Please select your page

Povodom 9. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ukazuje na potrebu da se o nepravdi, povredama ljudskog dostojanstva, diskriminaciji, nasilju i kršenju ljudskih prava govori javno i sa jasnom osudom.

Zabrinjavajuće je da se danas, više od 70 godina nakon Kristalne noći, u kojoj su nacističke vlasti organizovale progon Jevreja kao uvod u holokaust, nacističke ideje obnavljaju i bivaju prihvaćene. Naročito zabrinjava to što se i mladi, usled dugogodišnje političke i ekonomske krize, opredeljuju za ove ideje tragajući za svojim identitetom.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća na to da se otpornost na ideje nacizma i fašizma izgrađuje putem promovisanja temeljnih društvenih vrednosti. Dosledna primena zakona, efikasna i pravovremena reakcija državnih organa, kao i obrazovanje koje promoviše vrednosti zasnovane na ljudskim pravima, predstavljaju okosnicu nastojanja da se izgrade kapaciteti društva koje bi, umesto da je tek nenaklonjeno nacizmu i fašizmu, jasno i nedvosvmisleno osuđivalo svaku pojavu koja ukazuje na ove ideje. 


Na slobodu izražavanja unutar manjinskih zajednica utiče nekoliko faktora – brojnost, stručna osposobljenost novinara, uticaj medija iz matične države, kao i odsustvo kontrolnih mehanizama i sankcija – izjavila je Eva Vukašinović, zamenica za zaštitu prava nacionalnih manjina u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu. Ona je učestvujući na okruglom stolu, koji je Nezavisno društvo novinara Vojvodine danas organizovalo u Medija centru Vojvodine, izjavila da ponovno uvođenje televizijske pretplate neće negativno uticati na slobodu izražavanja pripadnika manjinskih zajednica. Negativne učinke treba, po njenom mišljenju,  očekivati u privatizaciji medija i projektnom finansiranju, koje je nedovoljno da pokrije sve troškove funkcionisanja medija. 
 
Okrugli sto u Medija centru Vojvodine organizovan je sa ciljem da podstakne pluralizaciju mišljenja unutar manjinskih zajednica i unapredi komunikaciju između manjinskog i većinskog društva.  
 

Jednak pristup pravdi jedno je od osnovnih ljudskih prava i od suštinskog je značaja za ostvarivanje prava građana i građanki pred sudom, organima uprave, organizacijama i ustanovama koje vrše javna ovlašćenja. Nepovoljan socijalni status pojedinki i pojedinaca može da utiče na ostvarivanje ovog prava. Zbog toga je važno da u svakoj državi, a naročito u onima koje su se ratifikovanjem međunarodnih dokumenata obavezale da će garantovati ostvarivanje, zaštitu i unapređenje ljudskih prava, postoji funkcionalan sistem besplatne pravne pomoći. Takav sistem pojedincima, koji inače u postupcima pred sudovima i drugim organima ne bi mogli da zaštite ili ostvare svoja prava ili na zakonu zasnovane interese, odnosno da ostvare pravo na jednak pristup pravdi i pravično suđenje, omogućuje ostvarivanje jednog od prava koje je u Republici Srbiji zajemčeno Ustavom i sadržano u još najmanje četiri međunarodna dokumenta, kao i u sedam zakona, jednoj republičkoj strategiji i jednoj pokrajinskoj odluci.

Uspostavljanje sistema besplatne pravne pomoći jedna je od obaveza i u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, naročito u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24, a koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost. Posebna tema u okviru područja osnovnih prava biće pristup pravdi putem besplatne pravne pomoći.

Rad institucije Pokrajinskog zaštitnika građana -ombudsmanaveć godinama svedoči o sve izraženijoj potrebi građana za funkcionisanjem službi pravne pomoći u opštinskim i gradskim upravama. Sa povećanjem njihove svesti o sopstvenim pravima, ali i sa sve većim siromašenjem stanovništva, pravni saveti, pisanje podnesaka ili zastupanje, kako pred sudovima tako pred organima uprave, potrebno je sve širem krugu građana. Međutim, istraživanja institucije, sprovedena u tri navrata, pokazala su da o dostupnosti i pružanju usluga pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave (JLS) u AP Vojvodini ne postoje pouzdani i jasni podaci, niti makar približno ujednačena praksa.

Pružanje pravne pomoći organizovano je u 28 (62 odsto) JLS u Vojvodini. Ovu pomoć najčešće pružaju posebne službe pravne pomoći u JLS ili lice zaposleno u JLS koje u okviru jedne od organizacionih jedinica isključivo pruža pravnu pomoć građanima, odnosno lice kome, uz ostale dužnosti, u opis posla spada i pružanje pravne pomoći. Pravnu pomoć po osnovu ugovora sa JLS pružaju i članovi Advokatske komore, a u nekim JLS i opštinski javni pravobranilac ili svi zaposleni pravnici u JLS, a po osnovu rešenja, odnosno ovlašćenja načelnika opštinske uprave. Uprkos tome, najviše zabrinjava podatak da u više od trećine JLS u Vojvodini (njih 17) pružanje pravne pomoći nije organizovano, te se ona građanima uopšte ne pruža.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć po pravilu imaju pripadnici socijalno ugroženih i marginalizovanih društvenih grupa, među koje, između ostalih, spadaju lica bez prihoda i imovine, primaoci socijalne novčane pomoći, stanovnici romskih neformalnih naselja, nezaposlena lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, primaoci minimalne zarade, kao i lica koja ispunjavaju uslove za oslobađanje od plaćanja troškova postupka. Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana -ombudsmana posebno značajnim smatra to što novi Nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći predviđa i to da pravo na ovu vrstu pomoći u određenim postupcima, imaju i deca, mentalno nedovoljno razvijena ili duševno obolela lica, kao i lica koja ostvaruju pravnu zaštitu od porodičnog nasilja, torture ili trgovine ljudima. Izuzetno je važno da ovaj Zakon bude što pre usvojen i s obzirom na situaciju sa izbeglicama u Republici Srbiji, budući da predviđa i to da pravo na besplatnu pravnu pomoć mogu ostvarivati i izbegla, prognana i raseljena lica, kao i tražioci azila.  


Radno mesto koordinatora za romska pitanja, njihova ovlašćenja, uloga i položaj nije uređen zakonima niti podzakonskim aktima Republike Srbije. Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana je stoga u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina analizirala položaj koordinatora za romska pitanja u jedinicama lokalne samouprave u AP Vojvodini. Cilj razgovora sa koordinatorima za romska pitanja bio je da se utvrdi na koji način je regulisano njihovo radno angažovanje, kakvog uticaja oblik i način njihovog radnog angažovanja ima na kvalitet njihovog rada i rada jedinica lokalne samouprave, kao i na kvalitet ostvarivanja ljudskih prava pripadnika romske nacionalne manjine.

Analiza prikupljenih podataka i informacija pokazala je da su kordinatori za romska pitanja najčešće jedina veza između lokalne romske zajednice i državnih organa, institucija i službi. Više od polovine njih ni posle višegodišnjeg radnog ili volonterskog angažovanja u jedinici lokalne samouprave nije zaposleno na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu. Čak i koordinatori koji su danas stalno zaposleni, prethodno su taj posao više godina obavljali po osnovu ugovora o radu na određeno vreme, ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, a što je protivno propisima. U međuvremenu, dok je ova analiza privođena kraju, višegodišnji radni angažman nekoliko koordinatora za romska pitanja u AP Vojvodini prestao je i zbog formalnopravne neuređenosti, odnosno neregulisanosti ovog pitanja.

Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana je o rezultatima ove analize i preporukama izvestila sve nadležne pokrajinske i državne organe i insititucije. Jedna od preporuka je da se dopuni Zakon o lokalnoj samoupravi na taj način da se iza člana 98 doda novi član koji bi predvideo da se u svim jedinicama lokalne samouprave u kojima pripadnici Romske nacionalne manjine čine višeod 5 odsto od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva u Republici Srbiji uspostavlja koordinator za romska pitanja koji bi pružao stručnu i tehničku pomoć u unapređenju položaja romske nacionalne manjine. U jedinicama lokalnih samouprava u kojima pripadnici Romske nacionalne manjine čine manjeod 5 odstood ukupnog broja stanovnika uspostavljanje koordinatora za romska pitanja predstavljalo bi mogućnost, a neobavezu.

U zaključku analize, koji jasno ukazuje na značaj položaja koordinatora za romska pitanja za unapređenje položaja pripadnika romske nacionalne manjine u AP Vojvodini, konstatuje se da je u odnosu na Rome, uz brojne predrasude i stereotipe u javnosti,prisutna i neposredna i posredna, sistemska, kolektivna i individualna diskriminacija. Ona se u radu pojedinih organa jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih službi i drugih nosilaca javnih ovlašćenja vrši kako činjenjem, tako i nečinjenjem.

Analiza položaja koordinatora za romska pitanja u jedinicama lokalne samouprave u AP Vojvodini dostupna je na vebsajtu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana.


Institucije-članice Mreže ombudsmana za decu Jugoistočne Evrope (CRONSEE) okupile su se 28. oktobra u prostoru Odvjetničkog zbora Osijek na regionalnom tematskom sastanku. Sastanku su prisustvovale predstavnice i predstavnici institucija zaštitnika građana - ombudsmana Albanije, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, Crne Gore, Kosova, Slovenije, Srbije i AP Vojvodine, kao i predstavnici međunarodne organizacije Save the Children International, a koja podržava rad ove mreže od njenog osnivanja. U ime institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana na tematskom sastanku je učestvovala Marija Kordić, zamenica ombudsmana za zaštitu prava deteta. 

Uz ombudsmanku za decu Republike Hrvatske Ivanu Milas Klarić, učesnice i učesnike skupa na početku je pozdravio predsednik Advokatske komore Osijek Dubravko Marjanović. Centralna tema sastanka bioje Treći fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta i nove mogućnosti zaštite prava deteta koje on donosi. Taj međunarodni dokument omogućuje detetu podnošenje pritužbi zbog povrede ljudskih prava Odboru UN-a za prava deteta u slučaju kada su njegova prava povređena, a institucije u njegovoj državi ih nisu adekvatno zaštitile.

Reč je o međunarodnom mehanizmu koji unapređuje pristup dece pravosuđu, ali koji predstavlja prvenstveno oblik pritiska na države da usklade svoje zakonodavstvo i praksu sa zahtevima Konvencije o pravima deteta, objasnila je u uvodnom izlaganju dr Paula Poreti s Pravnog fakulteta Univerziteta „J. J. Štrosmajer” u Osijeku. Za predstavnke Mreže ovaj sastanak bio je prilika da tokom diskusije razmene svoja iskustva u ovoj oblasti. Učesnici su se složili da će nastaviti da podstiču vlade svojih zemalja da potpišu, odnosno ratifikuju Treći fakultativni protokol i da ga primjenjuju u skladu s najboljim interesom deteta.

„Uz promociju ovog međunarodnog mehanizma, izuzetno je važno da nastavimo jačati nacionalne pravne mehanizme za zaštitu prava djece unutar svake države,” istaklaje hrvatska ombudsmanka za decu Ivana Milas Klarić. Na sastanku je bilo reči i o aktuelnoj izbegličkoj krizi, kao i o aktivnostima i iskustvima institucija ombudsmana u vezi s tim, ali i o delovanju organizacije Save the Children International koja je posebno aktivna u području zaštite prava dece u migracijama, o čemu je govorila Aida Ivković.

Učesnici sastanka saglasili su se sa tim da su deca najranjivija i najugroženija grupa u izbegličkoj krizi i istakli kako sve države suočene s ovim velikim problemom treba da ulože najveće moguće napore upravo u zaštiti dece. Učesnicima sastanka u Osijeku predstavljena je i platforma za stručnjake koji rade s decom pod nazivom Child Protection Hub, koja, kao mreža za uzajamnu podršku stručnjaka, omogućuje pristup najrazličitijim stručnim sadržajimao deci, dečjim pravima, istraživanjima, onlajn seminarima, literaturi, studijama slučajeva i drugim vrednim izvorimao deci. Ovim sadržajima može se pristupiti na stranici http://childhub.org.

Ovogodišnjim aktivnostima Mreže CRONSEE rukovodi institucija Ombudsmana za decu Republike Hrvatske. Mrežu, osnovanu 2006. godine sa ciljem da institucije ombudsmana sarađuju i međusobno se osnažuju putem razmene iskustava i dobrih praksi, čine nezavisne institucije za zaštitu prava dece na državnom, regionalnom i lokalnom nivou. Danas ova regionalna mreža ima 14 članica i čine je predstavnici ombudsmana iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Bugarske, Crne Gore, Kipra, Grčke, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Rumunije, Slovenije, Srbije i AP Vojvodine.

Izvor: http://www.dijete.hr/


Poslednja saopštenja


Najčitanije vesti


Medijski kutak