Idući u susret 26. junu koji se obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe droga i ilegalne trgovine ili Svetski dan droga, a koji je Rezolucijom 42/112 1987. godine usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija koji se ove godine obeležava pod sloganom „Suočavanje sa izazovima droga u zdravstvenim i humanitarnim krizama“, je izraz odlučnosti da se ojača akcija i saradnja u podizanju svesti o glavnom problemu koji nedozvoljene supstance predstavljaju u društvu.
Generalna Skupština Ujedinjenih nacija je 2000. godine usvojila Rezoluciju kojom je Afrički dan izbeglica, 20. jun, proglasila za Međunarodni dan izbeglica. Ovaj dan se obeležava u znak sećanja na sve one koji su u ranijem periodu bili primorani da usled ratnih sukoba, zbog straha od progona, nasilja i konflikata napuste svoje domove, ali i u znak podrške onima koji se i danas suočavaju sa sličnim problemima. Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice ( UNHCR ) je nedavno iznela podatak da je danas u svetu izbeglica više nego ikad i da se njihov broj popeo na blizu sto miliona, zbog aktuelnih oružanih sukoba širom planete, uključujući i krizu u Ukrajini.
Srbija se od 90-tih godina prošlog veka susreće sa problemom izbeglica sa teritorije bivše Jugoslavije, koji su usled ratnih sukoba i raspada zajedničke države, utočište potražili na teritoriji današnje Republike Srbije. Od početka izbegličke krize, a posebno od 2015. godine, suočeni smo kao država sa povećanim prilivom izbeglica i migranata koji su uglavnom dolazili iz zemalja Bliskog istoka i severne Afrike i tzv „zapadnobalkanskom rutom“ u tranzitu prolazili kroz našu zemlju, u nameri da odu najčešće u neke od razvijenih zemalja Evropske unije. Jedan, manji broj njih zatražio je azil u Republici Srbiji. Bez obzira da li su bili u tranzitu ili su čekali okončanje postupka azila, više hiljada izbeglica i migranata nalazilo se u osetljivom položaju: mnogi od njih nisu imali lične isprave, finansijska sredstva potrebna za preživljavanje, nisu poznavali jezik, niti običaje i propise Republike Srbije. U posebno osetljivom položaju bile su žene i deca bez pratnje. Pored obaveze da se zbrine više hiljada ljudi u stanju potrebe, država se suočila i sa izazovom da domaćem stanovništvu približi probleme ove populacije. Odgovor na izazove prihvata i smeštaja većeg broja izbeglih, što efikasniji postupak azila, te eventualna integracija prognanih u zemlju prihvata, kao i pravilno informisanje lokalnog stanovništva o potrebi države da adekvatno odgovori na ove izazove, bilo je važno ne samo za budućnost izbeglih u Srbiji, nego i za karakter i napredak našeg društva u celini.
Pokrajinski ombudsman je u svom radu posvećivao pažnju i problemima izbeglištva i migracija, pa je u prethodnom periodu organizovao i više konferencija i skupova na ovu temu, poput Međunarodno naučne konferencije „Migracije kao bezbednosni izazov: zapadnobalkanska ruta“ i Međunarodne konferencije „Migrantska kriza-odgovor institucija“. Takođe, u više navrata je u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) obavljao posete mestima gde su smeštene izbeglice i migranti o čemu su sačinjeni i odgovarajući izveštaji.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ističe da je Međinarodni dan izbeglica prilika da se ukaže na položaj ljudi koji su zbog ratnih sukoba i brutalnih kršenja ljudskih prava bili prinuđeni da napuste svoje domove, sa uverenjem da ovaj datum pripada njima, ali da je to takođe i prilika da se gradi empatija i razumevanje za njihova stradanjima i oda priznanje njihovoj odlučnosti i izdržljivosti u započinjanju novog života.
Danas je Nacionalni dan rodne ravnopravnosti.
Odluku o ustanovljavanju 11. juna kao Dana rodne ravnopravnosti usvojila je Vlada Republike Srbije 27. oktobra 2021. godine, jer je tog dana 1842. godine odobreno školovanje žena u Srbiji. Ukazom kneza Mihaila odobreno je Nataliji Petrović i Sofiji i Katarini Lekić da mogu da otvore školu za žensku decu.
Rodna ravnopravnost predstavlja jednak položaj, tretman i mogućnosti za žene i muškarce u ostvarivanju ljudskih prava, u svim sferama javnog i privatnog života. To je jedan od ključnih preduslova za uspostavljanje demokratije, poštovanja ljudskih prava i postizanje socijalne pravde. Tokom protekle decenije dosta je urađeno na polju rodne ravnopravnosti, a naročito značajni koraci učinjeni su u zakonodavnoj oblasti. Usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti unapređen je institucionalni okvir i stvoreni su zakonski uslovi za sprovođenje politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce.
Uprkos ovim pozitivnim promenama, žene još uvek nisu ravnopravne u svim oblastima javnog i privatnog života, a posebno su u teškom položaju žene iz višestruko marginalizovanih, ranjivih grupa. Žene su i dalje u manjoj meri zastupljene na pozicijama moći od muškaraca. Rodni stereotipi i predrasude i dalje su široko su rasprostranjeni. Nasilje prema ženama je i dalje prisutno i neraskidivo povezano sa duboko ukorenjenim rodnim nejednakostima. Važno je raditi na prevenciji kroz edukaciju, podizanje nivoa svesti i rešavanje rodne neravnopravnosti u svim sferama života, jačanjem kapaciteta svih relevantnih aktera, odnosno nadležnih organa i institucija za razumevanje koncepta rodne ravnopravnosti, a posebno obučavanje zaposlenih u institucijama koje dolaze u kontakt sa slučajevima nasilja prema ženama, kako bi se obezbedila efikasna zaštita žrtava i sprečili fatalni ishodi.
Pokrajinski ombudsman kontinuirano sprovodi aktivnosti sa ciljem osnaživanja rodne ravnopravnosti i davanja doprinosa razbijanju rodnih uloga i rodnih stereotipa.
Tokom ove godine izdao je drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje monografije „Žene u parlamentarnom život Vojvodine - drugi vek“, čiji je predmet sticanje političkog subjektiviteta žena, te ostvarivanje potpune rodne ravnopravnosti – aktualno i danas.
U prethodnom periodu organizovani su i skupovi na kojima su u fokusu bile uspešne žene iz različitih sfera društvenog života – tako je, povodom Međunarodnog dana žena Pokrajinski ombdusman održao skup „Uspeh i postignuća iz perspektive žena“ želeći da, kroz izlaganja i umrežavanje uspešnih žena iz različitih sfera društvenog život - sporta, umetnosti, biznisa i nauke, poveća vidljivost uspešnih žena u našem društvu. U radu skupa učestvovale su žene iza kojih stoje značajna postignuća i koje svojim uspesima mogu poslužiti kao uzor mladim ženama, spremnim da, kao i njihovi uzori, u svoju profesiju unesu istu onu energiju i posvećenost koja omogućuje uspeh.
Takođe, organizovan je skup „Istaknute žene nacionalnih manjina“ na kome se govorilo o ženama nacionalnih manjina koje služe kao podstrek i nadahnjujući uzor, odnosno o ženama koje su dale doprinos unapređenju zdravstvene zaštite, umetnosti, obrazovanja, jačanju nacionalne svesti i identiteta pripadnika/ca nacionalnih zajednica.
Pokrajinski ombudsman je u 2021. godini održao i konferenciju povodom Međunarodnog dana žena na selu pod nazivom “Seoske žene – pokretačice lokalnog razvoja“. Cilj konferencije bio je da se kroz razmenu prakse i iskustava predstavnika/ca institucija i udruženja seoskih žena sagledaju mogućnosti za unapređenje njihovog položaja i utvrde moguće akcije.
Pokrajinski ombudsman nastaviće sa realizacijom edukativnih aktivnosti i skupova, kao i sa izdavanjem publikacija, a u cilju davanja doprinosa podizanju svesti o značaju rodne ravnopravnosti, koja predstavlja jednu od osnovnih vrednosti demokratske države.
Saopštenje povodom 21. maja, Svetskog dana kulturne raznolikosti
Kulturna raznolikost je zajedničko nasleđe čovečanstva, izvorište preporoda ideja i društava koje stvara mogućnosti za otvaranje prema drugima i usvajanje novih pogleda na svet, za očuvanje mira među narodima i obezbeđivanje održivog razvoja.
Upravo u tom smislu i UNESKO smatra bogatstvo kultura civilizacijskom baštinom od izuzetne vrednosti, pa je 2001. godine njegova Generalna skupština usvojila Opštu deklaraciju o kulturnoj raznolikosti, kako bi se podstakle države da u sopstvenim sredinama unaprede poštovanje i promovisanje njenih vrednosti. Tada je upućen i poziv zemljama članicama i organizacijama civilnog društva da se uz angažovanje i saradnju što više aktera 21. maj proglasi za Dan kulturne raznolikosti, što je 2002. godine i učinjeno, s jasnim ciljem da to bude prilika da se prodube saznanja i bolje razumeju vrednosti koje kulturna šarolikost nosi u sebi i da se uzajamnim upoznavanjem stvore uslovi za uspešnu koegzistenciju različitih kultura, a saživot različitih ljudi time učini boljim.
Značenje kulturne raznolikosti je u bliskoj vezi sa pojmom kulturnog identiteta, interkulturalnosti i multikulturalnosti, koji pored ostalog podrazumevaju povezanost različitih jezika, etničkih grupa, religija, umetničkih izraza, vrednosnih sistema, gastronomija, pa čak i svetonazora. Kulturna raznolikost pospešuje prepoznavanje nečega stranog, ali i razmenu stečenih saznanja i usvajanje vrednosti, kao što su poštovanje, uvažavanje, tolerancija, razumevanje i koegzistencija različitih grupa koje dele jedan isti životni prostor.
Takav prostor predstavlja i Republika Srbija, a u njoj i Autonomna pokrajina Vojvodina, kao njeno etnički, verski i jezički najheterogenije područje. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je institucija zadužena za zaštitu ljudskih prava građana i smatra da zaštita kulturne raznovrsnosti predstavlja etički imperativ nerazdvojiv od poštovanja ljudskog dostojanstva, ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ombudsman se na skupovima koje organizuje na temu nacionalnog identiteta, kulture i jezika kao i svojim drugim aktivnostima zalaže za promovisanje bogatstva različitosti, očuvanje osobenosti, autohtonosti i autentičnosti, uz istovremenu međusobnu kulturnu komunikaciju, prožimanje i razmenu kulturnih sadržaja, čime se doprinosi jačanju međusobnog poverenja i etničkih veza. Pokrajinski ombudsman smatra da u ovom procesu posebna uloga pripada ne samo porodičnom vaspitanju, već i celokupnom obrazovnom sistemu, u kojem je multikulturalna nastava dostupna svakom učeniku, jer se ona suprotstavlja rasizmu i svim vidovima društvene i školske diskriminacije - bilo da se radi o etničkim, rasnim, jezičkim, verskim, materijalnim, rodnim ili bilo kojim drugim razlikama, a podržava i afirmiše pluralizam kod mladih generacija, graditelja naše budućnosti.
Nasilje prema ženama je najteži oblik kršenja ljudskih prava i oblik diskriminacije žena.
Stereotipni društveni stavovi o rodnim ulogama i patrijarhalni obrasci ponašanja predstavljaju plodno tlo za rodno zasnovano nasilje i čine glavnu prepreku bezbednog, demokratskog i tolerantnog razvoja društva. Svakog dana, žene širom sveta bivaju ubijene od strane partnera, bivših partnera ili drugih članova porodice, a veoma često ubistvo predstavlja poslednji korak u kontinuitetu nasilja - žena ima više šansi da bude ubijena i povređena u porodici, nego u bilo kojoj drugoj sredini.
Republika Srbija je ratifikovala sve važne međunarodne dokumente u ovoj oblasti, ali nažalost, broj slučajeva nasilja prema ženama i femicida govori da institucije treba da pojačaju svoje napore da pomognu i zaštite žene žrtve takvog nasilja. Nije dovoljno samo deklarativno se obavezati na borbu protiv nasilja prema ženama, već je neophodno kontinuirano i dosledno sprovoditi sve odredbe ratifikovanih konvencija, deklaracija, protokola i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Za prevenciju rodno zasnovanog ubistva - femicida nužno je da državne institucije u svakom trenutku, sa dužnom pažnjom, razmotre sve potencijalne rizike od mogućeg nasilja u porodici i njegovog smrtnog ishoda, da zaštite i pruže blagovremenu i sveobuhvatnu podršku ženama koje trpe nasilje.
Da bi napustile nasilne veze, žene moraju imati pristup sveobuhvatnom spektru koordinisanih mera i usluga koje pružaju nadležne institucije. Velika prepreka za žene žrtve nasilja koje žele da izađu iz kruga nasilja je činjenica da su žene često ekonomski zavisne od svojih partnera, zbog čega im je neophodna podrška za ekonomsko osnaženje, i besplatne specijalizovane usluge i resursi koji će im omogućiti da izađu iz nasilne zajednice. Poseban fokus mora biti na višestruko diskriminisanim grupama žena u našem društvu – to su mahom žene sa sela, žene sa invaliditetom i Romkinje.
Nakon što žena prijavi nasilje, institucije su dužne da reaguju brzo, efikasno i koordinirano, međutim, u praksi se često dešava da i nakon prijave nasilja u porodici dolazi do fatalnog ishoda. Institucionalni odgovor na nasilje postoji, ali žena koja trpi nasilje ostaje u riziku i nakon prijave nekoj od nadležnih institucija zbog, između ostalog, neblagovremene reakcije ili nesagledavanja rizika od ugrožavanja bezbednosti žrtve. Naravno, potrebno je raditi na osnaživanju žena da prijave nasilje, ali to nije dovoljno – moraju se i institucije i profesionalci koji rade u njima osnažiti. Mehanizmi zaštite žrtava se moraju poboljšati, a praćenje sprovođenja mera zaštite od nasilja u porodici unaprediti. Veliku ulogu u sistemu zaštite od nasilja u porodici imaju centri za socijalni rad, a uzimajući u obzir veliki broj korisnika usluga, kao i rasprostranjenost nasilja u porodici, potrebno što pre povećati broj stručnih radnika u njima.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća javnost i donosioce odluka da je obaveza uspostavljanja evidencije o prijavama nasilja u porodici definisana Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, ali da i nakon pet godina od stupanja ovog zakona na snagu, još uvek nije uspostavljeno adekvatno praćenje i evidentiranje nasilja u porodici i femicida kao najtragičnije posledice nasilja. Dosledno sprovođenje sveobuhvatne i koordinisane politike i blagovremeno reagovanje na svaku prijavu nasilja u porodici, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, ključni su za prevenciju nasilja prema ženama i njegovog najekstremnijeg oblika – femicida.
U okviru obeležavanja 18. maja, Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će, u saradnji sa UN WOMEN u Srbiji, organizovati dvodnevni seminar za članove i članice Koordinacionog tima mreže „Život bez nasilja“, sa ciljem razmene znanja o zaštiti i podršci ženama u situaciji nasilja i izrade akcionog plana Mreže za naredni period. Ova mreža povezuje različite institucije (centri za socijalni rad, zdravstvene i obrazovne institucije, policija, tužilaštvo, sudovi, kao i organizacije civilnog društva), a Pokrajinski ombudsman kao njen osnivač i koordinator realizuje edukativne aktivnosti u cilju sprečavanja nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
Vlada Republike Srbije je, na inicijativu ženskih organizacija, 2017. godine proglasila 18. maj Danom sećanja na žene žrtve nasilja. Ovaj datum je odabran jer je 16, 17. i 18. maja 2015. godine za samo tri dana sedam žena u Srbiji ubijeno u porodično-partnerskom nasilju.
