Please select your page

foto

Već 46 godina zaredom u svetu se, svakog petog juna, obeležava Svetski dan zaštite životne sredine. Iako spada u treću generaciju ljudskih prava, pravo na zdravu životnu sredinu neraskidivo je povezano sa fundamentalnim pravima iz prve generacije ljudskih prava, pre svega sa pravom na život.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća da svaki pojedinac ima pravo na zdravu životnu sredinu, ali i obavezu da se o njoj brine i unapređuje je.

U želji da podstaknu promenu svesti, a preko nje i promenu odnosa prema životnoj sredini, razne vladine i nevladine organizacije svakog petog juna organizuju brojne aktivnosti, kojima propagiraju odgovorniji odnos prema životnom okruženju.

Odgovoran odnos prema životnoj sredini je posebno važan za nas u Srbiji, jer se tiče, kako našeg pristupanja Evropskoj uniji, tako i kvalitetnog i bezbednog života, u ekološki sigurnom okruženju.

U potpunosti svestan značaja zdrave životne sredine, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman apeluje na pokrajinske organe, preduzeća, nevladine organizacije i pojedince da, u granicama svojih mogućnosti, doprinose njezinom očuvanju. Na to ih, po dubokom uverenju Pokrajinskog ombudsmana, upućuju njihovi vitalni interesi.

Osnovna ljudska prava neraskidivo su povezana sa očuvanjem životne sredine, i to ne samo kada je zdravlje ljudi u pitanje, nego kada je reč i o bezbednim uslovima rada, okupljanja i naučnog stvaranja, itd.

Na kraju, čovek je i deo prirode, pa se prema njoj mora ophoditi s istom onom obzirnošću sa kojom se ophodi prema sebi, a to, na žalost, često nije slučaj.


saopstenje-fotoUoči obeležavanja 4. juna, Međunarodnog dana dece nevinih žrtava agresije, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da podseti stručnu i celokupnu javnost na činjenicu na to da su deca u našem društvu izložena nasilju u prevelikoj meri i da ukaže na potrebu za kontinuiranom i sistemskom pristupu rešavanja problema nasilja prema deci.

Više od 60 odsto ukupnog broja postupaka koje Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman vodi u oblasti zaštite prava deteta u vezi je s pojavom nasilja. Reč je o pojavi koja je zastupljena u svim kontekstima počev od porodice, škole, različitih institucija i ustanova, sve do šire zajednice i digitalnog prostora. Praksa u postupanju Pokrajinskog ombudsmana potvrđuje da se nasilje prema deci preliva iz jednog konteksta u drugi i da nema adekvatne zaštite deteta od nasilja bez intersektorskog povezivanja i jačanja međuinsitiucionalne saradnje u odgovoru na nasilje. Stavovi, vrednosti i kulturni obrasci koje karakteriše tolerancija prema fizičkom kažnjavanju dece i nasilnim metodama vaspitanja, predrasude i stereotipi prema deci iz osetljivih grupa stanovništva, deci s invaliditetom, pripadnicima romske nacionalnosti, drugačije seksualne orijentacije, migrantima, utkani su u sve strukture društva što povećava rizike od nasilja prema pojedinim grupama dece i šteti svoj deci.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazuje na alarmantne podatke koji proizlaze iz istraživanja o postupanju institucija u sprečavanju i zaštiti od nasilja u porodici, koje sprovodi kontinuirano deset godina, a koji ukazuju na to da su deca kao žrtve porodičnog nasilja nevidljiva za sistem. Deca čine 15 odsto žrtava porodičnog nasilja po evidencijama centara za socijalni rad, devet odsto žrtava prema podacima sudova po Porodičnom zakonu, šest odsto žrtava prema policijskim evidencijama, pet odsto u evidencijama tužilaštava i četiri odsto prema evidencijama sudova u krivičnom postupku. Ujedno, deca su i jedina starosna grupa kod koje su oba pola podjednako izložena riziku od nasilja u porodici.

Zakonski okvir u oblasti sprečavanja i zaštite dece od nasilja moguće je i potrebno dalje unapređivati, a praksa Pokrajinskog zaštitnika građana pokazuje da je primena postojećeg okvira daleko od dovoljne i adekvatne. Uz unapređivanje postupanja institucija u primeni konkretnih mera i aktivnosti u zaštiti dece pod rizikom i izložene nasilju, njihove međusobne saradnje i koordinacije, potrebno je povezivati i umrežavati različite politike i strategije u različitim oblastima – socijalna politika, zdravlje, obrazovanje, zapošljavanje. Naposletku, važno je da kao društvo uspostavimo odnose zasnovane na uzajamnim poštovanju i ravnopravnom ljudskom dostojanstvu između dece i odraslih.

Rezolucijom Ujedinjenih Nacija iz 1982. godine, 4. jun proglašen je za Međunarodni dan dece nevinih žrtava agresije. Svrha obeležavanja ovog dana je da se javnosti ukaže na patnju dece širom sveta uzrokovanu njihovim fizičkim, mentalnim i emocionalnim zlostavljanjem. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta obavezuje države ugovornice da preduzimaju sve odgovarajuće mere da obezbede zaštitu i brigu o deci koja su pogođena oružanim sukobom, kao i da podstiču fizički i psihički oporavak i društvenu reintegraciju dece žrtava. Shodno tome, Pokrajinski zaštitnik građana nastavio je i ove godine da obilazi prihvatne centre za izbeglice i migrante u AP Vojvodini, kao i škole koje pohađaju deca migranti, kako bi stekao uvid u ostvarivanje njihovih prava, procesa njihovog uključivanja u sistem obrazovanja i vaspitanja i ostvarivanje psihosocijalne, zdravstvene i drugih vidova podrške.


foto

Vlada Srbije je prošle godine 18. maj proglasila za Dan sećanja na ubijene žene, žrtve nasilja.

Godinu dana nakon toga, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja saopštava da je u Srbiji od početka godine ubijeno 18 žena.

Ako imamo u vidu da je prošle godine u porodično-partnerskim odnosima stradalo 29 žena, ovogodišnja brojka deluje zastrašujuće. Ona govori da je život žena postao veoma jeftin. Njegovu vrednost ne obara samo nasilje partnera i violentog člana porodice, nego i neefikasnost državnih organa da, pravovremenom reakcijom, spreče najgori ishod.

Izgleda da se polako navikavamo na to da je nasilje nad ženama sastavni deo opore svakodnevice i da je ono u životima žena, sudeći prema istraživanjima, kapilarno prisutno. Ono, na trenutak, u slučaju spektakularnog ubistva postane predmet javne pažnje, da bi posle nekoliko dana bilo potisnuto, a pažnja javnosti preusmerena na druga, manje uznemiravajuća zbivanja.

Broj ubijenih žena šalje društvu poruku da nije dovoljno samo prepoznati nasilnika. Društvo i njegove institucije moraju biti korak ispred njega, jer od tog koraka zavisi sudbina žena koje trpe nasilje. Zaostajemo za ljudski život, a to kao pojedinci, društvo i zajednica ne smemo sebi dozvoliti.

 


duga

Sutra će u Srbiji raznim manifestacijama biti obeležen 17. maj - Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman smatra veoma zabrinjavajućom činjenicu da je u Srbiji, 28. godina nakon što je Svetska zdravstvena organizacija homoseksualnost uklonila iz Međunarodne klasifikacije bolesti, homofobija još uvek dominantan odnos prema istopolno orijentisanim osobama.

Snažno privržen ideji da se ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća da su svi građani i građanke ove zemlje ravnopravni i da je država Srbija dužna da štiti njihova ustavom zagarantovana prava.

Ni jednog trenutka ne dovodeći u pitanje važnost medija, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman apeluje na novinare i urednike medija da ne podilaze senzacionalizmu i predrasudama, kada se bave pitanjem seksualnih manjina, nego da poštuju dostojanstvo, prava i privatnost svih.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman smatra posebno važnim i sledeće:

Manifestativni karakter obeležavanja 17. maja možda priliči etabliranim demokratijama i društvima sa snažnom i u navikama građana ukorenjenom demokratskom političkom kulturom, te sistemom vrednosti koji snažno favorizuje prava pojedinca. U društvima u kojima je homofobija prisutna i u kojima nailazi na razumevanje, ako već ne i na otvorenu podršku, od državnih organa se očekuje da energično reaguju na svaki ispad.
Od pravovremenosti, odlučnosti i efikasnosti te reakcije zavisi i status ljudskih prava u društvu. Moramo biti svesni činjenice da nisu homofobi ti koji ideju ljudskih prava pretvaraju u frazu. Ljudska prava se pretvaraju u mrtvo slovo na papiru svaki put kada ne reagujemo na uvredljiv govor, diskriminaciju i nasilje nad, u ovom slučaju, pripadnicima LGBT populacije.


familyday

Porodica deli sudbinu društva. Periodi kriza, naročito tako dugotrajnih kriza, kao u slučaju naše zemlje, direktno se odražavaju na funkcionisanje porodice. Borba za oskudne resurse, kakvo je zaposlenje, odražava se i na odnose unutar porodice, u kojoj onda, umesto odnosa zasnovanih na uzajamnom poštovanju i ravnopravnom dostojanstvu, umesto sigurnog utočišta i prostora dobrobiti (ekonomske, socijalne, kulturne, lične…), porodica postaje nesigurno i nebezbedno mesto u kom jačaju autoritarni obrasci u odnosima u čijoj je osnovi neravnopravna raspodela moći. Široko rasprostranjeno nasilje u porodici i u društvu najbolje ilustruje navedeno. Podaci koje Pokrajinski zaštitnik građana već 10 godina prikuplja od institucija nadležnih za postupanje u slučajevima porodičnog nasilja, potvrđuju, iz godine u godinu, da su žene i deca u 90 odsto slučajeva žrtve. Nastojanja države i institucija da rešavaju problem nasilja u porodici, primetna su, ali daleko od toga da daju zadovoljavajuće rezultate. Na osnovu podataka institucija, Pokrajinski ombudsman uočio je da sam početak primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici doprineo vidljivosti i zaštiti žena žrtava nasilja u porodici, a da su deca ona koja su nevidljiva i nezaštićena. Istovremeno, u postupcima Pokrajinskog ombudsmana u vezi sa zaštitom dece od vršnjačkog nasilja, najčešće budu utvrđeni propusti u postupanju nadležnih organa, a neretko se dešava da roditelji, nezadovoljni i razočarani u institucije, objave slučaj u medijima, čime sami doprinose daljem riziku deteta od nasilja i izlažu ga retraumatizaciji.

U društvenim okolnostima u kojima vlada nesigurnost, a sam sistem nije krojen po meri porodice, ova važna društvena zajednica izložena je i drugim rizicima, počev od teškoća u vezi sa zadovoljavanjem osnovnih egzistencijalnih potreba svojih članova, preko problema u ostvarivanju prava na kvalitetnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje i rad, pa sve do toga da i zaposleni roditelji teško uspevaju da usklade svoje porodične i profesionalne obaveze, a mladi odrasli članovi odlažu zasnivanje svoje porodice. Izazovi su utoliko veći ukoliko je reč o samohranim i jednoroditeljskim porodicama, staračkim domaćinstvima, materijalno i socijalno ugroženim porodicama, migrantskim i izbegličkim porodicama.

Danas je u našem društvu posebna pažnja posvećena demografskom padu stanovništva, a država je prošle godine usvojila nov Zakon o podršci porodici sa decom. Usklađivanje rada i roditeljstva, odnosno porodičnog i profesionalnog života, bilo je polazna osnova za donošenje ovog zakona, jer se bez sistemske podrške roditeljima ne može očekivati povećanje nataliteta. Kao najznačajnija novina zakona ističe se uvođenje novog prava na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta, koje će omogućiti većem broju žena da po prvi put ostvare prava na finansijsku podršku u periodu po rođenju deteta. Međutim, povremena i jednokratna novčana sredstva nisu dovoljne, potrebne su korenite promene u svim segmentima društvenog života usmerene na osnaživanje roditelja i radno sposobnih članova porodice. Neke od mera koje bi tome doprinele su uvođenje fleksibilnog radnog vremena, pružanje podrške roditeljima u obezbeđivanju odgovarajuće nege i zdravog razvoja njihove dece, otvaranje većeg broja predškolskih ustanova i programa za rad s decom i podršku porodici, promovisanje većeg stepena uključivanja očeva u brigu o deci i ravnopravnog učešća muškaraca i žena u porodičnim obavezama, uključujući i brigu o starijim članovima porodice, kao i jačanje kapaciteta institucija za zaštitu dece od neadekvatnog roditeljskog staranja.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 1993. godine rezoluciju kojom je 15. maj proglasila Svetskim danom porodice. Od tog dana, širom sveta ovaj datum se obeležava s ciljem da se ukaže na značaj i poveća znanje o socijalnim, ekonomskim i demografskim procesima koji utiču na porodicu i porodične vrednosti.


Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak