Please select your page

Odrastanje deteta u porodičnom okruženju u kojem se neguju ljubav i razumevanje neophodno za celokupan i skladan razvoj ličnosti deteta osnovna je poruka rezolucije Ujedinjenih nacija kojom je ustanovljen Međunarodni dan roditelja.

Danas je, međutim, veliki izazov za roditelje da usklade privatan i poslovni život, imajući u vidu savremene tokove poslovanja s jedne i uslove u kojima još vlada tradicionalno shvatanje rodnih uloga, s druge strane.  

Ovakve okolnosti se posebno negativno odražavaju na žene koje se u društvu prvenstveno vide kao majke i osobe koje brinu o deci i drugim članovima domaćinstva. Stereotipno shvatanje uloga muškaraca i žena utiče na neravnopravnu raspodelu odgovornosti između njih u porodici. Istovremeno, u poslovnom okruženju žena koja je i majka u većem je riziku od zastoja i nemogućnosti napredovanja na radnom mestu jer češće koristi bolovanje i odsustvuje s posla zbog obaveza prema deci. Dok je na porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta, koje značajno češće koristi iako na odsustvo radi nege deteta pravo ima i muškarac, žena ostaje neocenjena, poslodavci je ređe ili uopšte ne pozivaju i ne upućuju na dodatne obuke što takođe utiče na mogućnost napredovanja, ali i na njeno samopouzdanje i motivaciju za rad. Naposletku, žene su spremnije da rade i za nižu platu i da se odriču razvoja svoje karijere kako bi odgovorile očekivanjima, a istovremeno obavljaju više sati neplaćenog kućnog rada.

Usklađivanje poslovnog i privatnog života je problem koji direktno pogađa pojedinke i pojedince sa roditeljskim obavezama, ali se odražava i na poslodavce i celokupno društvo. Država i poslodavci treba da prepoznaju ovaj problem i obezbede organizovanu podršku porodicama s decom, odnosno roditeljima, kako materijalnu, tako i razvijanjem različitih usluga, pre svega stručno-psiholoških. Reč je o uslugama koje bi olakšale teret koji porodice s decom imaju i koje bi smanjile psihološku i ekonomsku cenu roditeljstva.

Pokrajinski zaštitnk građana – ombudsman poziva nadležne i odgovorne na svim nivoima vlasti, kao i poslodavce da rade na stvaranju porodično odgovorne politike i da preduzimaju mere koje osiguravaju ravnopravnost prilikom zapošljavanja, ali i razvoj karijere bez obzira na roditeljstvo i pol. S tim u vezi, očeve je moguće podsticati i podržavati da koriste odsustvo s rada radi nege deteta, omogućiti prilagođavanje radnog vremena i uslova rada zaposlenima sa porodičnim obavezama, podsticati majke da ne odustaju od poslovnih ciljeva i razvoja karijere zbog porodičnih obaveza. Na taj način, kao društvo razmišljamo i o socijalnoj odgovornosti, te pružajući odgovarajuću podršku roditeljima, zajedno radimo na kreiranju i razvoju okruženja odgovornog prema deci.

Međunarodni dan roditelja ustanovljen je 2012. godine Rezolucijom Generalne skupštine UN u znak zahvalnosti roditeljima širom sveta za njihovu nesebičnu posvećenost deci i brigu o njima.


Povodom Međunarodnog dana nestale dece Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman skreće pažnju na neke od situacija koje predstavljaju rizik za otmicu ili nestanak dece, kao i na potrebu da nadležne institucije uvek i pravovremeno rešavaju ove probleme.

Imajući u vidu aktuelnu izbegličku krizu, posebno ukazujemo na činjenicu da je jedan broj dece migranata bez pratnje roditelja, staratelja ili poznate osobe, kao i da velik broj dece u toku migracionih kretanja bude razdvojen od roditelja, zbog čega su ova deca su u posebnom riziku od otmica i trgovine ljudima.

Duži niz godina u našoj zemlji aktuelan je i problem nestalih beba. Početkom godine održana je poslednja javna rasprava o Nacrtu zakona o postupku utvrđivanja činjenica o položaju novorođene dece za koju se sumnja da su nestala u našim porodilištima. Iako prolazi već treća godina otkako je  Evropski sud za ljudska prava naložio Republici Srbiji da uspostavi mehanizme za obezbeđenje pojedinačnog obeštećenja svim roditeljima koji su se našli u ovoj situaciji, rešenje ovih slučajeva se odlaže i neadekvatno rešava.

Pokrajinski ombudsman ukazuje i na slučajeve koji se, na prvi pogled, ne dovode u vezu s otmicom dece ali su često razlozi za prijavu nestanka deteta. Reč je o nezakonitoj promeni prebivališta deteta ili putovanja deteta u inostranstvo s jednim roditeljem bez saglasnosti drugog roditelja.

Naposletku, skrećemo pažnju i na novo rešenje iz Zakona o policiji, prema kome policija odmah po saznanju sprovodi mere traganja za licima čiji je nestanak prijavljen, što je važan korak ka uspostvljanju adekvatnije zaštite dece i lica za koja se sumnja da su nestala .

Pokrajinski ombudsman očekuje da će nadležni organi posvećeno raditi na rešavanju ovih problema za koje roditelji i javnost opravdano pokazuju veliko interesovanje, ali da će uložiti i više napora na stvaranju uslova da do ovakvih situacija što ređe dolazi.


Nasilje i diskriminacija najznačajniji su problemi LGBT osoba iako je došlo do određenih pomaka u statusu njihovih ljudskih prava, kao što je mogućnost okupljanja, odnosno održavanja Parade ponosa. Međutim, homofobijai transfobija još su izuzetnovisokiu Srbiji. Sva istraživanja potvrđuju da skoro dve trećine građana smatra daje homoseksualnostbolest, više od polovine da je tovelika opasnostza društvo, a petina ih poistovećuje s kriminalcima koje treba kažnjavati. U poređenju sa ranijim godinama, u istraživanju sprovedenom 2015. povećan je procenat građana koji ne podržavaju nasilje nad pripadnicima LGBT populacije, ali i dalje se oko 60 odsto njih ne slažusa tim da suhomoseksualcigrupakoja trpikršenjeosnovnihljudskihprava, uključujući pravona život, fizički ipsiho-socijalni integritet, na pravnu zaštitu, slobodu okupljanja, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje.

Uprkos tome što istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je LGBT populacija jedna od najugroženijih i najviše diskriminisanih društvenih grupa, njeni pripadnici i pripadnice nedovoljno koriste mogućnost zaštite posredstvom nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Povodom 17. maja, Međunarodnog dana protiv homofobije i transfobije, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman upozorava da ima primera diskriminacije ovih osoba i institucionalne diskriminacije na osnovu ličnog svojstva od strane organa uprave čija praksa dovodi do kršenja načela jednakosti, odnosno nejednakog postupanja u čijoj osnovi su predrasude i stereotipi. Zato je u društvu koje teško prihvata različitosti značajno što je doneta Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije i Akcioni plan koji omogućava realizaciju ciljeva i mera za sistemsku izgradnju institucionalnog i zakonodavnog okvira kao i mehanizama za borbu protiv diskriminacije.  

Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije obeležava se svake godine 17. maja, a treba da nas podseti i opomene da svakome pripadaju ljudska prava bez obzira na seksualnu orijentaciju. Njime se obeležava dan kada je 1990. godine Svetska zdravstvena organizacija homoseksualnost kao bolest uklonila iz Međunarodne klasifikacije bolesti.

Fotografija: Internet


Ovogodišnji Međunarodni dan porodice posvećen je obezbeđivanju uslova za zdrav život i promovisanju dobrobiti svih članova porodice, uključujući i starije osobe.

Proteklih godina, na nivou države, AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave na njenoj teritoriji, uvedene su različite podsticajne mere za poboljšanje materijalnog položaja porodica s decom. Predviđene mere pomoći porodici, između ostalog, obuhvataju palijativnu negu, posebnu zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja, obezbeđivanje ličnog pratioca detetu i učeniku u oblasti socijalne zaštite. Uz to, u oblasti radnih odnosa žene imaju pravo i na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta. Međutim, iskustva građana koji se Pokrajinskom  zaštitniku građana - ombudsmanu obraćaju svojim pritužbama, kao i analize i istraživanja koja je  institucija sprovela u nadležnim organima uprave i službama, svedoče o tome da ove mere nisu značajnije doprinele osnaživanju porodice, niti ublažile ekonomsku i psihološku cenu roditeljstva.

U Godišnjem izveštaju za 2015. godinu, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ukazuje na to da je u Republici Srbiji došlo do pogoršanja celokupne socijalne situacije stanovništva i povećanja siromaštva, što za sobom povlači niz drugih problema, te naposletku i ugrožavanje ljudskih prava. Porodica u ovakvim društvenim okolnostima izložena je nizu rizika, počevši od poteškoća u vezi sa zadovoljavanjem osnovnih egzistencijalnih potreba svojih članova, preko problema u ostvarivanju prava na kvalitetnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje i  rad, pa sve do toga da i zaposleni roditelji teško uspevaju da usklade svoje porodične i profesionalne obaveze. Ove okolnosti pogađaju sve članove porodice, a naročito decu, žene i starije osobe. Izazovi su utoliko veći ukoliko je reč o samohranim i jednoroditeljskim porodicama, kao i staračkim domaćinstvima.

Uzajamni odnos porodice i društva je dinamičan, a promene koje se dešavaju u njima funkcionišu po principu povratne sprege. Razvijena društvena zajednica nalaže kreiranje i unapređenje programa i propisa po meri porodice i interesu dobrobiti svih njenih članova pojedinačno. To podrazumeva i jačanje kapaciteta lokalnih zajednica za pružanje podrške porodici, ali i konkretne i korenite promene u svim segmentima društvenog života usmerene na osnaživanje roditelja i radno sposobnih članova porodice. Neke od mera koje bi tome doprinele su uvođenje fleksibilnog radnog vremena, pružanje podrške roditeljima u obezbeđivanju odgovarajuće nege i zdravog razvoja njihove dece, promovisanje većeg stepena uključivanja očeva u brigu o deci i ravnopravnog učešća muškaraca i žena u porodičnim obavezama, uključujući i brigu o starijim članovima porodice.


Poruke kojima se obeležava 9. maj, Međunarodni dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, danas su jednako aktuelne kao i u vreme kada su se odigrali događaji koji su doveli do toga  da ovaj datum bude međunarodno prepoznat.

U svetlu evropskih integracija, Dan Evrope građankama i građanima se doima kao aktuelniji, budući da se odnosi na nešto u šta su i sami uključeni, čemu i sami svakodnevno svedoče. Izmene i osavremenjavanje propisa, kao i inovacije u funkcionisanju organa uprave čine tek mali, ali javnosti očigledan deo nastojanja da savremena Evropa, od pukog geofizičkog, preraste u skladno funkcionišući sociokulturološki i politički prostor. Ostvarivanje, zaštita i unapređenje ljudskih prava na tom putu i dalje ostaju jedan od najvećih izazova, naročito sa aspekta primene i poštovanje načela dobre uprave i funkcionisanja pravne države.

Današnja evropska i domaća kretanja, naročito u svetlu priliva velikog broja izbeglica i migranata, jednako relevantnim čine i Međunarodni dan pobede nad fašizmom. Više od sedam decenija od dana koji u savremenom svetu simbolizuje pobedu nad ideologijom zasnovanom na diskriminaciji i kršenju ljudskih prava, evropskim prostorom ponovo odzvanjaju zahtevi za pooštravanje uslova za ulazak u zemlje Evropske unije, podizanje ograda, zatvaranje granica i deportacije.

Odgovornost za sadržaj poruke 9.  maja leži na svakoj građanki i građaninu koji sebe doživljava stanovnikom savremenog evropskog prostora, onog čijem stvaranju su doprinela oba događaja koja se ovog dana obeležavaju. Od građana Evrope zavisi da li će se 9. maj u budućnosti obeležavati više kao praznik civilizacijskog napretka, ili borbe protiv retrogradnih ideja. 


Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak