Please select your page

Povodom 21. septembra, Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti i pred kraj meseca posvećenog podizanju svesti javnosti u vezi sa ovom bolešću i demencijom, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman skreće pažnju na godišnji izveštaj Međunarodne mreže ADI, koja je posvećena ostvarivanju, zaštiti i unapređenju prava i kvaliteta života osoba sa demencijom i obolelih od Alchajmerove bolesti. Mreža ADI, koju čini 85 organizacija širom sveta koje se bave ovom temom, sarađuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, a njen izveštaj za 2016. godinu sačinili su istraživači i istraživačice Svetskog centra za praćenje nege starijih i dementnih osoba Kraljevskog koledža i Odeljenja za istraživanje usluga sistema socijalne zaštite pojedincima Fakuleteta za ekonomiju i politiku u Londonu.

Opšti zaključak ovog izveštaja podudara se sa iskustvima Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u vezi sa ostvarivanjem i zaštitom prava dementnih i osoba obolelih od Alchajmerove bolesti, a to je da kod najvećeg broja ljudi koji pate od demencije, kao prvog pokazatelja mogućnosti da je osoba obolela od Alchajmerove bolesti,  ona tek treba da bude dijagnostifikovana. To znači da je podmirivanje potreba ovih osoba upitno, a ostvarivanje njihovog prava na lečenje i negu u najmanju ruku ograničeno.

Procenjuje se da je od demencije obolelo oko 47 miliona ljudi u svetu, a do 2050. godine taj broj će biti i višestruko veći. U razvijenim zemljama dijagnozu ima oko polovine dementnih osoba, dok je u srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama dijagnoza postavljena tek svakoj desetoj osobi za koju je utvrđeno da boluje od demencije. Najveća prepreka unapređenju stanja po ovom pitanju je to što i lečenje i nega dementnih osoba spadaju u delokrug lekara specijalista. Procenjuje se da bi veće angažovanje zaposlenih u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u ovoj oblasti povećalo kapacitete celokupnog sistema zdravstvene i socijalne zaštite za staranje o obolelima od demencije, a što bi kasnije troškove lečenja i nege ovih osoba smanjilo i do 40 posto. Troškovi prilagođavanja sistema zdravstvene zaštite u ovom trenutnku bili bi oko 0,5 posto do 2030. godine, što je prihvatljivo imajući u vidu dugoročne uštede i broj ljudi obolelih od demencije i njihove porodice kojima bi se unapređenim uslugama zdravstvenog sistema poboljšao kvalitet života.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je još 2014. godine ukazao na to da se o dementnim i osobama obolelim od Alchajmerove bolesti u našoj zemlji ne vodi se nikakva posebna, zbirna evidencija. Broj obolelih od Alchajmerove bolesti u Srbiji procenjuje se na preko 200.000, dok je broj obolelih od drugih vrsta demencije nepoznat zbog toga što demencija u našem društvu nije prepoznata kao oboljenje, nego se pripisuje procesu starenja. Samim tim lečenje dementnih osoba najčešće počinje kada su šanse za uvođenje efikasne terapije i održanje dotadašnjeg kvaliteta života već svedene na minimum. Naposletku, neprepoznavanje demencije ima neposredne posledice po celo društvo, na šta nedvosmisleno ukazuju i podaci iz izveštaja Mreže ADI.

Tekst izveštaja o Alchajmerovoj bolesti u svetu tokom 2016. godine dostupan je ovde.


Na današnji dan, pre devet godina, Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela je odluku da se 15. septembar proglasi Međunarodnim danom demokratije. Tog dana se u svetu privrženost demokratiji iskazuje raznim manfestacijama i na različite načine.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća na činjenicu da je demokratija zahtevan poredak,  koji ne može da opstane ako ne uživa široku podršku građana. Ta će podrška biti utoliko veća ukoliko građani uživaju široka prava i slobode, ukoliko se njihova prava u slučaju povrede efikasno štite i ukoliko su organi javne vlasti sposobni da zadovolje zahteve i interese građana i obezbede ekonomski uspon, veću zaposlenost, sigurnost i viši životni standard.

U suprotnom, podrška demokratiji neće samo slabiti, nego će je građani u sve većoj meri poistovećivati sa partokratijom, korupcijom i pljačkaškom privatizacijom. U takvoj situaciji obeležavanje Međunarodnog dana demokratije gubi svaki smisao.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je stava da tranzicija u Srbiji predugo traje i da se ekonomska i socijalna prava građana veoma često krše. Možda se efikasnom zaštitom ovih prava ne može skratiti proces tranzicije, ali se zato može ojačati legitimnost institucija na kojima počiva demokratski poredak. Posvećen zaštiti ljudskih prava Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će i dalje funkcionisati kao brana daljoj eroziji demokratije. 


fb SAOPSTENJE CIRIzražena zabrinutost građana za budućnost naseljenih mesta u seoskim sredinama, u kojima se broj stanovnika ubrzano smanjuje zbog odseljavanja radno sposobnog stanovništva, naročito mladih u reproduktivnom periodu, obeležila je ovogodišnje posete institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana naseljenim mestima na teritoriji AP Vojvodine. Pritužbe građana na loš materijalni položaj usled izuzetno ograničenih mogućnosti zapošljavanja i ostvarivanja prihoda ukazuju na jedan o ključnih razloga zbog kojih se stanovnici manjih mesta u Vojvodini odlučuju da žive u gradovima ili, još češće, da se odsele u inostranstvo i sa sobom povedu celu porodicu.

Tokom ovih poseta, građani su ukazivali i na to da se u Republici Srbiji, odnosno na teritoriji AP Vojvodine pitanju populacione politike ne pristupa strateški čak ni na lokalnom nivou, uprkos tome što u Programu demografskog razvoja AP Vojvodine značajno mesto zauzima deo koji se odnosi na podsticanje jedinica lokalne samouprave na veću aktivnost u ovoj oblasti. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je još 2014. godine, u istraživanju o lokalnim populacionim politikama, ukazao na to da ni dve trećine vojvođanskih lokalnih samouprava tada nije imalo usvojenu lokalnu strategiju socijalne zaštite, dok oko trećina njih nije imala niti ovaj, niti druge strateške dokumente u oblasti populacione politike. Usvajanje i - što je najvažnije - sprovođenje mera sadržanih u ovakvim dokumentima ublažilo bi negativna demografska kretanja, uz sprovođenje odgovarajućih mera i u oblasti zapošljavanja i obrazovanja.

Imajući u vidu, međutim, smanjivanje budžetskih sredstava na svim nivoima tokom protekle dve godine, sasvim je izvesno da se situacija vezi sa pružanjem podrške porodicama sa decom i drugim merama populacione politike nije bitno promenila. Na to ukazuju i informacije dobijene od građana, koji su tokom razgovora sa zamenicama pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana isticali naročito težak položaj pojedinih kategorija stanovništva u seoskim sredinama - mladih, žena svih uzrasta, nezaposlenih i izdržavanih lica, kao i osoba koje usled narušenog zdravstvenog stanja često ili stalno koriste usluge ustanova zdravstvene i socijalne zaštite, a koje su im teško dostupne zbog udaljenosti od njihovog mesta stanovanja ili zbog toga što usled siromaštva te usluge ne mogu sebi da priušte.

Preporuke koje su jedinicama lokalne samouprave upućene 2014. godine relevantne su i danas. Potrebno je analizirati demografsku sliku lokalne sredine, identifikovati resurse koji u njoj postoje, uspostaviti institucionalni okvir za sprovođenje lokalne populacione politike i međusektorsku saradnju. Lokalne mere populacione politike potrebno je definisati imajući u vidu i njenu rodnu dimenziju i obezbediti sredstva za sprovođenje ovih mera. Rodnoj dimenziji populacione politike posvećen je i ovogodišnji Svetski dan stanovništva, koji se bavidruštvenim ulaganjem u razvoj svesti devojčica u tinejdžerskom uzrastu, među kojima je još uvek značajan broj onih kojima je uskraćena mogućnost ostvarivanja osnovnih ljudskih prava, poput prava na informisanost o sopstvenim pravima, na zdrav život ili na obrazovanje.

Prema podacima UNICEF-a i Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine, oko 4 procenta mladih žena u Srbiji uzrasta 15-19 godina su trenutno udate ili žive u vanbračnoj zajednici. Kod žena iz najsiromašnijih domaćinstava taj procenat je 9 posto. Među ženama starosti 20–49 godina, 7 procenata se udalo pre navršene 18. godine života. Među mladim ženama starosti 15–19 godina iz romskih naselja, skoro polovina su trenutno udate, ali taj pokazatelj je još veći (52 procenta) kod žena iz najsiromašnijih domaćinstava i sa osnovnim obrazovanjem. Pre navršene 15. godine udala se gotovo petina devojaka i žena uzrasta 15–49 godina, dok se gotovo dve trećine žena starosti 20–49 godina udalo pre navršene 18. godine.

Svetski dan stanovništva, 11. jul ustanovljen je 1989. godine na inicijativu Fonda za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), čiji programi su oduvek bili usmerenii ka pružanju podrške devojčicama - ka ukidanju prakse sklapanja dečjih brakova i smanjenju broj trudnoća među maloletnicama, a posebno ka tome da se one dovoljno osnaže kako bi na osnovu pouzdanih i naučno zasnovanih informacija mogle odlučivati o svom zdravlju i životu.


Osobe izložene torturi, mučenjui drugimoblicima nehumanog i nečovečnog postupanjažrtve su najgrubljeg kršenja osnovnih ljudskih prava. Zbog surovosti ovakvih postupaka ne iznenađuje to da se o njima nerado govori izvan stručnih krugova, jednako kao i o traumama žrtava i njihovih najbližih. Tortura i drugi vidovi nečovečnog ponašanja zastupljeniji su u društvima u kojima je smanjena svest pojedinaca o potrebama i pravima posebno ranjivih društvenih grupa. Sa druge strane, institucije za zaštitu ljudskih prava dužne su da ukazuju kako na prava osoba koje su pod naročitim rizikom da postanu žrtve torture i drugih vidova nehumanog ponašanja, tako i na manjkavosti sistema njihove zaštite, koji bi u sebi trebao da sadrži i mehanizme za prevenciju ove pojave.

Korisnice i korisnici ustanova socijalne zaštite su i osobe čije zdravstveno stanje je takvo da može dovesto do njihovog samopovređivanja ili povređivanja drugih lica u njihovom okruženju. Uprkos tome, ustanove socijalne zaštite u Republici Srbiji, odnosno Autonomnoj pokrajini Vojvodini još uvek nemaju poseban pravilnik za primenu mera fizičkog sputavanja i izolacije korisnika. Na ovu činjenicu, kao i na načine kako se u nedostatku prvilnika postupa u ovim ustanovama, institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana ukazala je još prošle godine u istraživanju „Primena mera fizičkog sputavanja i izolacije u ustanovama socijalne zaštite u AP Vojvodini”.

Rezultati istraživanja ukazuju na to da se restriktivnije mere fizičkog sputavanja i izolacije korisnika i korisnica retko primenjuju i to samo u slučaju osoba koje bi svojim ponašanjem mogle ugroziti sopstvenu ili bezbednost drugih lica. Međutim, u nedostatku pravilnika, postupak odlučivanja o primeni ovih mera, kao i način njihove primene, razlikuje se od ustanove do ustanove. Ovakvo stanje, odnosno nedovoljna pravna uređenost primene mera fizičkog sputavanja i izolacije u ustanovama socijalne zaštite, predstavlja ozbiljan problem zaposlenima u njima. Ove mere odnose se na situacije u kojima je, zbog bolešću uzrokovanog, nekontrolisanog i opasnog ponašanja korisnika, njihovu slobodu kretanja potrebno privremeno ograničiti u njihovom najboljem interesu, imajući u vidu kako ljudska prava samih korisnika nad kojima se odgovarajuća mera primenjuje, tako i bezbednost osoblja ustanove koje ove mere sprovodi. Osim što bi obezbedila obaveznost i jednooobraznost postupanja po odgovarajućim normama, direktori ustanova socijalne zaštite smatraju da bi odgovarajuća regulativa znatno smanjila i prostor za greške i arbitrarnosti.

Povodom 26. juna, Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman poziva nadležne da, u saradnji sa stručnjacima u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite i ljudskih prava, u najskorije vreme izrade i usvoje odgovarajući pravilnik za primenu mera fizičkog sputavanja i izolacije korisnika u ustanovama socijalne zaštite, koji će ne samo unaprediti kvalitet usluga u ovim ustanovama, nego doprineti i prevenciji torture, mučenjai drugihoblika nehumanog i nečovečnog postupanja prema jednoj od najranjivijih društvenih grupa o čijim pravima i načinu života se u javnosti malo zna i govori.


Prema podacima institucija nadležnim za rešavanje problema nasilja u porodici, a koje Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman prikuplja već 10 godina, oko 20 odsto dece i mladih do 18 godina neposredno trpi nasilje od roditelja i/ili članova porodice, dok su u 80 odsto ukupnog broja slučajeva nasilja u porodici deca njegovi svedoci i uvek sekundarne žrtve.

Među pritužbama Ombudsmanu u oblasti zaštite prava deteta, u velikom broju slučajeva su i one u kojim se roditelji tokom i nakon razvoda braka spore oko starateljstva nad detetom. Otvoreni konflikti između bivših supružnika/partnera negativno se odražavaju na decu i time što tokom ovih postupaka potrebe dece podređuju svojim interesima,optužujući se međusobno i manupulišući kako detetovim položajem, tako i njegovim najboljim interesom i osećanjima.

Pokrajinski ombudsman svake godine zaprimi i nemali broj pritužbi u vezi sa slučajevima vršnjačkog nasilja, a u poslednje vreme povećao se i broj pritužbi roditelja koji ukazuju na to da su deca izložena nasilju od strane nastavnika i zaposlenih u vaspitno-obrazovnim ustanovama. U zaključcima istraživanja o sprečavanju nasilja u školama koje je Pokrajinski ombudsman sproveo 2012. godine, navodi se da, uprkos zakonodavnom okviru koji to predviđa, učenici ne uživaju odgovarajući stepen zaštite od nasilja, da su nedovoljno uključeni u vršnjačku podršku, a u svega 40 odsto škola tek deo zaposlenih je prošao obuku o vršnjačkom nasilju.

Deca su nažalost i najranjivija grupa korisnika interneta. U istraživanju Pokrajinskog ombudsmana „Eksploatacija dece na internetu”, sprovedenom 2012. godine u okviru istoimenog projekta, utvrđeno je da zaposleni u institucijama i ustanovama koje se bave decom nemaju dovoljno stručnog znanja u ovoj oblasti i ukazano je na potrebu za njihovom kontinuiranom obukom o nasilju nad decom putem informacionih i komunikacionih tehnologija.

Pokrajinski ombudsman ističe i posebno težak položaj dece migranata koja putuju bez pratnje, ili tokom puta bivaju odvojena od roditelja, staratelja ili druge osobe odgovorne za dete. Ova deca, kao i deca koja prose, deca ulice i deca iz siromašnih porodica posebno su ranjiva i pod većim su rizikom od seksualne i radne eksploatacije i drugih vrsta zloupotrebe i nasilja. Posebno je zabrinjavajuće to što su institucije,u kojimaova deca mogu da ostvare svoja prava u oblasti zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja, zavećinu njih nedostupni.Naime, ova deca vrlo često nemaju ni osnovna lična dokumenta,te tako u očima državnih institucija ona nemaju identitet i ne postoje.

U postupcima u kojima postoje saznanja o posrednom ili direktnom nasilju nad decom i prema njima, Pokrajinski ombudsman ukazuje nadležnima na potrebu za međuinstitucionalnom i međusektorskom saradnjom budući da ona u ovakvim slučajevima često izostaje. Potrebno je da obrazovne i ustanove zdravstvene, i socijalne zaštite, kao i pravosuđe u svim slučajevima nasilja nad decom i njihovog zanemarivanja ili zlostavljanja preduzmu neodložne mere, da obaveštavaju jedni druge o ovakvim slučajevima i da koordinirano postupaju, rukovodeći se svaki put najboljim interesom deteta. Mnogo više pažnje potrebno je posvetiti preventivnim merama, kao i stručno-psihološkoj podršci roditeljima i osobama odgovornima za dete.

Rezolucijom Ujedinjenih Nacija iz 1982. godine, 4. jun proglašen je za Međunarodni dan dece nevinih žrtava agresije. Svrha obeležavanja ovog dana je da se javnosti ukaže na patnju dece širom sveta uzrokovanu njihovim fizičkim, mentalnim i emocionalnim zlostavljanjem.


Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak