Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila i usvojila 20. februar za Međunarodni dan socijalne pravde, međutim prvi put je obeležen 20. februara 2009. godine. Ovaj datum se obeležava sa ciljem da podstakne napore međunarodne zajednice da iskoreni siromaštvo, promoviše punu zaposlenost i dostojanstven rad, rodnu ravnopravnost i pristup socijalnom blagostanju i pravdi za sve. Takođe, ovo je dan kada je jedinstvena prilika da se društvo podseti da je ona moguća jedino ako zajedno radimo na iskorenjivanju rodne nejednakosti, siromaštvu i nasilju.

Borba za socijalnu pravdu je u osnovi globalne misije Ujedinjenih nacija da promovišu razvoj i ljudsko dostojanstvo. Usvajanjem Deklaracije o socijalnoj pravdi za pravičnu globalizaciju 2008. godine pokazan je jedan od primera posvećenosti Ujedinjenih nacija ovoj težnji. Deklaracija se odnosi na obezbeđivanje ishoda za sve putem zapošljavanja, socijalne zaštite, socijalnog dijaloga i osnovnih prava na rad.

Socijalna pravda je osnovni princip koji se zasniva na principima poštenja, jednakosti, poštovanja različitosti i primene ljudskih prava u svim segmentima života i uspešnoj koezistenciji među narodima. Ovaj princip se uvažava prilikom promovisanja rodne ravnopravnosti, prava migranata, kao i radnih mesta.

Socijalna pravda se unapređuje kroz uklanjanje prepreka sa kojima se ljudi suočavaju zbog svog pola, godina života, rase, etničke pripadnosti, religije, kulture ili invaliditeta. Brojni su pokazatelji koji predstavljaju rizike za socijalnu isključenost, a najvažniji od njih su:

• Materijalna ugroženost
• Status u društvu
• Bolest
• Invalidnost
• Pripadnost određenom polu
• Etničke i verske pripadnosti i dr.

Ovi rizici pojedinaca ili grupe stanovništva udaljavaju od mogućnosti za zaposlenje, ostvarivanje prihoda i mogućnosti obrazovanja, kao i od uključivanja i učešća u društvenim tokovima i aktivnostima u zajednici.

Siromašni se često sreću sa osuđujućim stavovima, osobe sa invaliditetom sa fizičkim barijerama, osobe sa mentalnim smetnjama sa odbacivanjem. Takođe, brojni su pokazatelji da se društvo i zajednica sreću sa velikim problemom trgovine ljudima, najviše decom i ženama, kao posledica socijalne ugroženosti, koji su bili primorani da pružaju seksualne usluge, primoravani na prosjačenje, na vršenje krivičnih dela, kao i druge oblike iskorišćavanja. Prema statističkim podacima, oko 75% žrtava su imale prethodno iskustvo nasilja, 50% od njih su deca, prosečnog uzrasta od 14 godina, što govori o tome da nisu razvijeni specifični programi za prevenciju nasilja i trgovinu ljudima. Grupacije koje su ranjive su najčešće osobe koje su doživele nasilje u porodici, koje žive u siromaštvu, koje su doživele bilo koji vid diskriminacije, nezaposlena lica, kao i lica koja su isključena iz obrazovnog sistema i lišena osnovnih prava. Institucionalni mehanizmi u Republici Srbiji čine da žrtve budu uključene u društvo, da ne budu ranjive i podložne ponovnom riziku viktimizacije, te se na ovaj način pomaže i da porodice žrtava ne budu ugrožene i da se preživljene traume ne odražavaju negativno i na njihovu decu, jer bi to proizvodilo šire posledice po društvo i doprinosilo bi porastu siromaštva, socijalne distance i nasilja.

Ljudsko dostojanstvo, porodična stabilnost i socijalni mir, uz razvoj jake srednje klase, ciljevi su kojima je neophodno težiti.  Kao društvo moramo ozbiljno da se zabrinemo zbog rastuće socijalne nejednakosti među ljudima, jer su siromaštvo građana Srbije i nezaposlenost, pogotovo među mladima, vidljivi na svakom koraku i predstavljaju ozbiljan problem sa kojim se suočavamo.

Ako je čovek osuđen da živi u siromaštvu i bez zaposlenja – to je povreda njegovih osnovnih ljudskih prava. Socijalna pravda ogleda se i kroz dijalog. U situaciji kada se ukidaju sredstva za mnoge usluge za decu, mlade, stare, kada se smanjuju prava iz socijalne i zdravstvene zaštite, kada u budžetskim sredstvima sve manje mesta ima za najsiromašnije, sve ukazuje na to da u budućnosti, bez podrške, partnerstva, saradnje svih članova u zajednici neće biti moguće dosezanje društva koje se temelji na vrednostima koje čine – solidarnost, pravednost, sloboda i jednakost.

Možemo slobodno reći, da se u protekloj deceniji dosta radilo na kreiranju sistema kao podrške za žrtve trgovine ljudima kako u našoj zemlji, tako i u svetu, ali da je neophodno da se sve institucije zajedno uključe i pruže podršku, jer na taj način ćemo postići suštinski pomak u ovoj oblasti.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman poziva sve članove našeg društva da nam se pridruže u obeležavanju Svetskog dana socijalne pravde i promociji jednakih prava i mogućnosti za sve. Zato što se tiče svih nas!

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizama za prevenciju torture (NPM) a u saradnji sa timom Zaštitnika građana dana 28. januara 2022. godine posetio Okružni zatvor i Policijsku upravu u Subotici. Ovo je bila nenajavljena poseta sa ciljem da preventivno deluje i usmerava organe javne vlasti i službena lica na stvaranje uslova i postupanja prema licima lišenim slobode u skladu sa važećim propisima i standardima.

Nadalje kako je cilj posete  bio usmeren  i na postupanje službenih lica u postupcima lišenja slobode izvršen je obilazak prostorija u kojima se vrši pritvor lica lišenih slobode i zadržavanje lica u prostorijama za zadržavanje Policijske uprave Subotica. Tokom predmetne posete članovima tima pružene su sve tražene informacije, omogućen im je obilazak i fotografisanje prostorija za zadržavanje, obavljen je nenadzirani razgovor sa pritvorenim licima i uvid i fotokopiranje zatražene dokumentacije.

Nakon posete o svemu će biti sačinjen izveštaj o obavljenoj poseti Okružnom zatvoru i Policijskoj upravi u Subotici.

Pokrajinski  zaštitnik građana-ombudsman zabrinut je zbog ponovnog i rapidnog rasta broja zaraženih korona virusom i apeluje na građane da se pridržavaju svih protivepidemioloških mera.

Građani, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, ne bi smeli da zanemare činjenicu da, bez obzira na vremensko trajanje epidemije, svojim ponašanjem utiču kako na vlastito zdravlje, tako i na zdravlje i živote drugih ljudi.

Bezbedan i pristojan život zahteva od svih nas da se jedni prema drugima odnosima  u duhu ljudske solidarnosti, da se uzdržavamo od rizičnog ponašanja, kao i da poštujemo preporuke medicinskih autoriteta. Svojim odgovornim i disciplinovanim ponašanjem građani će olakšati funcionisanje zdravstvenog sistema i time doprineti da borba protiv epidemije bude efikasnija, da se stavi pod kontrolu i  na kraju da se suzbije.    

Od momenta proglašenja epidemije do danas Pokrajinski ombudsman se u više navrata javno oglašavao i apelovao na građane da se pridržavaju preporučenih, preventivnih zdravstvenih mera i da vode računa o svom, kao i o zdravlju svojih sugrađana.

BUDIMO ODGOVORNIJI,
BUDIMO SOLIDARNIJI!

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman osuđuje napade kojima se u javnom prostoru odgovornost za ubistvo deteta pripisuje roditeljima i samoj žrtvi, kao oblik najgrublje povrede prava deteta. Sve žrtve, a posebno kada je reč o deci, imaju pravo na poštovanje pijeteta.

Predrasude i stereotipi kojima se odgovornost za nasilje pripisuje žrtvama, počivaju na patrijarhalnim obrascima i stavovima i u velikoj meri se odražavaju na nepoverenje žrtava da nasilje prijave institucijama i na njihov strah od osude javnosti. Kada ovakve izjave dolaze od onih koji bi trebalo da štite građanke i građane i staraju se za njihovu bezbednost, onda je to direktna poruka javnosti da je njihovo nepoverenje u institucije opravdano.

Podsećamo na to da je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, upravo uočivši potrebu ohrabrivanja i osnaživanja žrtava da prijave nasilje i u cilju unapređenja zaštite žrtava od svih oblika nasilja, ove godine organizovao četiri okrugla stola na temu „Poverenje u institucije  - kome prijaviti nasilje“.

Poverenje u institucije je od ključnog značaja za ostvarivanje, unapređenje i zaštitu ljudskih prava i prava deteta i za jačanje društva u celini, zbog toga je nužno, posebno u trenutku kada više hiljada žena i devojčica u javnosti iznose razloge zbog kojih nisu prijavile nasilje, da nadležni organi i institucije adekvatno reaguju povodom ovakvih izjava, kao i u preduzimanju svih potrebnih mera radi zaštite dece, građanki i građana od nasilja.

Povodom aktuelnih medijskih napisa o podacima iz izveštaja Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ koji govore da je tokom prvih šest meseci ove godine MMR vakcinu primilo samo 38,8 odsto dece, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman izražava zabrinutost zbog mogućeg ugrožavanja prava deteta na najviši nivo zdravstvene zaštite a tako i prava na život, opstanak i razvoj i podržava sve relevantne organe i institucije u preduzimanju aktivnosti i mera u cilju edukacije stanovništva o značaju vakcinacije i posebno karakteristikama MMR vakcina. Pravovremenim, naučno zasnovanim i proverenim informacijama doprinosi se borbi protiv predrasuda i straha od vakcinacije, a time i sprečavanju slabog obuhvata vakcinacijom i nastanku epidemija.

Imunizacija, kao preventivna mera zaštite osoba, naročito dece, od zaraznih bolesti davanjem vakcina smatra se jednom od najvažnijih javno zdravstvenih mera čije sprovođenje ima prioritet u odnosu na sprovođenje svih drugih mera u oblasti zdravstvene zaštite   Vakcinacijom dece obezbeđuje se njihova zaštita od posledica zaraznih i potencijalno smrtonosnih bolesti. Istovremeno, važno je znati da vakcinisane osobe ne samo da štite sebe od zaraznih bolesti, nego sprečavaju širenje bolesti unutar zajednice, te se samo visokim procentom vakcinisanih obezbeđuje kolektivni imunitet. Dugogodišnji visok obuhvat vakcinama doprinosi tome da se neke zarazne bolesti iskorene ili svedu na retku pojavu.

Poslednjih godina, a posebno s pojavom pandemije Kovid 19, suočavamo se s činjenicom da je došlo do pada poverenja u kompletan sistem imunizacije. To je rezultiralo time da bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom i dalje predstavljaju pretnju širom sveta, što dokazuje i  pojava epidemije malih boginja u pojedinim evropskim zemljama, uključujući i Republiku Srbiju. Brojne su predrasude o vakcinaciji koje se opažaju u javnosti, od najučestalijeg straha pojedinih roditelja da MMR vakcina izaziva autizam, da postoji veliki rizik od najgorih komplikacija nakon vakcinacije, sumnje u bezbednost sastava vakcine, da postoji skriveni interes farmaceutskih kompanija u proizvodnji vakcina, do toga da je pravo da se odbije vakcina ljudsko pravo garantovano Ustavom i Zakonom o pravima pacijenata.

Republika Srbija, kao država članica Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, dužna je da preduzme sve potrebne mere kako bi se obezbedila zaštita deteta od svih oblika diskriminacije ili kazne zasnovane na statusu, aktivnostima, izraženom mišljenju ili ubeđenju roditelja, te zaštita deteta od svih oblika nasilja, povreda ili zloupotrebe, zanemarivanja ili nemarnog odnosa, maltretiranja ili eksploatacije, dok je na brizi kod roditelja. Propuštanje roditelja da obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta, a što može da naruši njegovo zdravlje, predstavlja oblik zanemarivanja i nemarnog postupanja.

Sprovođenje mera zaštite stanovništva od zaraznih bolesti zakonom je utvrđeno kao prioritet u odnosu na sprovođenje ostalih mera u oblasti zdravstvene zaštite, te je obavezna imunizacija (u koju je uvrštena i revakcinacija primenom MMR vakcine) definisana kao imunizacija lica određenog uzrasta, kao i drugih lica određenih zakonom, koju lice koje treba da se imunizuje, kao ni roditelj, ne može da odbije, osim u slučaju postojanja medicinske privremene ili trajne kontraindikacije. Obavezna imunizacija posebno je predviđena kao neophodan uslov za boravak dece u predškolskim i školskim ustanovama. Boravak nevakcinisanog deteta u školi neposredno ugrožava pravo na život, opstanak i razvoj sve dece. Kako je isto rezultat zanemarivanja roditeljskih dužnosti da se staraju o životu i zdravlju i da obezbede osnovno školovanje detetu, u slučajevima kada učenik upisan u prvi razred, na dan polaska u školu nije vakcinisan, odnosno nije utvrđena kontraindikacija za imunizaciju, o čemu je dokaze dužan da dostavi roditelj, škola treba da preduzme odgovarajuće mere.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva sve građane i građanke, a prvenstveno roditelje i staratelje da se informišu o vakcinaciji dece iz proverenih izvora i na osnovu naučno zasnovanih činjenica.

Više informacija i odgovori na brojna pitanja u vezi sa vakcinacijom dostupni su na stranicama Instituta za javno zdravlje Vojvodine:

Вакцине? - питања и одговори (izjzv.org.rs) i Вакцине? - Ово је одговор који Вам дају лекари! (izjzv.org.rs)