Please select your page

Kao i prethodne godine, ovogodišnje obeležavanje 3. maja, Međunarodnog dana slobode medija pratiće, barem prema izveštaju Fridom hausa, konstatacije o zabrinjavajućoj eroziji medijskih sloboda.

Do podrivanja medijskih sloboda u jednom društvu dovode aktivnosti različitih aktera – političara, oglašivača, lokalnih moćnika i drugih. Svima njima potrebni su mediji: jednima kao sredstvo političke borbe, drugima radi reklame, trećima kao ogledalo privatne moći.

Ograničavanjem medijskih sloboda ne krše samo prava novinara. Posledice restrikcija medijskih sloboda su daleko šire i pogađaju sve pripadnike jedne zajednice. Građanima su potrebni mediji kako bi blagovremeno došli do objektivnih i iscrpnih informacija o zajednici u kojoj žive i aktivnostima njenih aktera. Pravo građana na istinito, potpuno i pravovremeno obaveštavanje zagarantovano je Ustavom Srbije. Kršenjem tog prava građanima se pored ostalog uskraćuju informacije o prilikama u društvu i funkcionisanju vlasti koje su im važne za donošenje odluka u neretko haotičnoj društvenoj realnosti. Time se u društvu slabe demokratske, a jačaju autoritarne tendencije.

Uveren u važnost medijskih sloboda u očuvanju mira, društvenog razvoja, dijaloga i funkcionisanja demokratije, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman smatra neprihvatljivim svaki pokušaj da se sloboda medija ograniči, a autonomija i nezavisnost novinara dovode u pitanje. Koristeći priliku da novinarima i medijskim poslenicima čestita njihov praznik,Pokrajinski ombudsman ujedno vlastima skreće pažnju na njihovu obavezu da novinarima omoguće da neometano i slobodno obavljaju svoj posao, bez cenzure, ucena, pritisaka i straha za svoju sigurnost i bezbednost.


fb SAOPSTENJE CIRIzveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za 2015. godinu, ali i posete manjim naseljenim mestima na teritoriji AP Vojvodine i razgovori sa građankama i građanima ukazuju na to da su njihova prava vezana za rad jedna od najugroženijih.

Nezaposlenošću je u Srbiji neposredno ugroženo oko 10 odsto od ukupnog stanovništva. Uprkos uvreženom mišljenju da su danas oni koji imaju bilo kakav posao na neki način „povlašćeni”, njihove mogućnosti izbora takođe su veoma ograničene. Veliki broj građana jedva da ima uticaja na to da li će obavljati onu vrstu posla koja odgovara njihovoj stručnoj spremi, željama i sposobnostima. Još manje uticaja zaposleni imaju na to koliko i da li će za obavljeni posao uopšte biti plaćeni, kao i na to da li će im poslodavac uplaćivati poreze i doprinose po osnovu radnog odnosa.

Zaposleni u velikom broju slučajeva rade pod nehumanim uslovima, često prekovremeno, bez prava na dnevni, nedeljni i godišnji odmor. Naknada za prekovremeni rad ili rad u dane praznika takođe im se retko isplaćujue. Postoji čak i praksa da se, pre stupanja u rad, budući zaposleni primoravaju da potpišu tzv. blanko otkaze, a koje kasnije poslodavci koriste da bi se rešili radnika koje iz bilo kog razloga smatraju suvišnima ili nepoželjnima. Primanje mladih žena u radni odnos izuzetno je otežano iz straha poslodavaca da će one postati majke i koristiti porodiljsko odsustvo. Trudnice i porodilje bivaju otpuštene uprkos zakonskoj garanciji da radni odnos ne sme da im prestane do povratka sa porodiljskog odsustva. Inspekcijski organi, uprkos svemu pomenutom, ne vrše kontrolu poslodavaca, sindikati su nemoćni. Obeshrabreni ovakvom situacijom, građani se retko i nerado obraćaju nadležnim inspekcijama, strahujući da će izgubiti i ono malo prihoda koje ostvarjuju.

Povodom 1. maja, Međunarodnog dana rada, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća na to da kršenje prava po osnovu radnog odnosa sa sobom povlači i kršenje, odnosno onemogućavanje ostvarivanja čitavog niza drugih Ustavom garantovanih prava građana. Kršenje prava zaposlenih po osnovu rada, ali i onih iz oblasti penzijskog osiguranja, zaštite fizičkog i psihičkog zdravlja, kao i prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, posredno ugrožava i pripadnike svih onih društvenih grupa koje, u današnje vreme možda više nego ikada ranije, najviše zavise od prihoda radno sposobnih članova porodice - decu, starije, obolele i druge osobe koje nisu sposobne za rad.


Tema ovogodišnjeg dana Međunarodnog dana dece koja žive i rade na ulici je identitet. Deca koja žive i rade na ulici predstavljaju jednu od najranjivijih i višestruko diskriminisanih društvenih grupa. Ukoliko im društvo ne pomogne, takva deca često postaju lica bez formalnopravnog identiteta, čime im se uskraćuje pristup obrazovnom, zdravstvenom i sistemu socijalne zaštite, a kasnije tržištu rada, tako da ona za društvo kao i da ne postoje. Uz to, ova deca neretko su u situaciji da budu izložena i intervencijama policije, napadima od strane odraslih građana i vršnjaka, a čak i posle intervencije nadležnih veliki broj njih se, ukoliko ne dobije odgovarajuću podršku, vraća životu i radu na ulici. Ovakvo stanje kosi se sa osnovnim načelima ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih i dečjih prava.

Porajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća na to da su deca koja žive i rade na ulici najmanje odgovorna za svoj položaj. To, međutim, ne znači da njihov glas ne treba da se čuje, niti da ona nemaju čime da doprinesu društvu u kojem žive. Istraživanje Pokrajinskog ombudsmana o dečjem prosjačenju sprovedeno 2011. godine pokazalo je da ova deca najčešće dolaze iz porodica u kojima ih roditelji zapostavljaju, zanemaruju, pa čak i zlostavljaju, a neretko su, zajedno sa roditeljima i vršnjacima, uključena i u rad organizovanih grupa koje svoj rad zasnivaju na njihovoj eksploataciji. Dobar primer nastojanja da se omogući ostvarivanje njihovih prava i promoviše njihova socijalna inkluzija predstavlja rad svratišta za decu koja žive i rade na ulici.

Međunarodni dan dece koja žive i rade na ulici obeležava se od 2011. godine na inicijativu međunarodne organizacije CSC sa sedištem u Velikoj Britaniji. Konzorcijum za zaštitu prava deteta je svetska mreža pokrenuta sa ciljem da se deci koja žive i rade na ulici pruži prilika da se i njihov glas čuje, da se promivišu njihova prava i unaprede njihovi uslovi života. Mrežu čine međunarodne, državne ili lokalne organizacije, pojedinke i pojedinci iz preko 80 zemalja koji se zalažu za to da Ujedinjene Nacije ovaj dan uvrste u svoj zvanični kalendar međunarodnih dana, a do sada je ovu inicijativu podržalo preko 3.000 ljudi.


Svetski dan Roma obeležava se 8. aprila kako bi se skrenula pažnja na kulturu romske zajednice, ali i podigao stepen svesti javnosti o problemima njenih pripadnica i pripadnika, od kojih samo u Evropi živi njih oko 10 miliona. Uprkos tome što su najbrojnija manjinska zajednica u Evropi, Romi su i dalje često pogođeni diskriminacijom i društvenom marginalizacijom.

Republika Srbija je po osnovu ratifikovanja međunarodnih dokumenata u oblasti ljudskih i manjinskih prava, kao i u okviru Dekade Roma koja se prošle godine završila, preuzela brojne obaveze u vezi sa unapređenjem i zaštitom prava pripadnika romske nacionalne manjine. Tokom protekle decenije postignut je napredak u oblasti učešća Roma u javnom i političkom životu i po pitanju njihove vidljivosti u organima izvršne vlasti. Zahvaljujući primeni afirmativnih mera za obrazovanje studenata iz podzastupljenih grupa, Romkinje i Romi sve su brojniji i u sistemu obrazovanja i na njegovim najvišim nivoima.

Kako je navedeno u Izveštaju Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za 2015. godinu, sprovođenje dvogodišnjeg projekta koji se bavio sagledavanjem položaja romske nacionalne manjine i povećanjem stručnih kapaciteta koordinatora za romska pitanja u jedinicama lokalne samouprave, kao i rezultata pojedinih istraživanja institucije u drugim oblastima ljudskih prava, pokazalo je da u Vojvodini i Srbiji ima još puno prostora za unapređenje ostvarivanja i zaštite prava Roma, a naročito dece i žena iz ove zajednice. Posebno zabrinjava to da u 21. veku, uz postojeće propise, brojne mere i specijalizovane institucije, najčešće bez ikakve osude ostaje iskazivanje predrasuda, stereotipa i netrpeljivosti pripadnika drugih nacionalnih zajednica prema Romima. Najviše od svega, ipak, zabrinjava činjenica da se tokom poseta mestima u Vojvodini u kojima pripadnici romske zajednice žive u značajnijem broju ispostavilo da je prema njima još uvek prisutna ne samo individualna, nego i kolektivna, neposredna, posredna i institucionalna diskriminacija.


Pravo na zdravstvenu zaštitu u najtešnjoj je vezi sa osnovnim ljudskim pravom - pravom na život. Sudeći po pritužbama Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu tokom 2015. godine, pravo na kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, koja bi, kao tekovina savremenog društva, u HHI veku trebalo da bude jednako dostupna svima, najteže su ostvarivale dve ranjive društvene grupe - deca i žene.

Pritužbe građanki i građana na rad zdravstvenih i socijalno-zdravstvenih ustanova, ali i podaci koje ove ustanove dostavljaju Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu, ukazuje na to daje ostvarivanjeprava na zdravstvenu zaštitu u AP Vojvodini otežano. Zdravstvenim ustanovama nedostaje lekara, naročito specijalista, medicinskog osoblja, kao i prostora, opreme i novca za rad u skladu sa savremenim zahtevima struke. Među najdeficitarnije specijaliste, naročito u vangradskim sredinama, spadaju pedijatri i ginekolozi, a zbog loših uslova rada i malih primanja osoblje zdravstvenih i socijalnih ustanova, pogotovo ono koje već ima radnog iskustva, sve češće se odlučuje na odlazak u inostranstvo.

Posledica ovakvog stanja je to da su zdravstvene ustanove preopterećene. Zbog toga u nastojanju da se smanji broj građana kojima se pruža usluga, odnosno čije bi se osiguranje i lečenje finansiralo iz budžetskih sredstava često pribegavaju restriktivnom tumačenju propisa. Sa druge strane, ovakav pristup u očima njihovih korisnika ostavlja utisak neorganizovanosti i selektivnosti u pružanju usluga. To je naročito izraženo u slučaju potrebe za specijalističkim pregledima, bilo da su u pitanju konsultacije sa lekarom, pregledi uz pomoć posebne opreme ili specifične laboratorijske analize. Na njih se ponekad čeka i po nekoliko meseci jer domovi zdravlja ne pružaju ovu vrstu usluga.

Iako u sedištima jedinica lokalne samouprave postoje savetnici za zaštitu prava pacijenata, građani im se relativno retko obraćaju iz nekoliko razloga. Prvi je taj što se ovim savetnicima podnosi pismeni prigovor, a što od korisnika, uz vreme i pisanje podneska, zahteva određeni stepen informisanosti o sopstvenim pravima. Drugi je strah da će zbog podnošenja prigovora na neki način trpeti negativne posledice od strane lekara ili osoblja ustanove na čiji rad se njihov prigovor odnosi. Treći je zazor građana od bilo kakvog ostvarivanja prava putem institucija i automatsko „traženje veze”, čak i u slučajevima kada je postupak vrlo jednostavan, brz i besplatan.   

Građani se Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu često obraćaju tražeći savet, odnosno tumačenje propisa i uputstvo kako da postupe u konkretnoj situaciji. Razlog za to je nedovoljna informisanost i nerazumevanje načina funkcionisanja sistema zdravstvene zaštite. Građani su se 2015. godine često žalili na to da od osoblja u zdravstvenim ustanovama, kojima su se prethodno obratili, nisu dobili potpune i pravovremene informacije o njihovim pravima i postupcima lečenja, kao ni uvid u medicinsku dokumentaciju. Najveći broj građana žalio se na to da nije u mogućnosti da u potpunosti ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu zbog toga što im nije u zakonskom roku bilo omogućeno da obave neki pregled ili lečenje. Izvestan broj njih obraćao tražeći savet u vezi sa dostupnošću zdravstvene zaštite osobama koje nemaju overenu zdravstvenu knjižicu i njihovoj deci ili deci lica koja su strani državljani sa prebivalištem u Republici Srbiji, kao i u vezi sa ostvarivanjem prava na lečenje u inostranstvu. Građana narušavana je postupcima osoblja zdravstvenih ustanova narušavana privatnost jer podaci o njihovom zdravstvenom stanju nisu tretirani kao poverljivi.   

Povodom 7. aprila, Svetskog dana zdravlja,Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman naglašava da se pravo na zdravljeostvaruje poštujući načela dostupnosti, pristupačnosti, prihvatljivosti i odgovarajućeg standarda zdravstvene zaštite. To podrazumeva svrsishodno i pravovremeno davanje i traženje informacija i usluga, fizički i novčano dostupnih svima bez diskriminacije.


Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak