Uprkos višegodišnjim aktivnostima nadležnih institucija, društveno odgovornim akcijama pojedinih provajdera usluga mobilne telefonije i interneta, kao i zalaganju organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom prava deteta i edukacijom o bezbednom korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), u Republici Srbiji i dalje ne postoji nijedan pravni akt, niti strateški dokument na državnom nivou koji prepoznaje ili definiše eksploataciju dece putem IKT kao poseban, sve učestaliji vid zlostavljanja, zloupotrebe i nasilja nad decom. Čak ni Strategija razvoja informatičkog društva u Republici Srbiji do 2020. godine decu ne pominje, niti ih izdvaja kao posebno ranjivu grupu podložnu eksploataciju putem IKT.

Ministarstvo unutrašnjih poslova na konferenciji posvećenoj ovoj temi koja je održana prošlog novembra u Beogradu iznelo je podatak da je tokom 2015. godine policija uhapsila 35 osoba zbog krivičnog dela iskorišćavanja maloletnih lica za pornografiju i to ocenilo kao značajno povećanje u odnosu na prethodni period. Istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana „Eksploatacija dece na internetu”, međutim, još 2013. godine je ukazalo na to da kriminološki pristup usmeren ka kažnjavanju počinilaca, a i to tek ukoliko delo uopšte bude otkriveno, prijavljeno i blagovremeno procesuirano, otkriva tek vrh ledenog brega. Situaciju dodatno usložnjava i činjenica da provajderi usluga interneta decu apsolutno ne prepoznaju čak ni kao posebnu grupu svojih korisnika, te je i njihova svest i potreba da se ona zaštite na nezadovoljavajućem nivou. Istraživanje takođe pokazuje da značajan broj odraslih nema naviku da decu upućuje na aktivnosti i onlajn sardžaje putem kojih se mogu informisati o bezbednom korišćenju IKT jer ni sami ne znaju za njih. Uz to, roditelji najčešće ne umeju da prepoznaju i da se suoče sa tim da je njihovo dete žrtva eksploatacije putem interneta, niti znaju kome da se obrate za pomoć. 

Nepostojanje pravnih akata i strateških dokumenata koji bi decu prepoznali  kao posebnu ranjivu grupu u kontekstu eksploatacije putem IKT onemogućava sistematsko praćenje njene zastupljenosti i uticaja, kao i preventivno delovanje celokupnog društva na ovu dugoročno pogubnu pojavu koja sve više uzima maha. Organizovano informisanje i edukacija dece, a posredno i odraslih, o pravilnom korišćenju IKT i načinima zaštite od zloupotrebe tako ostaje izvan školskog sistema ili je, u najboljem slučaju, svedena na fakultativnu aktivnost, dok žrtve ove vrste zloupotrebe i nasilja ostaju bez adekvatne podrške i zaštite. Zabrinjava i to da je informatika na osnovnoškolskom obrazovnom nivou samo izborni, a ne obavezni predmet.

Obeležavanjem Dana bezbednog interneta svake godine promoviše se bezbednije i odgovornije korišćenje onlajn tehnologija i mobilnih telefona, posebno među decom i mladima. Ove godine, 9. februar će širom sveta biti obeležen pod sloganom „Kakva je tvoja uloga?”. Javnosti se time želi poručiti da svaki pojedinac i pojedinka još od najranijeg uzrasta može da doprinese bezbednom i odgovornom korišćenju savremenih IKT.

Više o bezbednom korišćenju interneta možete saznati na: www.bezbedaninternet.ombudsmanapv.org

Povodom saopštenja JKP „Vodovod i kanalizacija“ da je i ove godine slavskim obredom i osvećenjem bogojavljenske vodice obeležena slava preduzeća, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman smatra svojom obavezom da ponovo reaguje i upozori na neprimereno ponašanje uprave ovog javnog preduzeća.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća upravu JKP „Vodovod i kanalizacija“, javnost i nadležne gradske organe da je Republika Srbija Ustavom definisana kao svetovna država u kojoj su država i crkve odvojene;

da je uloga JKP „Vodovod i kanalizacija“ da između ostalog, sve građane, bez obzira na njihovu nacionalnost, jezik, veroispovest ili neko drugo lično svojstvo, snabdeva, i kvalitetnom pijaćom  vodom;

da je neprimereno da  javna preduzeća, kao vršioci javnih ovlašćenja, imaju i obeležavaju slave.

Ustavno načelo o odvojenosti države i crkve ne sprečava vernike da ispovedaju veru, obeležavaju verske praznike, uključujući i slave. Poštujući pomenuto načelo, uloga države je da svakome omogući da sledi i ispoveda veru po svom  izboru, a ne da se preko javnih preduzeća stavlja na stranu pojedinih vera i tradicija i na taj način dovodi u pitanje ustavom garantovanu jednakost građana.  

Predlog Srđana Verbića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, da se učenici u osnovnim i srednjim školama rasterete obimnog gradiva zaslužuje, po mišljenju Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, ozbiljnu pažnju i stručne i laičke javnosti.

Zvuči neverovatno priznanje ministra Verbića da za petnaest godina, koliko se u školama u Srbiji izvodi verska i nastava građanskog vaspitanja, nijednom nije urađena ozbiljna analiza efekata nastave ovih predmeta.

U više navrata do sada, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman skretao je pažnju javnosti na pojave podvajanja učenika po osnovu nacionalne pripadnosti. Izvođenje verske nastave u okviru državnog školskog sistema dodatno podstiče podvajanje i po osnovu veroispovesti. Pokrajinski ombudsman još jednom želi da naglasi da je uloga državno organizovanog obrazovanja da doprinosi međusobnom upoznavanju i zbližavanju, a ne stvaranje uslova za podvajanje učenika na verskoj, etničkoj, kulturnoj, ideološkoj ili bilo kojoj drugoj osnovi.

Podržavajući predlog ministra Verbića da se o verskoj nastavi i građanskom vaspitanju povede široka i otvorena javna rasprava, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman smatra veoma važnim da podseti buduće učesnike u raspravi da su u Srbiji prema Ustavu, crkve i verske zajednice odvojene od države. U sekularnoj državi nije sporno pravo na versku nastavu, nego izvođenje te nastave u državnim školama. 

Pojavljivanje i učešće dece na skupovima političkih partija u nekoliko je navrata  podstaklo  Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudmana da se obrati javnosti. Međutim, ovakvo ponašanje političkih stranaka, ali i neodgovornost osoba na čelu obrazovnih ustanova iz kojih deca učestvuju u stranačkim aktivnostima, nastavlja se i uoči predstojeće izborne kampanje, iako je to apsolutno neprimereno i u suprotnosti sa Konvencijom o pravima deteta Ujedinjenih nacija. I poslednji takav slučaj – učešće hora Gimnazije Jovan Jovanović Zmaj na skupu SNS u Novom Sadu - svedoči o kontinuitetu ignorisanja prava detata. Zabrinjava činjenica da škole, pristajući na učešće učenika na partijskim skupovima, parcijalne interese stranaka pretpostavljaju dobrobiti dece.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazivao je javnosti na ovu pojavu  još 2012. i 2014. godine, pozivajući sve političke stranke da poštuju „Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba” i tako pokažu da im je zaista stalo do dece i njihovih prava. U društvu, na žalost, još uvek ne postoji spremnost za tako nešto. Ta činjenica, međutim, ne može biti opravdanje jednima da sa partijskom instrumentalizacijom dece nastave, a drugima da se oportunistički povijaju pred zahtevima partijskih politika.

Kao prosvetne institucije, škole su dužne da učenicima prenose znanja o svetu u kome žive, pa i o svetu politike. U tom svetu postoje prihvatljiva i neprihvatljiva, dozvoljena i nedozvoljena ponašanja, a obrazovanje u skladu sa najboljim interesom deteta ne propušta priliku da učenike upozna sa razlikama u ponašanju. Na taj način škole, s jedne strane, doprinose obrazovanju politički odgovornih građana, a s druge strane, smanjuju prostor za sve kasnije stranačke zloupotrebe.

Za stranku, koja poput SNS, ne propušta priliku da javno istakne svoju odanost evropskim vrednostima, skup u petak bi morao biti prilika za ozbiljno preispitivanje, tim pre, jer je reč o početku predizborne kampanje. A početi izbornu kampanju sa porukom da nema ničeg problematičnog u pretvaranju dece u oruđe politčkih stranaka nikako ne može da bude poruka stranke privržene evropskim vrednostima.

Kada bi svi migranti živeli u jednoj državi, ona bi, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, spadala među pet najmnogoljudnijih država u svetu. Iz godine u godinu broj migranata raste, a problemi sa kojima se susreću podstakli su Ujedinjene nacije da obrate pažnju na ostvarivanje njihovih prava. U decembru 1990. godine, Generalna skupština UN usvojila je Međunarodnu konvenciju o zaštiti prava radnika migranata i članova njihovih porodica, da bi deset godina kasnije 18. decembar bio proglašen Međunarodnim danom migranata.

Danas, 25 godina nakon usvajanja pomenute Konvencije, sa žaljenjem možemo konstatovati da položaj migranata i dalje izaziva zabrinutost; danas veću nego juče. U uslovima ekonomske krize, masovne nezaposlenosti, uspona političke desnice, porasta ksenofobije i moralne panike  migranti se stigmatizuju kao pretnja po nacionalnu kulturu  i bezbednost. U retorici desnice migranti su ljudi koji kradu poslove, prazne fondove, utiču na porast kriminala, uništavaju škole i ruiniraju lokalne zajednice, pa se od nacionalnih vlada energično zahteva da zaoštre imigracionu politiku i redukuju broj migranata, podignu ograde i zatvore granice. Pozitivne efekte koje migranti nose sa sobom, recimo, njihov doprinos kulturnom pluralizmu i privrednom razvoju zemlje, nema ko da istakne. Zato je 18. decembar prilika da se javnost podseti na doprinos migranata ekonomskom razvoju evropskih društava, da se od vlada zahteva energičnije delovanje u sprečavanju diskriminacije i demonizacije migranata, kao i da se lokalne zajednice podstaknu da se što spremnije, ukoliko se ukaže potreba za njihovim zbrinjavanjem, suoče sa izazovima koje zbrinjavanje migranata nosi sa sobom. 

Iako u Vojvodini tokom godine nije bilo drastičnih ispada i napada na migrante i izbeglice, a kakvih je bilo u nekim susednim i državama EU, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je, svojevremeno, sa velikom zabrinutošću upozorio na prisustvo rasizma i netrpeljivosti u odnosu na migrante i izbeglice. Ekonomska kriza i recesija tanje solidarnost sa ljudima u nevolji, a boravak migranata u prihvatnim centrima podiže troškove funkcionisanja lokalnih samouprava i budi nezadovoljstvo građana. Imajući u vidu ove činjenice, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman želi da naglasi dve stvari – prvo, migranti nisu bezbednosni, već humanitarni problem i, drugo, migranti nisu uzrok naših problema, nego prilika da se, pomažući ljudima u nevolji, potvrdimo u svom ljudskom dostojanstvu i da, kao odgovorni ljudi, sačuvamo, svemu uprkos, solidarnost i jednakost sa svima koji nose ljudski lik.