Please select your page

Međunarodni dan ljudskih pravaGeneralna skupština UN 1950. godine je donela odluku da se 10. decembar obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava u cilju promocije Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja i danas predstavlja najznačajniji međunarodni akt o ljudskim pravima. Ovaj dan se obeležava širom sveta kako bi se ukazalo na značaj poštovanja prava i dostojanstva svakog pojedinca.

Ljudska prava su osnovna prava koja ima svaka osoba koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik ili bilo koje drugo lično svojstvo. U Republici Srbiji ljudska prava zagarantovana su Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima.

I ove godine je ostvarivanje ljudskih prava, kako u svetu, tako i kod nas, u velikoj meri obojeno borbom protiv virusa Kovid 19. Pandemija Kovid 19 na globalnom nivou podstakla je produbljivanje siromaštva, porast nejednakosti i nasilja, istakla diskriminaciju i druge nedostatke u zaštiti ljudskih prava, a što se posebno odrazilo na pripadnike osetljivih društvenih grupa kao što su osobe sa invaliditetom, starije osobe, pripadnike etničkih i drugih manjinskih grupa.

Puno ostvarivanje ljudskih prava nije moguće ukoliko institucije kao i društvo u celini nisu usmereni ka istom cilju - životu u slobodi, dostojanstvu i jednakosti, za sve građane i građanke, životu bez straha, u veri u osnovna prava čoveka.

Obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava, značajno je po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, najpre zato da bi se naglasila važnost ljudskih prava, a zatim da bi se i problemi u njihovom uživanju učinili javnim, a nadležne institucije podstakle na njihovo efikasno rešavanje. U tom smislu Pokrajinski ombudsman podržava svaki napor donosilaca odluka koji vodi unapređenju ostvarivanja ljudskih prava i ostvarivanju humanijeg, pravednijeg, tolerantnijeg i slobodnijeg društva.

Sva ljudska prava su jednako važna, međusobno povezana, predstavljaju nedeljivu celinu i kao takva osnova su iz koje proizilaze sva druga prava, te u tom smislu predstavljaju dinamičan koncept na kome svi neprekidno moramo raditi i unapređivati ga.


Poseta Sigurnoj ženskoj kućiNasilje nad ženama manifestuje se u svim oblastima društva i u svakoj starosnoj dobi. Ono ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva, običajima i tradiciji, kao i nejednakim ekonomskim odnosima među polovima. Posledice nasilja nad ženama prevazilaze same žrtve i direktno utiču na njihovo okruženje, posebno na njihovu decu, a zatim i na društvo u celini.

U Srbiji se poslednjih godina ulažu povećani napori za poboljšanje sistema prevencije i zaštite od nasilja, ali nasilje nad ženama ostaje i dalje prisutno i rasprostranjeno. Iako je sveprisutno, rodno zasnovano nasilje nije neizbežno -  ono se može i mora sprečiti. Za prevenciju i zaustavljanje nasilja ključno je, najpre, verovati žrtvama, osnažiti devojke i devojčice, i transformisati štetne društvene norme kojima se normalizuje nasilje.

U susret 25. novembru, Međunarodnom danu borbe protiv nasilja nad ženama, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović i zamenica za ravnopravnost polova  Snežana Knežević posetili su danas Sigurnu žensku kuću u Novom Sadu, koja je deo Centra za socijalni rad Grada Novog Sada i predstavlja celovit oblik društvene zaštite žena i dece koji su ugroženi nasiljem u porodici. U cilju prekidanja kruga porodičnog nasilja, i pružanja uslova da žena ojača, Sigurna ženska kuća obezbeđuje ženama i deci ugroženim nasiljem fizičku i egzistencijalnu sigurnost, psihosocijalnu podršku i pravnu pomoć. O funkcionisanju Sigurne ženske kuće u Novom Sadu koja ove godine obeležava 15 godina postojanja, o aktuelnim i budućim aktivnostima i izazovima u radu, razgovoralo se sa rukovoditeljkom dr Nadom Padejski Šećerović.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman apeluje na sve žene koje su pretrpele ili još uvek trpe nasilje da ga prijave, da imaju poverenje u institucije, koje su dužne da odgovore na svaki slučaj nasilja, i pruže neophodnu zaštitu i podršku.

Edukacije  mladih o rodno zasnovanom nasilju, javne kampanje, odgovorno medijsko izveštavanje, saradnja i pravovremeno  reagovanje institucija na svaki vid nasilja i adekvatna zaštita i podrška ženama koje su žrtve nasilja nužni su za stvaranje nenasilnog društva i slanja poruke da u tom društvu postoji nulta tolerancija na nasilje nad ženama.

Otpor nasilju ne može da bude sveden na pojedinačan napor, već mora biti plod kolektivnog nastojanja da se izgradi društvo u kome će svako nasilje biti sankcionisano, nasilnici stigmatizovani, a žrtve efikasno zaštićene.

Ujedinjene Nacije proglasile su 1999. godine rezolucijom 54/134 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja. Ovaj dan ujedno predstavlja i početak globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koju obeležava preko 1.700 organizacija širom sveta, a koja traje do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava. Cilj kampanje je podizanje svesti javnosti i preduzimanje aktivnosti za suzbijanje nasilja nad ženama.


Dan muškaracaNovembar je mesec podizanja svesti o zdravlju muškaraca i bolestima od kojih muškarci obolevaju, sa fokusom na borbu protiv raka prostate i testisa. Rak prostate je posebno ozbiljno oboljenje od čijih posledica na svakih 13 minuta negde na svetu jedan muškarac izgubi život. Na globalnom nivou organizuju se brojne akcije kako bi se povećala svest muškaraca o potrebi očuvanja zdravlja i važnosti preventivnih pregleda u sprečavanju nastanka raka prostate. U našoj zemlji svake godine registruje se novih 2.400 slučajeva raka prostate i testisa. Prema statistici, ova bolest je treće najsmrtonosnije maligno oboljenje u Srbiji u populaciji muškaraca.

Pokrajinski ombudsman  koristi ovu priliku da skrene pažnju javnosti na ovu bolest i istakne značaj redovnih pregleda kod urologa u cilju rane dijagnostike, a time i boljeg toka i prognoze bolesti odnosno održavanja zdravlja muškaraca.

Sutra, 19. novembra,  obeležava se i Međunarodni dan muškaraca, a jedan od ciljeva obeležavanja ovog datuma je poboljšanje rodnih odnosa i promocija rodne ravnopravnosti za muškarce i za žene.

Položaj muškaraca i žena određen je patrijarhalnim nasleđem, u kome se reprodukuje tradicionalna podela na muške i ženske rodne uloge, što rezultira nejednakim položajem žena u odnosu na muškarce. Stereotipno gledanje i nametnute rodne uloge  na osnovu pola negativno utiču ne samo na žene već i na muškarce,  kojima se nameće nemogućnost  izražavanja pozitivnih emocija, a normalizuje se nasilje i agresivnost.

Nejednakosti u društvenim i privatnim sferama koje su posledica očekivanih uloga koje se vezuju za pripadnost biološkom polu mogu se prevazići samo savezništvom, zajedničkim radom, dijalogom i jednakim učešćem oba pola u stvaranju istinski ravnopravnog društva.


Seksualno nasilje prema deci

Povodom obeležavanja 18. novembra - Evropskog dana zaštite dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja

Kontinuiranim sticanjem uvida u stanje prava deteta, radi praćenja primene međunarodnih standarda u ovoj oblasti, a na osnovu obraćanja građana, istraživanja, medijskih izveštaja te drugih izvora saznanja, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman uočio je da je tokom 2020. godine uvećan broj slučajeva nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece od strane odraslih, pre svega roditelja i staratelja dece, a posebno je seksualno nasilje prisutnije među svim oblicima najgrubljeg kršenja prava deteta. Od ukupnog, dve trećine broja medijskih napisa koje ombudsman prati, u 2019. godini, odnosilo se na vršnjačko nasilje, dok je u prvoj polovini 2020. godine 84 odsto napisa bilo u vezi sa nasiljem prema deci od strane odrasle osobe. Period izolacije i škole na daljinu učinio je vidljivijim nasilje u porodici prema deci – u periodu od 16. marta do 6. maja 2020. godine 91 odsto slučajeva medijskog izveštavanja govori da su nasilje počinile odrasle osobe bliske ili poznate detetu, dok je u istom periodu godinu dana ranije, vršnjačko nasilje bilo podjednako zastupljeno kao i nasilje od strane odraslog prema detetu.

Imajući u vidu to da je trend uvećanja broja predmeta seksualnog zlostavljanja dece nastavljen i u 2021. godini, kao i da je tema seksualnog zlostavljanja našla značajnije mesto u javnom medijskom prostoru tokom poslednjih godinu dana, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman pokrenuo je aktivnosti u cilju ispitivanja stanja i postupanja institucija u prevenciji i zaštiti dece od seksualnog zlostavljanja, kao i potrebe za edukacijom profesionalaca iz različitih sistema, dece, roditelja i najšire javnosti u vezi sa temom seksualnog nasilja.

Na osnovu preliminarnih podataka iz odgovora dobijenih od 1203 prosvetna radnika, a u okviru istraživanja kojim Ombudsman želi da stekne bliži uvid u postupanje institucija obrazovnog, zdravstvenog, sistema socijalne zaštite i pravosuđa u prevenciji i zaštiti dece od seksualnog nasilja, kao i u pogledu informisanosti i stavova profesionalaca iz navedenih sistema o ovoj temi, edukacije na temu seksualnog nasilja prema deci potrebne su ovoj grupi profesionalaca, te je neophodno jačanje njihovih kompetencija da prepoznaju i adekvatno odgovore u zaštiti dece od seksualnog nasilja. Tek oko 16 odsto prosvetnih radnika navelo je da su obučavani u oblasti zaštite dece od seksualnog zlostavljanja, a manje od četiri odsto ispitanika navelo je da smatra da je u potpunosti kompetentno da prepozna znake potencijalno seksualno zlostavljanog deteta. Iako podaci prve nacionalne studije o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece u Republici Srbiji, koju je 2015. godine izradio Incest trauma centar – Beograd, govore da u svakom školskom odeljenju u Srbiji postoje četiri deteta koja su preživela određeni vid seksualnog nasilja i još četiri deteta koja poznaju nekoga kome se to dogodilo, a Savet Evrope ukazuje na to da je jedno od petoro dece seksualno zlostavljano ili iskorišćeno, samo 11 odsto ispitanika iz istraživanja Ombudsmana u svojoj praksi je zabeležilo slučajeve seksualnog zlostavljanja deteta.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prikupio je i podatke nadležnih javnih tužilaštava u Vojvodini o postupcima u vezi sa slučajevima krivičnih dela protiv polne slobode, a u kojima su žrtve maloletna lica, odnosno deca. Prema podacima šest viših javnih tužilaštava u periodu od 2017. zaključno sa 2020. godinom, evidentirano je ukupno 175 prijava za krivična dela protiv polne slobode. Najveći broj ovih prijava odnosi se na slučajeve u kojima su žrtve maloletne osobe, i to ukupno 93 maloletne žrtve  

Preliminarnom analizom podataka prikupljenih prvenstveno od obrazovno-vaspitnih ustanova, prosvetnih radnika i nadležnih tužilaštva, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman utvrdio je da vrlo mali broj slučajeva seksualnog zlostavljanja dece bude otkriven i da je izvesno da, u ovom trenutku, ne možemo govoriti o dovoljno dobroj zaštiti dece od seksualnog nasilja što potvrđuje podatke iz drugih istraživanja i prakse koji govore o tome da je seksualno nasilje tabu i da žrtve u 90 odsto slučajeva ćute i tek mali broj slučajeva seksualnog zlostavljanja bude prijavljen nadležnim institucijama.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman posebno želi da istakne da je važno da razumemo da seksualno nasilje nije nužno povezano sa fizičkim nasiljem i fizičkom prinudom, ali da je emocionalno zlostavljanje sastavni deo svakog oblika nasilja prema deci. Seksualno nasilje, što i podaci iz istraživanja Pokrajinskog ombusmana potvrđuju, rodno je zasnovano, ali je duboko ukorenjeno u autoritarnim stavovima i vrednostima društva i zajednice koji očekuju od deteta da bezuslovno poštuje autoritet odraslih samo zato što su u ulozi staratelja, nastavnika, trenera, lekara. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta usvojena je pre 32 godine i prvi je pravni dokument koji dete posmatra kao subjekt prava, a ne samo kao objekat zaštite. Konvencija prepoznaje da je za zdrav razvoj ličnosti i dobrobit deteta neophodno da se prema detetu odnosimo s jednakim uvažavanjem i poštovanjem kao što očekujemo da se ono ponaša prema odraslima i vršnjacima. Zdrav i snažan osećaj vrednosti sebe dete izgrađuje kroz poštovanje njegovih ličnih granica, a to je jedino moguće u odnosu u kojem se dete oseća prepoznato, viđeno, uvaženo i sigurno. Svaki odnos u kojem odrasli teži da svoj autoritet gradi isključivo na osnovu pozicije moći koji u odnosu na dete nedvosmisleno ima, preti da naruši lično dostojanstvo i integritet deteta, a time otvara prostor za različite mogućnosti zloupotrebe i nasilja prema deci. Da bismo prekinuli tišinu i ćutanje, neophodno je da menjamo društvene i kulturne obrasce i prakse kojima narušavamo osećaj poverenja dece u odrasle i u institucije.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podržava sve aktivnosti nadležnih institucija u vezi sa podizanjem nivoa znanja i veština odgovornih lica koja moraju biti obučena da prepoznaju i adekvatno reaguju na bilo koji znak da je dete seksualno zlostavljano. Edukacijom i pravovremenim reagovanjem dajemo jedini pravi odgovor na ovaj vid  ugrožavanja prava deteta.

Evropski dan zaštite dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja uspostavljen je 2015. godine i obeležava se svake godine 18. novembra radi podizanja svesti javnosti o seksualnom nasilju prema deci i u cilju promocije Lansarot konvencije. Ovaj datum prati obeležavanje dva značajna međunarodna datuma – 19. novembar, Svetski dan prevencije zlostavljanja dece i 20. novembar, Međunarodni dan deteta.


Pismo roditeljimaPokrajinski zaštitnik građana – ombudsman uručiće Pismo za roditelje porodilištima u AP Vojvodini, kako bi ono bilo podeljeno trudnicama i porodiljama u ovim ustanovama. Pismo je osmišljeno sa ciljem da od prvog dana roditeljima budu dostupne osnovne informacije o pravima deteta i ključnim uslovima za kvalitetan celovit razvoj deteta. Sadržina pisma obuhvata informacije o tome šta su prava deteta i zbog čega je značajna Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, kao i najsvežije naučne podatke i dokaze o ranom razvoju deteta, kvalitetnoj stimulaciji i podršci ranom razvoju i njegovom značaju za ceo život pojedinki i pojedinaca, kao i društva u celini.

Dečja nedelja je nacionalna manifestacija i predstavlja model saradnje države, različitih civilnih i strukovnih organizacija, povezivanja svih važnih aktera u zaštiti prava deteta. Svake godine realizuje se u cilju poboljšanja položaja deteta u Srbiji i obeležava se svake godine tokom prve nedelje oktobra.

Ovogodišnji moto Dečje nedelje čine stihovi Ljubivoja Ršumovića „Dete je dete, da ga volite i razumete“, a Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća na to da upravo Konvencija o pravima deteta kaže da dete, u cilju potpunog i skladnog razvoja ličnosti, treba da raste u porodičnoj sredini, u atmosferi sreće, ljubavi i razumevanja.

Preuzmite "Pismo roditeljima" 


Poslednja saopštenja


Najčitanije vesti


Medijski kutak