Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor razgovarao je danas sa pokrajinskom ombudsmankom Anikom Muškinjom Hajnrih koja mu je predala Izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za 2015. godinu.

Ombudsmanka Muškinja Hajnrih naglasila je da je Pokrajinski ombudsman, kao i prethodnih godina, nastojao da uvek kada je to moguće pomogne građanima, da ukaže organima na propuste dok nije kasno za njihovo otklanjanje ili da pomogne savetom kako može da zaštiti svoje pravo.

Ona je naglasila da su uočeni problemi slični kao prethodnih godina, a to su siromaštvo, nezaposlenost, nemogućnost ostvarivanja prava na socijalnu pomoć, što ih dovodi na rub egzistencije.  U razgovoru je istaknut veliki napedak u saradnji sa organima Poreske uprave, PIO Fondom, posebno kada je reč o povezivanju staža i uvođenju poljoprivrednika u sistem penzionog osiguranja.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor izrazio je veliku podršku ovoj instituciji, njenom radu i napretku koji je iz godine u godinu primetan. On je istakao i zadovoljstvo činjenicom da se najmanje pritužbi građana tokom prethodne godine odnosilo na rad organa pokrajinske uprave, te da su i pristigli prigovori uglavnom pozitivno rešeni u razumnom roku.

Izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za 2015. godinu dostupan je na sajtu institucije.

Izvor: www.skupstinavojvodine.gov.rs

Ekonomska neravnopravnost žena se, uprkos značajnom poboljšanju njihovog položaja, još uvek se nalazi u samom korenu svih drugih oblika kršenja prava žena na osnovu pola, njihovog bračnog i porodičnog statusa i materinstva. Ekonomski položaj ogromnog broja žena je loš, a dugotrajna ekonomska kriza dodatno je povećala njihovu društvenu neravnopravnost. Nezaposlenost žena veća je nego nezaposlenost muškaraca. Žene imaju slabiju kontrolu nad vlasništvom i resursima društva i češće su zastupljene u neformalnim vidovima zapošljavanja sa nižim zaradama, a više vremena troše na neplaćenim poslovima. Diskriminacija je naročito izražena prema trudnicama i porodiljama, koje se teže zapošljavaju i lakše ostaju bez posla. To pokazuje i indeks rodne ravnopravnosti prema kojem Srbija najviše zaostaje za Evropskom unijom u oblasti rada i raspolaganja i upravljanjanovcem. Zaposlene žene često su izložene vređanju, pa i pretnjama i ucenama na radnom mestu. Previše devojaka i žena su meta nasilja u porodici i drugih oblika nasilja koje opterećuje i oštećuje i njih kao pojedinke, ali i čitavo društvo. Na sve ove pojave institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana ukazuje godinama, traži od nadležnih organa da preduzimaju odgovarajuće mere za zaštitu žena i poziva na poštovanje propisa i Zakona o ravnopravnosti polova.

Ohrabrujuće je što je Srbija, kao prva zemlja van Evropske unije koja primenjuje Indeks rodne ravnopravnosti, ostvarila rezultat od 40,6 poena od 100, dok je prosek u EU 52,9 poena. Naša zemlja je iznad proseka Evropske unije kada je reč o učešću žena u odlučivanju, zahvaljujući, pre svega primeni tzv. kvota za manje zastupljeni pol na mestima odlučivanja. To pokazuje da je u svim oblastima u kojima se ispoljava rodna neravnopravnost potrebno preduzimati mere podrške, od lokalne zajednice do Vlade, jer bez odlučujućih, vidljivih i merljivih akcija neće doći do istinskog  preobražaja položaja žena.

Ulaganjem u postizanje rodne ravnopravnosti biće obezbeđen ekonomski napredak, socijalna i politička inkluzija i druge pogodnosti koje će podstaći stabilnost i poštovanje ljudskog dostojanstva. Ostvarivanje ljudskih prava i održivi razvoj nisu mogući ako polovina čovečanstva nema jednake mogućnosti, poručio je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena koji se ove godine obeležava pod sloganom:  Planeta 50-50 do 2030. – Stvorimo uslove za rodnu ravnopravnost.

Sagledani sa aspekta globalizacije, jezici kao društveni fenomen u 21. veku imaju posebnu kulturološko-političku i društvenu dimenziju. Danas se u svetu govori oko 6.000 jezika, a prognoze stručnjaka su da će do kraja ovog veka više od polovine njih odumreti. U svetlu savremenih jezičkih kretanja, Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) je 1999. godine proglasila 21. februar za Međunarodni dan maternjeg jezika. Time je jedan lokalni praznik, koji se od 1952. godine u Bangladešu obeležavao u znak sećanja na borbu studenata u tadašnjem Itočnom Pakistanu za pravo na obrazovanje i informisanje na njihovom maternjem, bengalskom jeziku i njegovo uvođenje u službenu upotrebu, prerastao u globalnu inicijativu za očuvanje jezika kao jednog od simbola kulturne osobenosti i šarolikosti svetske baštine, ali i sredstva za učenje, unapređenje obrazovanja i razvoj čovečanstva.

Ovogodišnji Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se pod sloganom „Kvalitetno obrazovanje, jezici nastave i rezultati obrazovanja”. Imajući u vidu značaj maternjeg jezika u obrazovanju, kao i činjenicu da je pripadnicama i pripadnicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji omogućeno da na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja nastavu pohađaju na svom maternjem jeziku, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman skreće pažnju na to da, sa druge strane, izučavanje srpskog jezika kao nematernjeg u našoj zemlji još uvek nije adekvatno rešeno. Ovakvo stanje, zajedno sa činjenicom da se u AP Vojvodini, odnosno Republici Srbiji izuzetno retko vode upravni, a još ređe ili gotovo nikada sudski postupci na jezicima u službenoj upotrebi, posebno je pogubno u sredinama u kojima pripadnici nacionalnih manjina žive u većem broju. Pod takvim okolnostima, maternji jezici se, umesto da podstiču i unapređuju jezičku i kulturnu raznolikost i višejezičnost, što je osnovna poruka i namera rezolucije Generalne skupštine UN kojom je 21. februar uspostavljen kao međunarodni praznik, pretvaraju u svoju suprotnost - sredstvo otuđenja i podvajanja među kulturama i narodima.

Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu obratio se veći broj građana tvrdeći da im stranački aktivisti dolazeći na njihovu kućnu adresu narušavaju privatnost, zahtevajući da se izjasne o tome da li će izaći na izbore i za koga će glasati, kao i da se u slučaju negativnog odgovora na ova pitanja, njihovo ime, prezime i adresa stanovanja zapisuju. Takođe, skrenuta je pažnja i na to da u ovakvim aktivnostima učestvuju i zaposleni u lokalnim organima uprave. 

Ukoliko je tačna, veoma je zabrinjavajuća informacija da se zaposleni u jedinicama lokalne samouprave tokom radnog vremena bave prikupljanjem podataka o stranačkim opredeljenjima građana. Takvim angažmanom oni ne doprinose ostvarenju koncepta dobre uprave, slabe poverenje u institucije, otežavaju ostvarivanje ljudskih prava i uspostavljanje vladavine prava.  

U pogledu pritužbi građana da se anketiranjem narušava njihova privatnost, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ističe da je saradnja sa stranačkim anketarima stvar dobre volje svakog pojedinca. Građani nisu dužni da sarađuju u sprovođenju ankete i da otkrivaju svoja stranačka opredeljenja, niti su dužni da se legitimišu i stranačkim aktivistima daju lične podatke.

Uznemirenost građana izaziva i to što se u slučaju negativnog odgovora na pitanje da li će glasati za stranku partijskog aktiviste zapisuju lični podaci građana, kao i „obaveštenost“ aktiviste, njegovo poznavanje broja glasača u domaćinstvu i slično. Zbog sumnje da su navedeni podaci pribavljeni na nelegalan i nelegitiman način, o takvim pojavama građani treba da obaveste Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Strah građana da bi zbog svojih izbornih, odnosno političkih opredeljenja mogli trpeti negativne posledice i biti izloženi raznim sankcijama, ne treba ignorisati. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman od političkih aktera očekuje da se uzdrže od svake zloupotrebe podataka, kao i svakog ponašanja koje bi se moglo razumeti kao pritisak na birače. Ako predstojeći izbori treba da budu slobodni i fer, ako izabrani predstavnici treba da uživaju poverenje birača, a politički sistem legitimnost, onda se neprihvatljivom i nedozvoljenom političkom ponašanju mora na decidiran način stati na kraj. U suprotnom, odgovornost za zaoštravanje političkih podela u društvu snosiće vođstva političkih stranaka.

Uprkos višegodišnjim aktivnostima nadležnih institucija, društveno odgovornim akcijama pojedinih provajdera usluga mobilne telefonije i interneta, kao i zalaganju organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom prava deteta i edukacijom o bezbednom korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), u Republici Srbiji i dalje ne postoji nijedan pravni akt, niti strateški dokument na državnom nivou koji prepoznaje ili definiše eksploataciju dece putem IKT kao poseban, sve učestaliji vid zlostavljanja, zloupotrebe i nasilja nad decom. Čak ni Strategija razvoja informatičkog društva u Republici Srbiji do 2020. godine decu ne pominje, niti ih izdvaja kao posebno ranjivu grupu podložnu eksploataciju putem IKT.

Ministarstvo unutrašnjih poslova na konferenciji posvećenoj ovoj temi koja je održana prošlog novembra u Beogradu iznelo je podatak da je tokom 2015. godine policija uhapsila 35 osoba zbog krivičnog dela iskorišćavanja maloletnih lica za pornografiju i to ocenilo kao značajno povećanje u odnosu na prethodni period. Istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana „Eksploatacija dece na internetu”, međutim, još 2013. godine je ukazalo na to da kriminološki pristup usmeren ka kažnjavanju počinilaca, a i to tek ukoliko delo uopšte bude otkriveno, prijavljeno i blagovremeno procesuirano, otkriva tek vrh ledenog brega. Situaciju dodatno usložnjava i činjenica da provajderi usluga interneta decu apsolutno ne prepoznaju čak ni kao posebnu grupu svojih korisnika, te je i njihova svest i potreba da se ona zaštite na nezadovoljavajućem nivou. Istraživanje takođe pokazuje da značajan broj odraslih nema naviku da decu upućuje na aktivnosti i onlajn sardžaje putem kojih se mogu informisati o bezbednom korišćenju IKT jer ni sami ne znaju za njih. Uz to, roditelji najčešće ne umeju da prepoznaju i da se suoče sa tim da je njihovo dete žrtva eksploatacije putem interneta, niti znaju kome da se obrate za pomoć. 

Nepostojanje pravnih akata i strateških dokumenata koji bi decu prepoznali  kao posebnu ranjivu grupu u kontekstu eksploatacije putem IKT onemogućava sistematsko praćenje njene zastupljenosti i uticaja, kao i preventivno delovanje celokupnog društva na ovu dugoročno pogubnu pojavu koja sve više uzima maha. Organizovano informisanje i edukacija dece, a posredno i odraslih, o pravilnom korišćenju IKT i načinima zaštite od zloupotrebe tako ostaje izvan školskog sistema ili je, u najboljem slučaju, svedena na fakultativnu aktivnost, dok žrtve ove vrste zloupotrebe i nasilja ostaju bez adekvatne podrške i zaštite. Zabrinjava i to da je informatika na osnovnoškolskom obrazovnom nivou samo izborni, a ne obavezni predmet.

Obeležavanjem Dana bezbednog interneta svake godine promoviše se bezbednije i odgovornije korišćenje onlajn tehnologija i mobilnih telefona, posebno među decom i mladima. Ove godine, 9. februar će širom sveta biti obeležen pod sloganom „Kakva je tvoja uloga?”. Javnosti se time želi poručiti da svaki pojedinac i pojedinka još od najranijeg uzrasta može da doprinese bezbednom i odgovornom korišćenju savremenih IKT.

Više o bezbednom korišćenju interneta možete saznati na: www.bezbedaninternet.ombudsmanapv.org