Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman izražava zabrinutost zbog načina izveštavanja medija o teškim tragičnim događajima koji su nas pogodili ovih dana, a u čijem su žarištu pre svega deca. Ombudsman još jednom izričito apeluje na medije da se uzdržavaju od senzacionalističkog izveštavanja, intervjuisanja svih koji su neposredno svedočili događaju, a posebno dece, širenja neproverenih informacija i nestručnih interpretacija i saveta. Odgovornost je svih da prilikom planiranja, donošenja odluka i preduzimanja bilo kakvih aktivnosti procenjuju i promišljaju o njihovom uticaju posebno na decu.
Senzacionalističko i neetično izveštavanje o tragičnim događajima koji su se desili doprinose širenju i produbljivanju osećaja straha, nesigurnosti, nebezbednosti u javnosti, kao i širenju predrasuda prema osobama sa teškoćama u mentalnom zdravlju, a samim tim otvaraju vrata i put ka novim nasilnim incidentima i događajima. Samim tim, ugroženi ovakvim sadržajima su i deca ali i svi ostali građani i građanke.
Ombudsman poziva nadležna tela da hitno preduzmu sve potrebne mere koje imaju na raspolaganju kako bi se što pre zaustavilo neetično ponašanje novinara i medijskih glasila.
Ombudsman koristi priliku i da apeluje na roditelje da ne izlažu decu medijskim sadržajima i programima u kojima se ponavljaju i iznose nove informacije o tragičnim događajima, budući da ih mogu uznemiriti i iznova proizvoditi stresno i traumatsko iskustvo kod njih. Isti apel se odnosi i na sve građane i građanke - da ni sebe same ne izlažu previše ovakvim stresnim sadržajima, koji samo mogu pojačati njihova osećanja straha i nelagodnosti. Podsećamo da se na našem sajtu nalaze već informacije o službama, ustanovama, organizacijama koje pružaju psihološku podršku u kriznim situacijama i ohrabrujemo građane i građanke da takav vid podrške koriste, posebno u ovoj situaciji.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman posebno je zabrinut zbog toga što se i ova krizna situacija i tragični događaj koriste da se u javnom prostoru šire netačne i nestručne interpretacije i predrasude o pravima deteta. Prava deteta ne znače slobodu dece da čine šta hoće, naprotiv, pristup prava deteta je ono što omogućava i obezbeđuje zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanjima u svim kontekstima. Generacije današnjih roditelja, prosvetnih radnika i radnica, odraslih generalno, odrastale su, kao i generacije pre njih, u atmosferi u kojoj se negovala poslušnost i bespogovorno povinovanje autoritetima. U takvim okolnostima teško se razvija samosvest kod dece, osećaj samopoštovanja, vrednosti sebe i toga da glas deteta nešto znači i vredi – svega onog što čuva i štiti ljudsko dostojanstvo i integritet. Pravo deteta da se njegov ili njen glas čuje, nije pravo deteta da govori i radi bez odgovornosti prema sagovornicima, nije ni pravo deteta da mu se ispunjavaju sve želje i da se njegovo mišljenje prihvata bezuslovno. Pravo deteta da se njegov glas čuje znači poštovanje i uvažavanje deteta, znači omogućiti detetu osećaj da je viđeno i da ga čuju, a dete koje se tako oseća je dete koje razvija samopoštovanje, ličnu i društvenu odgovornost i poštovanje prema drugima. Danas svi učimo da uspostavljamo nove i drugačije obrasce komunikacije sa decom i da sa njima gradimo odnose zasnovane na uzajamnom poštovanju. Zbog svega toga, koncept dečijih prava je izuzetno važan i potreban.
Tragični događaji koji su se desili prethodnih dana poziv su svakom od nas da preispita vrednosti i postupke koje kao društvo gradimo i negujemo, udeo odgovornosti svakog od nas u stvaranju atmosfere i ambijenta koji pogoduje razvoju i širenju nasilja i ponajviše na potrebu da zaštitu deteta od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja postavimo kao prioritet delovanja institucija sistema i društva u celini.
Smernice novinarima o etičkom izveštvanju o deci i o mentalnom zdravlju:
- Etičke smernice za novinare - UNICEF: https://www.unicef.org/serbia/eticka-uputstva-za-novinare
- Priručnik za novinare i novinarke: kako izveštavati o mentalnom zdravlju – Mentalhub: https://www.mentalhub.org/publikacije/
- Kodeks novinara Srbije: https://savetzastampu.rs/dokumenta/kodeks-novinara-srbije/
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman sa dubokom tugom i žalošću upućuje iskreno saučešće porodicama i prijateljima žrtava tragičnog događaja koji se desio danas u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu. Saosećamo sa učenicima i učenicama, kao i zaposlenima u Školi, ovo je ogromna tragedija za čitavo naše društvo.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva medije na odgovorno izveštavanje o ovom događaju, kao i na uzdržavanje građana i građanki od komentara koji mogu dodatno da nanesu bol svima koji su neposredno i posredno pogođeni ovim događajem. Ombudsman izričito apeluje na medije i novinare da se, u ovako teškom i osetljivom trenutku, uzdrže od objavljivanja i deljenja fotografija, intervjuisanja dece, roditelja i zaposlenih u OŠ „Vladislav Ribnikar“.
Međunarodni dan Roma obeležava se od 1990. godine, a ustanovljen je sa ciljem da se pažnja javnosti usmeri na položaj pripadnika romske nacionalne manjine s jedne strane, a s druge da se državni organi podstaknu na efikasnije i promptnije rešavanje problema sa kojima su pripadnici ove manjine svakodnevno suočeni.
Danas se može reći da su državni organi napravili značajan iskorak u zakonodavnom, odnosno normativnom okviru za poboljšanje položaja Roma. Međutim, i dalje je sveprisutna socijalna distanca što negativno utiče na položaj Roma u našem društvu i to je nešto na čemu svi, državi organi, organizacije civilnog društva, istaknuti pojedinci i svi građani, u narednom periodu treba da radimo. Romska zajednica je u prethodnim godinama iznedrila je brojne vrhunske pojedince koji su društveno angažovani i sposobni da budu nosioci promena, a na celom društvu je da im u tome pomognemo.
Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman svojim radom doprinosi poboljšanju položaja Roma kroz postupanje po pritužbama, sprovođenjem istraživanja kojima se dobija realna slika o nivou ostvarivanja određenih prava u praksi, te aktivnom saradnjom sa romskim organizacijama civilnog društva kroz koju promovišemo i podižemo svest o pravima nacionalnih manjina pa tako i Roma, a ujedno i edukujemo o mehanizmima za zaštitu prava i sloboda koja im pripadaju.
DOSLEDNOM PRIMENOM PROPISA DOPRINETI ELIMINACIJI RASIZMA
Na današnji dan je 1960. godine policija u Južnoafričkoj Republici usmrtila 69 osoba koje su učestvovale u demonstracijama protiv zakona o aparthejdu. Šest godina kasnije, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 21. mart proglasila Međunarodnim danom suzbijanja rasne diskriminacije i pozvala države da povećaju napore u cilju eliminisanja rasizma. Ovaj dan je ujedno i početak nedelje solidarnosti naroda i borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije, jer se još uvek u raznim delovima sveta više miliona ljudi suočava sa diskriminacijom: muškarci, žene i deca i dalje bivaju žrtve rasne diskriminacije zbog boje kože, rasne pripadnosti, porekla, pripadnosti kasti, veri, odnosno zbog njihovog nacionalnog porekla ili nacionalnosti.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasne diskriminacije PZGO potvrđuje svoje odlučno zalaganje za eliminaciju rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netolerancije, uključujući sve njihove oblike koji se danas javljaju, jer rasna diskriminacija može dovesti do nasilja, zlostavljanja, otežane integracije i izgradnje diskriminirajućeg profila. Ljudi koji se po nečemu razlikuju se svakodnevno suočavaju sa raznim oblicima rasizma i ksenofobije, počev od zločina iz mržnje do otežanog pristupa uslugama ili društvene izolacije. Svaka diskriminacija koja se zasniva na rasnoj, etničkoj, nacionalnoj pripadnosti ili verskom ubeđenju, jezičkim ili kulturnim razlikama grubo krši ljudska prava i zbog toga je potrebna odlučna borba protiv nje svim zakonitim sredstvima. Međunarodna konvencija o sprečavanju svih oblika rasne diskriminacije za sve nas treba da služi kao kompas na ovom zajedničkom putu koji vodi ka stvaranju jednog pravednijeg, dostojanstvenijeg i inkluzivnijeg društva, u kojem se različitost ne doživljava kao pretnja nego kao snaga, koja obogaćuje svaku zajednicu.
Danas se obeležava 8. mart – Međunarodni dan žena. Ovaj datum bi trebalo da služi kao podsetnik da se borba za rodnu ravnopravnost, solidarnost i društvo bez nasilja mora sprovoditi tokom cele godine, kao i da ulaganje u potencijale devojčica i žena predstavlja ulaganje u razvoj čitavog društva. Jednak pristup obrazovanju, jednaka zastupljenost na rukovodećim položajima i mestima na kojima se donose odluke, kao i nulta tolerancija na sve oblike nasilja, čine osnove ravnopravnog i pravednog društva.
Iako zakonska rešenja dozvoljavaju odsustvo radi nege deteta za roditelja oba pola i dalje postoje stereotipne predrasude zasnovane na polu o tome da su briga o deci i poslovi u domaćinstvu rezervisani za žene. Borba za ravnopravno učešće žena u svim oblastima života mora obuhvatiti i priznavanje i vrednovanje neplaćenog rada žena u domaćinstvima i na poljoprivrednim dobrima na selu, kao i pitanje usklađivanja profesionalnog i privatnog života žena.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova u saradnji sa Udruženjem naučnica Srbije „SRNA“ i uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam organizovao je juče, 7.marta, skup pod nazivom „Borba za prava žena u nauci i dalje traje“ kome su prisustvovale pokrajinska zaštitnica građana – ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić i zamenica za ravnopravnost polova Snežana Knežević. Pokrajinska ombudsmanka je ovom prilikom imala izlaganje na temu „Rađanje naučnice“ u kojem se osvrnula na brojne prepreke i izazove usklađivanja privatnog i poslovnog života sa kojim se susreću žene u nauci.
Međunarodni dan žena ustanovljen je u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine, kada je 15.000 žena je tražilo kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Inicijativu za taj praznik dala je nemačka feministkinja Klara Cetkin, a prvi Dan žena proslavljen je 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj. Generalna skupština UN je 1977. godine rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira.
