Please select your page

Дан борбе против сиромастваУ присуству неколико стотина хиљада људи, 17.октобра 1987. године у Паризу је откривена  спомен плоча на којој су записане речи Јозефа Вресинског, оснивача међународног „АТД Покрета четвртог света“: „Тамо где је човек присиљен да живи у сиромаштву, крше се људска права. Наша је узвишена дужност да се ујединимо у борби за поштовање ових права.“

У знак сећања на овај догађај, Генерална скупштина Уједињених нација је 1992. године прогласила 17. октобар Међународним даном борбе против сиромаштва и позвала све државе чланице да активно раде на искорењивању сиромаштва. Позив је упућен и организацијама цивилног друштва. 

У години у којој је донета поменута одлука, скоро половина становника „трећег света“ је живела у великом сиромаштву. Из године у годину број сиромашних се смањивао, па се 2010. године, у поређењу са 1992. годином, број сиромашних људи у свету смањио за 750 милиона. 

Сиромаштво је сложен, мултидимензионалан и тешко искорењив проблем. Поред тога, сиромаштво је и глобални проблем, присутан и у најбогатијим државама и регионима. Сиромашних људи, дакле, има и у Европској унији, као и у Сједињеним Америчким Државама; оно се лакше подноси у богатим, него у сиромашним и ратом разореним државама.

У нашој земљи око 250 хиљада грађана користи новчану социјалну помоћ, око пола милиона становника, према извештају Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, није у стању да задовољи основне егзистенцијалне потребе, док четвртина становништва живи у ризику од сиромаштва.  Субјективни осећај сиромаштва је још већи.

Сиромаштво најтеже погађа најмлађе. Деца која расту у немаштини и беди веома тешко остварују своја права на живот, игру, развој, образовање и имају знатно мање шансе да успеју у животу.  Поред деце, на удару сиромаштва су и припадници ромске заједнице, становници руралних средина, самохрани родитељи, особе са инвалидитетом и њихове породице, жене, посебно оне старије доби, мигранти и друге категорије становништва.

Скрећући пажњу јавности на Међународни дан борбе против сиромаштва, Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети да је искорењивање сиромаштва обавеза свих чланова друштва које, као наше, жели да почива на начелима социјалне правде. Живот без сиромаштва је људско право и сваки грађанин, према тексту Универзалне декларације о људским правима, има право на стандард живота који обезбеђује здравље и благостање, његово и његове породице, укључујући храну, одећу, стан и лекарску негу и потребне социјалне службе.

Покрајински омбудсман је свестан да ће, у условима ограничених економских могућности и кризе изазване пандемијом  корона вируса, остваривање племенитих циљева Универзалне декларације о људским правима захтевати додатне напоре од свих нас. Па, ипак, Покрајински омбудсман жели да нагласи да сиромаштво није индивидуални проблем и да се оно не може свести само на мале или никакве приходе и недостатак хране и одеће. Сиромаштво не отежава само приступ људи свету рада, него и њихов приступ здравој пијаћој води, чистом ваздуху, образовању, безбедној средини. Оно подразумева несигурност, немоћ, подложност насиљу, маргинализацију и одсуство из економског, политичког и културног живота друштва у коме живе. Могућности сиромашних људи да изразе свој став и организују живот у складу са својим циљевима веома су ограничене.

Сиромаштво има много лица. Покрајински омбудсман очекује да се о сваком од тих лица  води рачуна, како би се, подржавајући мере и активности надлежних институција, друштво у Србији што више приближило свом нормативном идеалу -  републици заснованој на социјалној правди, људском достојанству и поштовању људских права.


Светски дан девојчица11. октобар, Међународни дан девојчица, обележава се широм света у циљу промовисања права девојчица и подизања свести о неравноправности са којом се оне суочавају само зато што су девојчице.

Ове године обележава се и 25 година од усвајања Пекиншке декларације и Платформе за акцију – најзначајнијег и најнапреднијег документа који се бави унапређењем права жена и девојчица, чији је циљ свет у којем свака девојка и жена може да оствари сва своја права, као што су живот без насиља, похађање и завршавање школе, избор када и за кога ће се удати и зарађивање једнаке плате за једнак рад.

Овогодишња тема Међународног дана девојчица носи назив „Мој глас, наша равноправна будућност“. Фокус је на подршци девојчицама адолесцентског узраста да живе живот без родно заснованог насиља, штетних пракси, ХИВ-а и АИДС-а, да уче нове вештине у сусрет будућности коју одаберу и да, као генерација активисткиња, предводе убрзане друштвене промене.

Обавеза је друштва да препозна специфичне потребе девојчица и у складу са тим омогући њихово задовољавање, односно да помогне девојчицама и девојкама да остваре свој пун потенцијал. Иако су евидентни позитивни помаци на пољу родне равноправности, девојчице су и даље више изложене дискриминацији и различитим облицима насиља од својих мушких вршњака. Неке штетне праксе, попут дечијих бракова, који представљају грубо кршење основних људских права и чије су последице по девојчице и жене тешке и бројне, још увек нису искорењене. Да би се ово променило, неопходно је оснажити девојчице и њихове породице, унапредити услуге и сарадњу институција, као и примену закона и политика.

Покрајински заштитник грађана подсећа да постизање родне равноправности и оснаживање свих жена и девојчица представља један од Циљева одрживог развоја који обухвата, између осталог, елиминацију свих облика дискриминација и насиља на основу пола и елиминисање штетних пракси као што су дечији, рани и насилни бракови и обрезивање женских гениталија. Кључну улогу у постизању родне равноправности има образовање које касније отвара могућности девојчицама за усавршавање и боље запошљавање, као  и напредовање у струци. Релевантне институције, пре свега образовне, деценијама чине напоре да пруже једнако право на образовање и девојчицама и дечацима, али да би резултати били видљивији, напоре институција треба да подрже и микро средине, односно породице из којих девојчице долазе. Неопходно је радити на подизању свести свих чланова друштва о значају и потреби образовања, као једном од темеља изградње толерантног друштва једнаких могућности за све.   

2011. године Генерална скупштина Уједињених нација донела је резолуцију којом је 11. октобар усвојен као Међународни дан девојчица.  Овај дан има за циљ да нагласи потребе и проблеме са којима се сурећу девојчице широм света, и да позове на напоре да се, у партнерству са њима, задовоље њихове потребе и остваре њихова права.


Светски дан менталног здрављаИзненадна и неочекивана кризна ситуација попут пандемије корона вируса наметнула је захтев за променом уобичајеног тока и начина живота људима широм света. Породице, деца свих узраста, старији, привреда, образовање, рад и запошљавање, социјални и здравствени систем пре свих, нашли су се у околностима које траже прилагођавање, а за многе представљају изазов који превазилази њихове ресурсе и капацитете. Осећај анксиозности, страха, промене емоционалних стања као одговор на неизвесност, изолацију, ограничења, физичку дистанцу, природан је и очекиван и понекад је потребна додатна подршка како би се повратили или развили механизми који ће помоћи да се кризне ситуације и стања превазиђу. Свака кризна ситуација представља ризик за нарушавање менталног здравља и психичког функционисања, али је истовремено и прилика, шанса за лични раст и развој, као и изградњу вештина и адаптивних механизама који ће нам надаље помагати у суочавању и превазилажењу таквих искустава.

Ментално здравље је стога, уз поштовање прописаних мера безбедности и заштите здравља, од примарног значаја у суочавању са и даље присутном пандемијом. Покрајински заштитник грађана – омбудсман више пута, у току и након ванредног стања, указивао је на значај личне и друштвене одговорности и солидарности, као кључних вредности у превазилажењу проблема са којима су се суочили многи појединци и појединке, као и групе грађана и грађанки. Препознао је да су надлежне институције, бројне организације цивилног друштва, стручњаци, али и други грађани, одговорно схватили кризу и своја знања и капацитете уложили у изналажење начина да обезбеде психосоцијалну, образовну подршку, помоћ у прикупљању и допремању намирница и средстава за хигијену грађанима и породицама којима је то неопходно. Оно што је постало очигледно је потреба за улагањем и развијањем социјалних услуга у заједници како би, између осталог, услуге очувања и унапређења менталног здравља биле доступне свима.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман годинама уназад указује на велики системски проблем збрињавања и обезбеђивања основних људских права деци и младима са менталним и душевним тешкоћама. Процес деинституционализације и даље траје, хранитељство као облик породичне заштите није у довољној мери развијен и доступан свима, специјализовано хранитељство још увек не постоји, као ни одговарајуће установе социјално-здравствене заштите. У таквим условима, живот, безбедност, развој и ментално здравље поједине деце и младих без адекватног родитељског старања, додатно су угрожени, што још више усложњава кризна ситуација каква је актуелна пандемија.

Светска здравствена организација упозорава да око 450 милиона људи живи са менталним поремећајима који су међу водећим узроцима лошег здравља на светском нивоу, док је самоубиство други водећи узрок смрти младих. Истовремено, Светски економски форум указује на то да су поремећаји менталног здравља у порасту у свим земљама света што доводи и до економских проблема.  

Покрајински заштитник грађана – омбудсман уочи обележавања Светског дана менталног здравља, апелује на доносиоце одлука и креаторе политика да предузму све што је у њиховој моћи и надлежности да приступ квалитетној здравственој заштити буде доступан свима, што подразумева и квалитетан приступ услугама менталног здравља. Тренутна криза показала је очигледном потребу да се настави с унапређивањем здравственог, социјалног и образовног система, посебно изградње услуга у заједници, као и да се обезбеди сва могућа подршка за достојанствен рад пружаоца ових услуга, како би правовремена и одговарајућа подршка била омогућена њиховим корисницима. Ментално здравље можда је и највише запостављена област у промоцији и унапређењу здравља, а оно није само питање унапређења свакодневног живота појединца, већ друштва у целини.

Светски дан менталног здравља установљен је 10. октобра 1992. на иницијативу Светске Федерације за ментално здравље у сарадњи са Светском здравственом организацијом. Обележавање овог дана има за циљ да подстакне улагање у систем подршке менталном здрављу и истакне важност промоције менталног здравља.


Међународни дан учитељаПОВОДОМ 5. ОКТОБРА, МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА УЧИТЕЉА

Образовање је један од кључних фактор друштвеног развоја, а имајући виду изазове савременог друштва, може се закључити да је и сам развој система образовања условљен развојем и применом различитих научних и технолошких достигнућа. Стални и убрзани друштвени развој захтева перманентно образовање, што подразумева да и систем образовања своју улогу остварује правовремено, квалитетно и ефикасно. Полазећи од уверења да је квалитет рада учитеља и наставника један од кључних чинилаца квалитета образовања, њихова улога и одговорност у савременом друштву захтевају нови приступ у васпитно-образовној делатности и наставном раду, што свакако укључује значајне промене у складу са захтевима времена у којем живимо.

Пандемија вируса корона унела је ове године брзе, неочекиване и интензивне промене у образовно - васпитном систему широм света, што је захтевало прилагођавања и ревизију досадашњег начина предавања и рада учитеља и наставника.

У околностима кризне ситуације створила се јединствена прилика за промовисање лидерства учитеља и наставника, креативности и иновација. Квалитетно образовање један је од циљева одрживог развоја, а питање лидерства учитеља и наставника наметнуло се као водеће у погледу доприноса који су дали како би обезбедили учење на даљину, подржали угрожену и рањиву популацију, поново се отвориле школе и осигурали да се ублаже негативни ефекти тренутних околности на образовање. 

Широм света, укључујући Републику Србију, учитељи и наставници, индивидуално или колективно, проналазили су решења и створили ученицима ново окружење и услове за континуирано учење  и образовање. Уз мало времена за припрему у неизвесној и до сада непознатој ситуацији, у већини случајева ово је подразумевало измене и прилагођавање наставног плана и програма за реализацију путем интернета, телевизије и других средстава комуникације. 

Међународни дан учитеља обележава се од 5. октобра од 1994. године када га је прогласио УНЕСКО, а означава годишњицу усвајања препоруке Међународне организације рада и  УНЕСКО - а  из 1966. године о статусу учитеља. Ова препорука поставља мерила у погледу права и одговорности учитеља и наставника и стандарде за њихову почетну припрему и даље образовање, регрутовање, запошљавање и услове наставе и учења. 

Тема Међународног дана учитеља 2020. године је ''Учитељи: лидерство у кризи, нова визија будућности''

Покрајински заштитник грађана – омбудсман и у овој посебној прилици истиче значај и улогу учитеља и наставника за остваривање и заштиту права детета, као и развој и креирање друштва и будућности и захваљује за труд и настојање да и у измењеним околностима обезбеде квалитетно образовање за све.


Светски дан старијих особаСкупштина Уједињених нација прогласила је 1991.године 1.октобар за Светски дан старијих особа, како би пажњу јавности фокусирала на положај и проблеме старијих особа и важност достојанственог старења.

Број старијих особа у свету расте. Према подацима Светске здравствене организације, у периоду од 2000 до 2050. године број старијих особа ће се повећати са 605 милиона на две милијарде. Са продужењем животног века повећава се и број старих, хронично оболелих и функционално зависних особа, чије збрињавање захтева огромна материјална издвајања и то је чињеница о којој се у Србији мора водити рачуна. У структури становништва  Србије особе старије од 65 година учествују са 17, 4 %, што њено становништво чини једним од најстаријих на свету. Демографске пројекције Републичког завода за статистику говоре да ће се тај проценат у бућности само повећавати.

Оно што овогодишње обележавање Светског дана старих разликује у односу на сва претходна је пандемија изазвана корона вирусом. Због пандемије, особе старије од 65 година живота биле су суочене са забраном кретања и морале су да мењају свој свакодневни ритам, како у кућним, тако и у установама социјалне заштите. Покрајински заштитник грађана – омбудсман је свестан да је промена свакодневног животног ритма за овај део становништва била изузетно захтевна и нимало лака.

Податак да је у нашој земљи број оболелих од корона вируса у геронтолошким центрима и у домовима за старе мањи него у суседним државама, говори да се заштити живота и здравља старијих суграђана приступало на одговоран начин. Посебно треба истаћи висок степен солидарности и самоорганизације са којим је друштво, током пандемије, реаговало на проблеме старијих особа. Показало се још једном да је солидарност изузетно драгоцен ресурс на који се као појединци, али и као друштво, можемо ослонити у тешким и ризичним ситуацијама. У решавању бројних проблема са којима се суочавају старији суграђани – сиромаштво, насиље, занемаривање, отежано остваривање права на помоћ и негу другог лица, да поменемо само неке од тих проблема – потребна нам је, поред солидарности, и одговорност, правичност и ефикасност.

Старост, по дубоком уверењу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана,  никога не  осуђује на губитак људских права, нити га чини мање вредним. Покрајински омбудсман, стога, и ове године, као што је то чинио и ранијих година, позива надлежне институције у покрајини, бројна удружења и појединце да се према старијим  особама односе са уважавањем, да у решавању њихових проблема буду ефикасни и одговорни и да их, више него до сада, укључују у разна збивања у заједници, на начин који чува њихово самопоштовање и доприноси њиховом позитивном самовредновању и квалитетнијем животу.


Последња саопштења


Најчитаније вести


Медијски кутак