu radnog odnosa.

Zaposleni u velikom broju slučajeva rade pod nehumanim uslovima, često prekovremeno, bez prava na dnevni, nedeljni i godišnji odmor. Naknada za prekovremeni rad ili rad u dane praznika takođe im se retko isplaćujue. Postoji čak i praksa da se, pre stupanja u rad, budući zaposleni primoravaju da potpišu tzv. blanko otkaze, a koje kasnije poslodavci koriste da bi se rešili radnika koje iz bilo kog razloga smatraju suvišnima ili nepoželjnima. Primanje mladih žena u radni odnos izuzetno je otežano iz straha poslodavaca da će one postati majke i koristiti porodiljsko odsustvo. Trudnice i porodilje bivaju otpuštene uprkos zakonskoj garanciji da radni odnos ne sme da im prestane do povratka sa porodiljskog odsustva. Inspekcijski organi, uprkos svemu pomenutom, ne vrše kontrolu poslodavaca, sindikati su nemoćni. Obeshrabreni ovakvom situacijom, građani se retko i nerado obraćaju nadležnim inspekcijama, strahujući da će izgubiti i ono malo prihoda koje ostvarjuju.

Povodom 1. maja, Međunarodnog dana rada, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća na to da kršenje prava po osnovu radnog odnosa sa sobom povlači i kršenje, odnosno onemogućavanje ostvarivanja čitavog niza drugih Ustavom garantovanih prava građana. Kršenje prava zaposlenih po osnovu rada, ali i onih iz oblasti penzijskog osiguranja, zaštite fizičkog i psihičkog zdravlja, kao i prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, posredno ugrožava i pripadnike svih onih društvenih grupa koje, u današnje vreme možda više nego ikada ranije, najviše zavise od prihoda radno sposobnih članova porodice - decu, starije, obolele i druge osobe koje nisu sposobne za rad.


Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak