Dečja nedelja ove godine obeležava se pod sloganom VELIKO SRCE DECE SRBIJE. U skladu s temom, veliko dečje srce ostaće takvo i rasti još više ako mi odrasli svojim primerom pokažemo, te pomognemo da deca od najranijeg uzrasta u njih usade osnovne ljudske i civilizacijske vrline i vrednosti, čiji zajednički imenitelj je ljubav, a srce najpoznatiji simbol.
Pokrajinski zaštitnik građana podseća i ovom prilikom da su prava deteta, kao i sva ljudska prava, neotuđiva su, nedeljiva, pripadaju svakom detetu na svetu i nijedno pravo nije važnije od drugog. Da bismo obezbedili dobrobit i kvalitetnu podršku celovitom razvoju deteta, neophodno je da mu obezbedimo zaštitu i ostvarivanje svih prava, bez izuzetka, garantovanih Konvencijom UN o pravima deteta. Pristup prava deteta uvažava celokupno biće deteta, poštuje njegovo lično dostojanstvo, uključuje ga u proces koji je jednako važan kao i ishod i na taj način omogućava pun razvoj njegovih potencijala.
Ove godine, imali smo priliku da razumemo u kojoj meri su empatija, tolerancija, građanska solidarnost i humanost važni za pojedinca i društvo. Ono što je krajnje vreme da naučimo jeste to da jedino sistemski i na pravima deteta zasnovan pristup obezbeđuje, osigurava i garantuje dugoročnu podršku celokupnom razvoju deteta, roditeljima i porodicama i održiv razvoj društva u celini. Tragični događaji koji su se desili bili su poziv svakom od nas da preispita vrednosti i postupke koje kao društvo gradimo i negujemo, kao i udeo odgovornosti svakog pojedinca da zaštitu i dobrobit dece postavimo kao prioritet delovanja institucija sistema i društva u celini.
Iskustvo Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana potvrđuje da je za punu zaštitu prava deteta nužno preduzeti sve potrebne korake ka unapređenju saradnje i zajedničkog delovanja aktera iz sistema obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, pravosuđa te drugih oblasti čiji centar pažnje treba da bude dobrobit deteta. Podjednako važan je i razvoj preventivnih programa i usluga u zajednici namenjenih podršci deci, roditeljima i porodici, a u ovom segmentu naročiti je doprinos koji daju organizacije civilnog društva.
Odgovornost donosilaca odluka je da stvore uslove koji će omogućiti da svako dete bude odgajano u duhu mira, dostojanstva, tolerancije, slobode, ravnopravnosti i solidarnosti. Ovo, međutim, ne isključuje ličnu odgovornost svakog od nas da svojim delima i ponašanjem, atmosferom koju gradimo u međuljudskim odnosima, uzajamnim poštovanjem ličnog integriteta i dostojanstva svojih ukućana, komšija, kolega i prijatelja, usmeravamo decu u pravcu razvoja zdravih, samosvesnih, samostalnih i odgovornih pojedinaca koji daju produktivan doprinos razvoju i održivosti zajednice.
Dečja nedelja propraćena je i ove godine brojnim aktivnostima državnih institucija i organizacija civilnog društva, uz značajno učešće i same dece.
Pokrajinski ombudsman poručuje da sada, više nego ikada pre, moramo da se ujedinimo i da se posvetimo problemima, potrebama i interesima dece. Od ovog trenutka zavisi i naša budućnost, jer ono što sada uradimo „vratiće“ nam se u nekim budućim vremenima. Ujedinjeni i zajedno – roditelji, vaspitači, nastavnici, centri za socijalni rad, stručna lica i institucije koje rade za decu i sa decom, za kvalitetnije sutra naše dece.
Danas smo mi tu za njih, a oni su sutra tu za nas.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine između 700.000 i 800.000 ljudi izvrši samoubistvo, a procenjuje se da su pokušaji samoubistva i 20 puta češći od broja izvršenih suicida. Posebno zabrinjava podatak da je samoubistvo drugi uzrok smrtnosti mladih između 15 i 29 godina oba pola.
Samoubistvo je složena pojava i brojni su uzroci i činioci koji mogu dovesti do njega. Poteškoće u mentalnom zdravlju značajno su povezane sa stopom samoubistava, a rizik od ove pojave povećava se u periodima društvenih, porodičnih i individualnih kriza. Zbog toga su politike i programi prevencije, zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja kao i razvijanje socijalnih usluga u zajednici neophodni za izgradnju i očuvanje ljudskog prava na životni standard koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje.
Svako od nas je važan član ili članica zajednice koji može dati doprinos u prevenciji suicida na taj način što će se informisati o ovoj pojavi i resursima podrške onima kojima je potrebno, načinima kako prepoznati rizike i kako razgovarati o pojavi samoubistva bez stigme, već stvaranjem nade.
Svetski dan prevencije samoubistva se obeležava 10. septembra svake godine na inicijativu Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistva uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na samoubistvo kao jedan od vodećih uzroka prerane smrti koji je moguće sprečiti. Ovogodišnja kampanja Svetske zdravstvene organizacije u prevenciji suicida odvija se pod sloganom „Stvaranje nade kroz aktivnosti u zajednici“.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman svojim aktivnostima nastoji da pruža doprinos razvoju svesti o mentalnom zdravlju kao ljudskom pravu i ukazuje na potrebu unapređenja i sistemskog ulaganja u prevenciju i zaštitu mentalnog zdravlja. Ove godine, Ombudsman je po treći put partner u organizaciji Festivala mentalnog zdravlja, a po prvi put će zaštita mentalnog zdravlja biti tema međunarodne naučne konferencije koju ova institucija organizuje.
Pokrajinska zaštitnica građana – ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić je u okviru svojih redovnih aktivnosti tokom jula meseca 2023. godine obišla ustanove socijalne zaštite na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Posećeni su Gerontološki centri u Rumi, Kanjiži i Bačkoj Palanci i Dom za stare i penzionere u Apatinu. Prilikom posete obavljen je razgovor sa direktorima i zaposlenim stručnim radnicima u ustanovama, radi sticanja uvida u funkcionisanje, rad i izazove u pružanju usluga, podrške i zaštite ljudskih prava starijih osoba kao posebno ranjive kategorije stanovništva.
Budući da su tokom godine obavljene posete u još nekim Gerontološkim centrima i domovima za stare, jasno je da je potreba za pružanjem usluge domskog smeštaja, smeštaja u prihvatilište i druge vrste smeštaja za odrasle i starije osobe velika i da trenutni kapaciteti ustanova čiji je osnivač Pokrajinska vlada nisu dovoljni. Obiđeni domovi i centri su popunjeni u potpunosti ali potreba za smeštajem posebno zavisnih kategorija korisnika je i dalje velika. Pored toga struktura korisnika kojima je smeštaj potreban u sve većem broju su lica koja pored hroničnih oboljenja imaju problem sa demencijom i Alchajmerom. Ono što je pohvalno je da su sve ustanove opremljene potrebnom medicinskom opremom, da su prostori u kojima korisnici borave prilagođeni standardima potrebnim za pružanje adekvatne podrške u nesmetanom kretanju i funkcionisanju, da su kreveti posebno oni u stacionarnim delovima novi i u skladu sa najnovijim standardima, da su ustanove aktivne u konkurisanju i sprovođenju projekata koji su usmereni ka unapređenju položaja i kvaliteta boravka i rada korisnika i korisnica, da su zaposleni i pored velikih napora koje su imali tokom pandemije kovida i dalje motivisani za rad i da održavaju kvalitet rada sa korisnicima na zavidnom nivou.
Povodom brutalnog ubistva osamnaestogodišnje devojke, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman izražava zabrinutost zbog načina izveštavanja medija o ovom tragičnom događaju, kao i o svim drugim događajima u kojima dolazi do povrede žrtve.
Ombudsman poziva medije da prilikom izveštavanja o ovom, ali i o svim slučajevima rodno zasnovanog nasilja i femicida, ne koriste neprimerene, uznemiravajuće i druge sadržaje koje vređaju dostojanstvo žrtava i njihovih porodica i zadiru u njihovu privatnost, da vode računa o pijetetu prema žrtvama, da ne opisuju detalje zločina koji nemaju značaj za javno informisanje, uzdržavaju se od senzacionalizma i slede preporuke koje se odnose na poštovanje standarda profesionalnog i etičkog izveštavanja.
Ombudsman podseća da transrodne osobe spadaju u jednu od najmarginalizovanih grupa u našem društvu i da su često žrtve diskriminacije, nasilja i veoma štetnih stereotipa.
Ombudsman apeluje na medije da ne plasiraju sadržaje kojima se podstiče širenje rodnih stereotipa, mizoginije, seksizma, homofobije i transfobije. Budući da mediji imaju veliki uticaj na percepciju i oblikovanje stavova, važna je njihova uloga u promociji i jačanju društvene svesti o ravnopravnosti polova, prevenciji i uklanjanju svih oblika nasilja i diskriminacije, posebno prema ranjivim grupama stanovništva.
Danas se obeležava 11. jun – nacionalni Dan rodne ravnopravnosti.
Odluku o ustanovljavanju 11. juna kao Dana rodne ravnopravnosti usvojila je Vlada Republike Srbije 27. oktobra 2021. godine, jer je tog dana 1842. godine odobreno školovanje žena u Srbiji. Ukazom kneza Mihaila odobreno je Nataliji Petrović i Sofiji i Katarini Lekić da mogu da otvore školu za žensku decu.
Rodna ravnopravnost je jedan od ključnih preduslova za uspostavljanje demokratije, postizanja socijalnog mira i pravde, ekonomskog razvoja i unapređenja društvenih odnosa. Načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije predstavlja i jedno od temeljnih načela ljudskih prava.
Tokom protekle decenije u Republici Srbiji je dosta toga urađeno u cilju postizanja rodne ravnopravnosti i ostvareni su značajni pomaci u ovoj oblasti. I pored toga, još se mnogo toga mora uraditi kako bi se ženama i muškarcima omogućile jednake mogućnosti, prava i pristup svim resursima. U tom smislu, neophodno je podizanje svesti opšte javnosti o rodnoj ravnopravnosti kako bi se eliminisali ukorenjeni stavovi o rodnim ulogama. Potrebno je dosledno sprovoditi postojeće zakone iz ove oblasti, nastaviti sa jačanjem kapaciteta svih relevantnih institucija za razumevanje koncepta rodne ravnopravnosti, i raditi na unapređivanju rodno osetljivog medijskog izveštavanja i promovisanju kulture tolerancije i nenasilja.