Please select your page

Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar, gotovo već sedam decenija povod je da se ukaže na važnost ljudskih prava i obevezu država da obezbede opšte poštovanje i primenu ljudskih prava i sloboda. Ovaj dan je i prilika da se osvrne na značaj priznavanja urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih članova ljudske porodice kao temelja slobode, pravde i mira u svetu, kako se navodi u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, a naročito na dostignuti stepen njihovog ostvarenja u jednom društvu. To se posebno odnosi na ocenu stanja ljudskih prava, a iznad svega na značaj njihovog daljeg unapređenja putem jačanja institucija. Bez razvijanja i pravilnog funkcionisanja odgovarajućih institucionalnih mehanizama za ostvarivanje, zaštitu i unapređenje ljudskih prava, ona bi ostala samo slovo na papiru.

Uprkos tome što Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima slobode i prava građana ne deli na mala i velika, starija ili novija, manje ili više važna, mogućnosti ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih prava i dalje su manje dostupne pojedinim društvenim grupama. Osobe koje usled neke katastrofe, zbog siromaštva, bolesti, svog uzrasta, pola ili pripadnosti nekoj manjinskoj društvenoj grupi žive u strahu za sopstveni život ili egzistenciju svoje porodice i dalje su brojne. Imajući ovo u vidu, pitanje je da li se ove osobe suštinski mogu nazvati slobodnim i jednakim u dostojanstvu i pravima.

Stepen razvijenosti svesti društva po pitanju ljudskih prava upravo je srazmeran njegovom odnosu prema onima koji imaju najviše poteškoća u njihovom ostvarivanju i zaštiti. Međutim, mera u kojoj, kako se navodi u prvom članu Univerzalne deklaracije, obdareni razumom i svešću jedni prema drugima postupamo u duhu bratstva može se takođe smatrati odrazom stepena društvene odgovornosti. Na Međunarodni dan ljudskih prava treba se podsetiti da je ta odgovornost u slučaju građana pojedinačna ili kolektivna, a u društvu koje sebe naziva savremenim prvenstveno se ogleda u funkcionisanju institucija.


Ovogodišnji Svetski dan deteta Ujedinjene nacije posvetile su deci kojoj su ograničene njihove lične slobode, dok UNICEF, kao jedan od simbola borbe za prava deteta, obeležava 70 godina od kada je uspostavljen.

O deci se često razmišlja kao o homogenom kolektivitetu, uprkos tome što su ona veoma raznolika društvena grupa. Načini i mogućnosti ostvarivanja, zaštite i unapređenja, ali i kršenja njihovih prava samim tim su takođe raznoliki. Međutim, ono čemu savremena društva treba da teže je to da u njima svako dete ima jednake mogućnosti da ostvari svoja prava i slobode, ali i da dobije odgovarajuću podršku kada je ta prava potrebno zaštititi. Jedan od preduslova za to je i pristup sistemu obrazovanja u kom će deca učiti ne samo o svojim pravima, nego i dobiti šansu da odlučuju o sopstvenom životnom putu. Međutim, podaci koji se odnose na obrazovanje u jubilarnom UNICEF-ovom izveštaju o položaju dece u svetu pod nazivom „Fer šansa za svako dete” takođe su zabrinjavajući, budući da se procenjuje da do 2030. godine čak 60 miliona dece školskog uzrasta neće imati prilike da ostvari pravo na obrazovanje. Ovim problemom posebno su pogođena deca iz romske zajednice.

Imajući u vidu ciljeve i mere Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine u oblasti obrazovanja, kao i to da su propisima Republike Srbije predviđene afirmativne mere koje se odnose na upis učenika romske nacionalnosti u srednje škole, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman upravo sprovodi istraživanje kojim se želi utvrditi kakvu podršku obezbeđuju i koje aktivnosti jedinice lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine sprovode kako bi se deca iz romskih porodica prvo uključila u sistem obrazovanja, završila obavezno školovanje, a potom motivisala i da ga nastave u srednjim i višim školama i na fakultetima. Na težak položaj dece iz ove zajednice ukazivala su i neka od ranijih istraživanja institucije, poput onih o sprovođenju inkluzije u sistemu obrazovanja, dečjem prosjačenju i mogućnosti prijavljivanja prebivališta na adresi centra za socijalni rad. Po okončanju istraživanja, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman će nadležnim organima uputiti mišljenje, odnosno preporuke za unapređenje mogućnosti ostvarivanja prava dece iz romske zajednice na obrazovanje.  

Svetskom danu deteta, koji se obeležava od 20. novembra 1989. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Konvenciju o pravima deteta, prethode još dva dana posevećena pravima dece. Komitet ministara Saveta Evrope proglasio je prošle godine 18. novembar za Evropski dan zaštite dece od seksualnog iskorišćavanja. Pozivajući se na član 19 i 34 Konvencije o pravima deteta, Fondacija svetskog samita žena (WWSF), koja okuplja organizacije iz celog sveta koje se bave pravima žena i dece, pokrenula je 2001. godine inicijativu da se 19. novembar obeležava kao Svetski dan prevencije nasilja nad decom, njihove zloupotrebe i zlostavljanja. 

 


Svake godine, polovinom novembra, politički, civilni i medijski akteri govore o toleranciji.  To je  razumljivo, jer se 16. novembra obeležava Međunarodni dan tolerancije. Živimo u društvu čiji članovi neguju različite običaje, usvajaju različite kulturne obrasce, slede različita uverenja i koncepcije životnog dobra, imaju različite interese i oprečne ciljeve. Takvom društvu tolerancija je potrebna zato što njegovim članovima omogućuje zajednički život.

Odgovor na razlike, međutim, nije uvek afirmativan. U pozadini negativnog odnosa prema razlikama stoji uverenje da je tolerancija znak slabosti. Takva uverenja svojim načinom ponašanja često podupiru javni, medijski eksponirani akteri, ali i anonimni pojedinci. Žilavosti pomenutih uverenja pogoduje preovlađujuća politička kultura, kao i višegodišnja kriza, već time što brutalizuje odnose u društvu. Stoga i ne čudi, što podrška toleranciji erodira, a ljudski život gubi vrednost koju bi trebao da ima.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da istakne i donosioce odluka podseti na to da tolerancija nije samo stav, nego i čin i da, u više navrata davana obećanja o nultoj toleranciji prema nasilju, kriminalu, korupciji i diskriminaciji obavezuju. Tolerancija ne čini život lepšim, ona ga čini mogućim. O tome bi, suočeni sa brutalnim scenama svakodnevice, posebno morali da vode računa oni kojima je povereno društveno vođstvo.

Privržen doslednoj zaštiti ljudskih prava, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će, kao što je to i do sada činio, nastojati da u granicama svojih nadležnosti doprinese osposobljavanju građana za odgovoran i tolerantan život u pluralističkom društvu. 

Fotografija: Internet


Povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman već godinama ukazuje na to da je o povredama ljudskog dostojanstva, diskriminaciji i kršenju ljudskih prava, nepravdi i nasilju potrebno govoriti javno i sa jasnom osudom.

Svedoci smo, međutim, toga da se temeljne društvene vrednosti ljudskih prava i ravnopravnosti u današnjem društvu i posle više od 70 godina nakon Kristalne noći, još uvek relativizuju, gotovo banalizuju, naročito u javnom diskursu. Savremeno društveno okruženje i dalje nas, pod plaštom slobode govora i prava na informisanje, neprestano podseća na to da je dugogodišnja politička i ekonomska kriza izuzetno pogodno tlo za širenje ideja koje su svojevremeno dovele i do bujanja ideja nacizma i fašizma i njihovih pogubnih posledica.

Obeležavanje 9. novembra kao sinonima za početak progona Jevreja od strane nacističkih vlasti i uvod u holokaust, danas bi trebalo da znači odgovorno ponašanje svih građanki i građana, kao pojedinaca i grupa, prema ljudskim pravima, kako sopstvenim, tako i tuđim. Institucije na svim nivoima treba na tom putu građanima da šalju poruku da će biti dosledne u primeni zakona i reagovati pravovremeno, efikasno i svrsishodno. Međutim, u okruženju u kom se još uvek sleže prašina oružanih sukoba sa kraja XX veka, institucije bi prvenstveno trebalo da deluju preventivno.

Fotografija: Internet


Podaci Ujedinjenih nacija tokom protekle decenije ukazuju na to da stanovništvo Srbije spada među pet najstarijih na svetu, dok projekcije Republičkog zavoda za narednih trideset godina ukazuju na to da će se starenje stanovništva u Srbiji nastaviti. Ovom trendu doprineće i konstantni odlazak pripadnica i pripadnika mlađih generacija, naročito radno sposobnog stanovništva u reproduktivnom dobu, iz sela u gradove ili u inostranstvo, te su procene da će do 2041. godine preko jedne četvrtine stanovništva naše zemlje činiti osobe starije od 65 godina, a posebno teška situacija biće u seoskim sredinama.

Najveći broj starijih osoba koje se obraćaju Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu traži pravni savet u vezi sa ostvarivanjem prava u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i načinima na koje mogu da ostvare određene pogodnosti prilikom plaćanja komunalnih usluga, poreza i drugih dažbina. Njihova obraćanja i pritužbe ukazuju na izuzetno nizak nivo prihoda i težak materijalni položaj starijih osoba, od kojih je značajan broj onih koji su u situaciji da na različite načine - finansijski, čuvanjem dece i obavljanjem kućnih poslova, uzgojem živine i stoke, voća i povrća u okviru domaćinstva - doprinose kućnom budžetu svoje dece i unuka. Uprkos ovim okolnostima, koje ukazuju na opadanje kvaliteta života starijih osoba, ove građanke i građani se još uvek retko, odnosno u relativno malom broju obraćaju institucijama nadležnim za ostvarivanje, zaštitu i unapređenje ljudskih prava. Oni koji im ipak obrate tvrde da su dugo razmišljali da li da to učine usled svojevrsnog stida zbog sopstvenog položaja, ali i iz straha da će zbog toga trpeti neke „sankcije” od strane organa i ustanova na čiji rad imaju pritužbe. Zbog činjenice da su pogođeni siromaštvom i nemogućnošću da podmire nekada i svoje osnovne potrebe, pa čak i nasiljem u porodici, koje je u našem društvu još uvek svojevrsna tabu tema, značajan broj starijih osoba svoj društveni položaj i uslove života smatra teškim, lošim, pa čak i sramotnim.  

Uprkos raznim vidovima usluga dostupnih u okviru sistema socijalne zaštite i pogodnostima koje se odnose na plaćanje pojedinih usluga od strane starijih lica, porodice u kojima su starije osobe u mogućnosti da koriste usluge domova za stare u okviru sistema socijalne zaštite su relativno malobrojne. Jedan od razloga za to je popunjenost kapaciteta ovih ustanova. Stanje je poteklih godina donekle popravljeno licenciranjem određenog broja ustanova u privantom vlasništvu, kao i zatvaranjem izvesnog broja nelegalnih domova za smeštaj starijih osoba. Međutim, broj onih koji sebi ne mogu da priušte ove usluge ili pomoć stručnih lica prilikom negovanja obolelih starijih osoba u kućnim uslovima i dalje višestruko prevazilazi broj onih koji to mogu.

Pritužbe sa kojima se građanke i građani tzv. trećeg doba obraćaju insituciji Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, kao i posete manjim naseljenim mestima u seoskim sredinama u kojima ova populacija predstavlja većinu, nedvosmisleno ukazuju na to da značajan broj njih vodi nedostojanstven život na društvenoj margini. Otežana dostupnost ili nedostupnost usluga sistema zdravstvene i socijalne zaštite usled nemaštine, fizičke nemogućnosti da se do njih dođe usled starosti i bolesti, obim i iznosi materijalne pomoći koji često ne podmiruju objektivne potrebe nege starijih lica, kao i loš socioekonomski položaj celokupnog stanovništva povećava izglede za ugrožavanje prava ove populacije, smanjujući ujedno i izglede da će se njihov, a samim tim i položaj njihovih porodica, u dogledno vreme promeniti na bolje.

Fotografija: Internet


Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak