Please select your page

Međunarodni dan roditelja ustanovljen je 2012. godine Rezolucijom Generalne skupštine UN u znak zahvalnosti roditeljima širom sveta za njihovu nesebičnu posvećenost deci i brigu o njima. Rezolucijom se u pravi plan stavlja odrastanje deteta u porodičnom okruženju u kojem se neguju ljubav i razumevanje neophodno za celokupan i harmoničan razvoj ličnosti deteta.

Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, čiji je potpisnik i naša zemlja, obavezuje države članice da poštuju odgovornosti, prava i dužnosti roditelja i lica zakonski odgovornih za dete da obezbede i usmeravaju dete u ostvarivanju njegovih prava na način koji je u skladu s razvojem sposobnosti deteta. Osim toga, države članice dužne su da, u skladu s nacionalnim uslovima i mogućnostima, pružaju materijalnu pomoć i druge mere podrške roditeljima/starateljima/licima odgovornim za dete.

Uprkos zakonskih, strateških i praktičnih mera koje preduzima država i celo društvo, veliki broj porodica u našoj zemlji suočava se sa nezavidnom materijalnom i socijalnom situacijom, a mnoge se bore za puko preživljavanje. Među najugroženijima su jednoroditeljske porodice i porodice sa više dece. Osim toga, porodica kao institucija društva se menja iz patrijarhalne u savremenu nuklearnu porodicu, a to dovodi do promena očekivanih društvenih uloga majke i oca i njihovog doživljaja sebe kao roditelja. U takvim uslovima svakodnevno se preispituje sposobnost roditelja da roditeljske obaveze ispunjavaju na način koji bi oni želeli i u najboljem interesu deteta. Poseban problem predstavlja nedovoljna podrška i osnaživanje za odgovorno roditeljstvo koje savremeno društvo pred njih postavlja.

Država nastoji da obezbedi svoj deci uslove za maksimalan razvoj njihovih potencijala, a prema nedavno objavljenim podacima UNICEF-a, Srbija je na vodećem mestu u regionu kada je reč o reformama zaštite prava deteta i socijalne zaštite. Mnogo je uloženo u to da se deci, bez (adekvatnog) roditeljskog staranja na najranijem uzrastu obezbede uslovi da odrastaju u porodičnoj sredini umesto u institucijama, pa država značajnu finansijsku i edukativnu pomoć obezbeđuje hraniteljima.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman smatra da su mere koje država i odgovorni organi i institucije svih nivoa vlasti preduzimaju u cilju podrške ostvarivnju prava deteta potrebne, ali nedovoljne i da bi trebalo više aktivnosti i mera podrške usmeriti na jačanje prirodne porodice i osnaživanje roditelja. U tom smislu, više pažnje i aktivnosti odgovorni bi trebalo da posvete proširivanju usluge porodičnog saradnika, čija je uloga da pruži podršku porodici u riziku i prevenira izdvajanje dece iz njihovih porodica, kao i da obezbedi povratak dece iz hraniteljske u prirodnu porodicu. Istovremeno, apelujemo na organe svih nivoa vlasti da planiraju i obezbede novčana sredstva u budžetima radi podrške porodici i deci i da posebnu pažnju usmere na podržavanje i promovisanje psihosocijalne podrške i edukativnih programa i škola za roditelje. 

 


Etnički i verski sukobi skrenuli su pažnju na važnost kulturnih razlika. U današnjem svetu, kulturne razlike su pravilo, a ne izuzetak i to, pre svega, važi kada je Vojvodina u pitanju. Višejezična, višekulturalna i višekonfesionalna, Vojvodina predstavlja kulturno najheterogeniji deo Srbije. Uostalom, globalna mobilnost samo pojačava kulturne razlike, pa se tako danas u Novom Sadu, na primer, pored srpskog, mađarskog, slovačkog i rusinskog jezika, mogu čuti i ruski i kineski jezik.

Ohrabruje činjenica da je veliki deo građana Vojvodine svestan da kulturna različitost predstavlja legitimnu vrednost savremenog društva. Razlike obogaćuju, doprinose proširenju spoznaje i slobode izbora, vode boljem samorazumevanju, pružaju priliku svakom pojedincu da u vlastitu koncepciju dobrog života ugradi elemente različitih kultura, kao i da proširi svoje vidike i formira drugačiji pogled na svet i život.

Pored toga, kulturna različitost doprinosi i napretku društva. U Univerzalnoj deklaraciji o kulturnoj različitosti se ističe da je kulturna različitost jedan od korena razvoja, ne samo intelektualnog i moralnog, nego i ekonomskog. Ne iznenađuje, stoga, što se u svetu sve više pažnje posvećuje i kulturnim razlikama na radnom mestu.  

Treba biti svestan činjenice da kulturna različitost može dovesti i do nepoverenja i napetosti u odnosima između zaposlenih, pa čak i do sukoba. Međutim, ona, isto tako, može stvoriti okruženje u kome zaposleni uče jedni od drugih, otkrivaju nove načine razmišljanja, privlače nove klijente, pronalaze nova tržišta i tako ostvaruju ekonomski napredak i prosperitet.

Budući da samo tržište ne može garantovati očuvanje kulturne  različitosti,  UNESKO je svojom deklaracijom pozvao države da rade na njenoj promociji i očuvanju, tako što će omogućiti slobodu izražavanja, pluralizam medija, višejezičnost, neometan pristup umetnosti, naučnom i tehničkom znanju, te toleranciji, kao način ophođenja prema ljudima čiji se običaji, verovanja i načini života razlikuju od naših.

Podsećajući da je 21. maj Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila Svetskim danom kulturne različitosti, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman zahteva od vlasti u Srbiji i AP Vojvodini da stvaraju podsticajno okruženje za očuvanje i razvoj kulturnog diverziteta, razmeni znanja i praksi kulturnog pluralizma, što boljem međusobnom upoznavanju i razumevanju, pre svega mladih ljudi, kao i prevazilaženju etničkih, jezičkih, verskih, socijalnih i generacijskih  barijera.

Pokrajinski ombudsman želi još jednom da naglasi da kulturna različitost ne mora voditi kulturnom razdoru i sukobima. Ona može doprinositi društvenoj koheziji, vitalnosti društva i miru samo ako je svakom pojedincu omogućen pristup kvalitetnom obrazovanju, ako mu je pružena prilika da slobodno iznosi svoje mišljenje, da stvara i plasira svoja dela na jeziku po sopstvenom izboru, da učestvuje u kulturnom životu i neometano razvija svoje kulturne talente. 

 


Nivo homofobije i transfobije izuzetno je visok u Srbiji. Sva istraživanja potvrđuju da skoro dve trećine građana smatra da je homoseksualnost bolest, više od polovine da je to velika opasnost za društvo, a oko 60 odsto građana ne slažu se sa tim da su homoseksualci grupa koja trpi kršenje osnovnih ljudskih prava, uključujući pravo na život, fizički ipsiho-socijalni integritet, na pravnu zaštitu, slobodu okupljanja, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. Uprkos tome što istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je LGBT populacija jedna od najugroženijih i najdiskriminisanijih društvenih grupa, njeni pripadnici/pripadnice nedovoljno koriste mogućnost zaštite posredstvom nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Povodom 17. maja, Međunarodnog dana protiv homofobije i transfobije, Pokrajinski zaštitnik građana ukazuje na primere diskriminacije ovih osoba i rasprostranjenu institucionalnu diskriminaciju na osnovu ličnog svojstva, odnosno praksu organa uprave kojom se krše načelo jednakosti, odnosno jednakog postupanja.  

Pokrajinski ombudsman je tokom istrage u jednom slučaju ustanovio da matičar nije postupao po zakonu kada je odbio da izda uverenje o slobodnom bračnom stanju zbog toga što je građanin kao razlog naveo da mu je ovakvo uverenje bilo potrebno za sklapanje istopolne zajednice u inostranstvu. Istraživanje u lokalnim samoupravama podstaknuto pritužbom LGBT osobe pokazalo je da je praksa u matičarskim službama na teritoriji AP Vojvodine različita, iako je izdavanje uverenja na propisanom obrascu zakonski uređeno, zbog čega je upućena preporuka o potrebi doslednog poštovanja zakonskih odredbi.

U drugom primeru diskriminisana je transrodna osoba koja je prolazila kroz proces prilagođavanja pola. Visokoškolska ustanova na kojoj je ova osoba studirala nije želela dapromeni ime na diplomi uz obrazloženje da takva obaveza nije propisana Zakonom o visokom obrazovanju i preporučila joj da, prilikom konkurisanja za posao, uz diplomu priloži i izvod iz matične knjige rođenih u kom je izvršena promena imena.Pošto zakon ne zabranjuje promenu imena na diplomi, uskraćivanje ovakve mogućnosti dovodi do diskriminacije pa je visokoškolskoj ustanovi preporučeno da udovolji zahtevu transrodne osobe, imajući na umu i preporuku Poverenice za zaštitu ravnopravnosti nadležnim organima uprave i visokoškolskim ustanovama da transrodnim osobama, kod kojih proces promene pola može da traje relativno dugo, treba da omoguće promenu imena u svim dokumentima u kojima se ono pojavljuje.

Ovi primeri ukazuju na to da LGBT populacija ne uživa u potpunosti svoja ljudska prava,iako je diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta zabranjena zakonom. U društvu koje teško prihvata različitosti, postupanje prema LGBT osobama u čijoj osnovi su predrasude i stereotipi neretko se odražava i na postupanje institucija. U takvim slučajevima diskriminacija preti da postane sistemska, odnosno da kršenje ili onemogućavanje ostvarivanja prava građanki i građana postane pravilo i norma, a ne izuzetak koji je za osudu.

Međunarodni dan borbe protiv homofobije obeležava se 17. maja jer je homoseksualnost kao bolest uklonjena iz Međunarodne klasifikacije bolesti i Svetske zdravstvene organizacije 17. maja 1992. godine.

 


Međunarodni dan porodice 2015. godine u znaku je promovisanja rodne ravnopravnosti i prava deteta unutar porodice. Ukazuje se i na značaj prevencije porodičnog nasilja, kao i stvaranja pravnog okvira i raznovrsnih interventnih programa u cilju njegovog sprečavanja. Rodna neravnopravnost nigde nije u toj meri uočljiva kao u nasilju u porodici. Istovremeno, posledice modernizacije društva, procesi globalizacije i tranzicije ne zaobilaze ni porodicu kao primarnu društvenu zajednicu. Prelazak iz patrijarhalnog u savremeni model porodice podrazumeva i promenu društvenih vrednosti i porodičnih odnosa.Odnosi u savremenoj porodici treba da se zasnivaju na uzajamnom poštovanju i uvažavanju dostojanstva i ličnog integriteta svih njenih članova. Primera radi, polemika o temi fizičkog kažnjavanja dece koja se krajem 2014. godine razvila u stručnoj i široj javnosti u Srbiji svedoči o tome da su ove promene u toku.

Ustav Republike Srbije, Porodični zakon, Zakon o zabrani diskriminacije i ostali propisi u našoj zemlji čije se odredbe odnose na porodicu i porodične odnose jamče ravnopravnost među supružnicima i roditeljima, ističući najbolji interes deteta kao vodeći princip postupanja svih učesnika u slučajevima koji su na bilo koji način povezani sa decom. Međutim, u praksi to nije uvek tako.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman u Godišnjem izveštaju za 2014. godinu naglašava činjenicu da su žene u Srbiji više nego muškarci usmerene na porodicu, opterećenije porodičnim i roditeljskim obavezama i obavljaju više sati neplaćenog kućnog radatako da je donekle razumljivo zbog čega podnose i više pritužbi u vezi s problemima u porodičnim odnosima. Njihove pritužbe pretežno se odnose na materijalne teškoće u podizanju dece, nemogućnost ostvarivanja pojedinih prava na finansijsku podršku, stanovanje, ali i socijalnu i zdravstvenu zaštitu, probleme dece sa invaliditetom, nasilje u porodici, a ređe zbog teškoća u vezi sa negom starijih članova porodice i odraslih osoba sa invaliditetom.

U proteklih nekoliko godina uvedene su različite podsticajne mere za poboljšanje materijalnog položaja porodica s decom, pre svega, na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, zatim mere koje je uvela AP Vojvodina, kao i opštine i gradovi. Međutim, ove mere, kao ni postojeća populaciona politika, nisu doprinele povećanju stope nataliteta niti su značajnije ublažile ekonomsku i psihološku cenu roditeljstva, te je potrebno uvođenje dodatnih mera finansijske podrške i dodatnih usluga porodicama s decom, a koje bi doprinele poboljšanju njihovih uslova života.

Nasilje nad ženama u porodici veoma je rasprostranjeno. Rezultati istraživanja o praksi institucija u rešavanju problema porodičnog nasilja koje Pokrajinski zaštitnik građana realizuje već devet godina, nedvosmisleno ukazuju na to da oko 80 odsto žrtava porodičnog nasilja čine žene, najčešće supruge i vanbračne partnerke počinilaca nasilja. Alarmantan podatak je i taj da trećinu ukupnog broja direktnih žrtava nasilja u porodici čine deca. Ako imamo u vidu i podatak da više od 70 odsto odraslih žrtava nasilja u porodici ima decu, a da polovina žrtava ima više dece, očigledno je da je broj dece među indirektnim žrtvama nasilja u porodici mnogo veći.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman  ukazuje i na to da je sve veći broj pritužbiu kojima jedan roditelj optužuje drugog da nesavesno vrši roditeljsko pravo, jer neredovno doprinosi izdržavanju deteta, kao i to da ne viđa dete na način na koji je predviđeno sudskom presudom. Ne može se zanemariti ni pojava da roditelji međusobne konflikte prenose na odnos sa decom. Zbog toga se nameće potreba za stručnom savetodavnom podrškom porodici, roditeljima i deci. Na žalost, tokom postupaka po pritužbama građana i građanki, ali i ustanova, uočeno je da obrazovne i ustanove socijalne i zdravstvene zaštitenedovoljno sarađuju u obezbeđivanju zaštite i odgovarajuće podrške porodici i deci, a u najboljem interesu deteta. Takva praksa ne doprinosi prevazilaženju problema, utiče na nepoverenje u institucije i otežava saradnju ustanova sa svakom konkretnom porodicom.

Ravnopravnost među članovima porodice znači da uvažavamo jedni druge kao ljudska bića bez obzira na to koliko imamo godina, kog smo pola i kakve su nam druge osobine. Neopravdano je da bilo koji član porodice bude postavljen u njeno središte. Porodica u kojoj se teži razvijanju odnosa saradnje, uvažavanju potreba i prava drugih, u kojoj se detetu omogućava učešće u odlučivanju u skladu sa njegovim razvojnim potrebama i mogućnostima, je porodica koja čini zdravu osnovu društva. Država je dužna da obezbedi uslove u kojima će porodica na ovakav način moći da se razvija.

 


Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman svake godine ima značajan  broj predmeta koji se odnose na zaštitu ili ostvarivanje prava deteta. Postupanje institucije u ovakvim premetima podrazumeva komunikaciju sa nadležnim ustanovama, kao i uvid u dokumentaciju koja se smatra poverljivom. Otkrivanje podataka iz ovakvih spisa protivno je načelu zaštite privatnosti i predstavlja kršenje obaveze čuvanja službene tajne.

Znajući da i Pokrajinski ombudsman vodi ovakve postupke,  instituciji se u poslednje vreme obratioveći broj građana koji zahteva uvid u dokumentaciju koja sadrži  informaciju o postupanju organa starateljstva u vezi sa porodičnim stvarima, a koja se najčešće tiču zaštite ili ostvarivanja prava deteta. Građani se pritom pozivaju na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, smatrajući da službena prepiska između Centara za socijalni rad i Ombudsmana ili suda sadrži ovakve informacije.

U skladu sa ovim Zakonom, informacije od javnog značaja su one kojima raspolaže organ javne vlasti, nastale u toku njegovog rada ili u vezi sa njim, koje su sadržane u određenom dokumentu, a odnose se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Zahtevi građana za pristup informacijama koje se odnose na porodične stvari, a za koje oni lično smatraju da su od javnog značaja, nisu osnovani. Informacije koje bilo koji organ uprave, ustanova ili institucija - uključujući i ombudsmana - dobije u postupcima koji se vode u vezi sa ostvarivanjem i zaštitom prava deteta, odnosno porodičnim stvarima, ne mogu se smatrati informacijama od javnog značaja, jer ne postoji opravdani interes javnosti da sazna kako je postupano u konkretnim porodičnim sporovima.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman posebno skreće pažnju na to da su organi koji vode postupke u vezi sa porodičnim odnosima dužni da poštuju načelo zaštite privatnosti. Porodični zakon takođe propisuje da je u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima (bračnim i sporovima koji se tiču odnosa roditelja i dece) javnost isključena. Podaci iz sudskih spisa isto tako spadaju u službenu tajnu i nju su dužni da čuvaju svi učesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni, poštujući time i princip zaštite najboljeg interesa deteta, a koji bi u suprotnom mogao biti ugrožen.

 


Poslednja saopštenja


Najčitanije vesti


Medijski kutak