Please select your page

Појављивање и учешће деце на скуповима политичких партија у неколико је наврата  подстакло  Покрајинског заштитника грађана – омбудмана да се обрати јавности. Међутим, овакво понашање политичких странака, али и неодговорност особа на челу образовних установа из којих деца учествују у страначким активностима, наставља се и уочи предстојеће изборне кампање, иако је то апсолутно непримерено и у супротности са Конвенцијом о правима детета Уједињених нација. И последњи такав случај – учешће хора Гимназије Јован Јовановић Змај на скупу СНС у Новом Саду - сведочи о континуитету игнорисања права детата. Забрињава чињеница да школе, пристајући на учешће ученика на партијским скуповима, парцијалне интересе странака претпостављају добробити деце.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман указивао је јавности на ову појаву  још 2012. и 2014. године, позивајући све политичке странке да поштују „Кодекс о заштити деце од политичких злоупотреба” и тако покажу да им је заиста стало до деце и њихових права. У друштву, на жалост, још увек не постоји спремност за тако нешто. Та чињеница, међутим, не може бити оправдање једнима да са партијском инструментализацијом деце наставе, а другима да се опортунистички повијају пред захтевима партијских политика.

Као просветне институције, школе су дужне да ученицима преносе знања о свету у коме живе, па и о свету политике. У том свету постоје прихватљива и неприхватљива, дозвољена и недозвољена понашања, а образовање у складу са најбољим интересом детета не пропушта прилику да ученике упозна са разликама у понашању. На тај начин школе, с једне стране, доприносе образовању политички одговорних грађана, а с друге стране, смањују простор за све касније страначке злоупотребе.

За странку, која попут СНС, не пропушта прилику да јавно истакне своју оданост европским вредностима, скуп у петак би морао бити прилика за озбиљно преиспитивање, тим пре, јер је реч о почетку предизборне кампање. А почети изборну кампању са поруком да нема ничег проблематичног у претварању деце у оруђе политчких странака никако не може да буде порука странке привржене европским вредностима.


Када би сви мигранти живели у једној држави, она би, према подацима Међународне организације за миграције, спадала међу пет најмногољуднијих држава у свету. Из године у годину број миграната расте, а проблеми са којима се сусрећу подстакли су Уједињене нације да обрате пажњу на остваривање њихових права. У децембру 1990. године, Генерална скупштина УН усвојила је Међународну конвенцију о заштити права радника миграната и чланова њихових породица, да би десет година касније 18. децембар био проглашен Међународним даном миграната.

Данас, 25 година након усвајања поменуте Конвенције, са жаљењем можемо констатовати да положај миграната и даље изазива забринутост; данас већу него јуче. У условима економске кризе, масовне незапослености, успона политичке деснице, пораста ксенофобије и моралне панике  мигранти се стигматизују као претња по националну културу  и безбедност. У реторици деснице мигранти су људи који краду послове, празне фондове, утичу на пораст криминала, уништавају школе и руинирају локалне заједнице, па се од националних влада енергично захтева да заоштре имиграциону политику и редукују број миграната, подигну ограде и затворе границе. Позитивне ефекте које мигранти носе са собом, рецимо, њихов допринос културном плурализму и привредном развоју земље, нема ко да истакне. Зато је 18. децембар прилика да се јавност подсети на допринос миграната економском развоју европских друштава, да се од влада захтева енергичније деловање у спречавању дискриминације и демонизације миграната, као и да се локалне заједнице подстакну да се што спремније, уколико се укаже потреба за њиховим збрињавањем, суоче са изазовима које збрињавање миграната носи са собом. 

Иако у Војводини током године није било драстичних испада и напада на мигранте и избеглице, а каквих је било у неким суседним и државама ЕУ, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је, својевремено, са великом забринутошћу упозорио на присуство расизма и нетрпељивости у односу на мигранте и избеглице. Економска криза и рецесија тање солидарност са људима у невољи, а боравак миграната у прихватним центрима подиже трошкове функционисања локалних самоуправа и буди незадовољство грађана. Имајући у виду ове чињенице, Покрајински заштитник грађана - омбудсман жели да нагласи две ствари – прво, мигранти нису безбедносни, већ хуманитарни проблем и, друго, мигранти нису узрок наших проблема, него прилика да се, помажући људима у невољи, потврдимо у свом људском достојанству и да, као одговорни људи, сачувамо, свему упркос, солидарност и једнакост са свима који носе људски лик.


„Иста она вера у боље сутра и исти онај дух наде и универзализма, који су тако снажно присутни у Универзалној декларацији о људским правима, потребни су нам и данас, као што су нам били потребни и пре 67. година, када је усвојена поменута декларација“ – изјавила је Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, на скупу на коме су представљена истраживања Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, реализована у 2015. години. 

Овим скупом покрајински омбудсман је желео да на радни начин обележи предстојећи Међународни дан људских права. Подсећајући учеснике да се са обележавањем 10. децембра   започело две године након што су УН усвојиле Универзалну декларацију о људским правима, Анико Мушкиња Хајнрих је поручила да раскорак између циљева прокламованих  декларацијом и стварности не сме да „нас обесхрабри и одведе у резигнацију, јер духу људских права“, по њеним речима, „ништа није тако страно као осећај резигнације и немоћи. Залагати се за људска права значи не пристајати на постојеће стање, на неправду и равнодушност, на разне облике ускраћивања, дискриминације  и насиља. Залагати се за људска права, то значи унапређивати услове живота у друштву, како би сваки његов припадник могао уживати права која му рођењем припадају“. 

Подсетивши на први члан Универзалне декларације у коме се каже да се људи рађају слободни и једнаки у достојанству и правима и да је, пошто су обдарени разумом и свешћу,  потребно да  једни према другима поступају у духу братства, покрајинска омбудсманка је истакла да је „свако од нас, барем једном у свом животу, био у прилици да посведочи како се, суочен са материјалном оскудицом, социјалним, националним или расним предрасудама, игноранцијом или опструкцијом,  дух братства повлачи и уступа место асиметрији у правима између мушкараца и жена, припадника мањине и већине, одраслих и деце, здравих и оних који то нису“.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман се свакодневно сусреће са проблемима у остваривању права грађана, а неки од тих проблема захтевају, по речима Анико Мушкиње Хајнрих, и шири, истраживачки приступ. „Наш истраживачки интерес био је у току године фокусиран на положај жена у националним саветима и положај ромских координатора, на службену употребу језика и писама националних мањина у органима покрајинске управе, на проблеме у погледу личног пратиоца и изолације у установама социјалне заштите, на проблеме са палијативним лечењем, пријавом пребивалишта, те улогу жена у ванредним ситуацијама“.

Не без задовољства, Мушкиња Хајнрих је нагласила да се инстраживањима Покрајинског омбудсмана користе разне институције, а међу њима и Уставни суд. 

Учесницима скупа – представницима покрајинских секретаријата који ресорно покривају истраживања омбудсмана, центара за социјални рад, домова здравља, Заштитника грађана, скупштинских одбора, локалних омбудсмана и националних савета, истраживачке налазе и препоруке презентовале су сараднице Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Жељка Продановић, Светлана Нешић Бајго, Марија Миладиновић, Јагода Вјештица, Анкица Драгин, Клара Орос и Андријана Човић. 

Скуп у Скупштини Војводине Покрајински заштитник грађана - омбудсмана организовао је уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.

Презентације са овог скупа доступне су на интернет страници Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана.

Преузмите документа:
Download this file (2015-12-08-Презентације-Панел.зип)Презентације са догађаја - 08.12.2015.7790 kB

Опредељење да развијамо инклузивно друштво и политику једнаких могућности до сада је допринело многобројним позитивним променама у домаћем законодавству. Упркос томе, промене у пракси теку споро и потребно је да се институције интензивније ангажују како би особама с инвалидитетом било омогућено да равноправно и активно учествују у друштвеном животу с осталим грађанима.

Неодговарајући услови живота, висока стопа незапослености, сиромаштво, социјална невидљивост и изолација, неприступачност окружења, институција, превоза, информација, комуникација и услуга проблеми су с којима се особе с инвалидитетом суочавају. Осим тога, стереотипи и предрасуде према особама са инвалидитетом доводе до њихове дискриминације, а они међу њима који припадају и другим осетљивим групама као што су жене или припадници и припаднице мањинских националних заједница бивају двоструко и вишеструко маргинализовани.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да је претходне године упутио препоруке јединицама локалне самоуправе у Аутономној покрајини Војводини да сачине локалне стратешке документе о унапређењу положаја и права особа са инвалидитетом, усвоје програм и обезбеде новац у буџету за спровођење мера за унапређење њиховог положаја, успоставе стручно тело, службу или други вид организоване стручне подршке особама са инвалидитетом и остваре сарадњу са локалним организацијама цивилног друштва. Ове године упућена је препорука надлежним органима да обезбеде личног пратиоца као вид подршке детету и ученику. Покрајински омбудсман апелује на оне који то до сада нису учинили да предузму препоручене мере које су предуслов за оснаживање особа са инвалидитетом и  поштовања њиховог достојанства и права, што је од суштинског значаја за развој друштва у целини.

Међународни дан особа са инвалидитетом обележава се од 1992. године, када је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обележавање тог дана с циљем да се особама са инвалидитетом омогући једнако уживање људских права и равноправно учешће у друштву.


У Војводини је током прошле године полиција интервенисала у више од седам хиљада случајева насиља у породици у којима су најчешће жртве биле жене, а починиоци њихови садашњи или бивши партнери. Нажалост, и ове године у породичном насиљу убијено је више десетина жена.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман већ годинама упозорава на то да институције осим физичког не препознају друге облике насиља у довољној мери. Из године у годину се повећава број регистрованих случајева насиља, али полиција, која чешће него раније подноси кривичне пријаве, још увек највише користи меру упозорења. Тако се завршило чак 80 одсто интервенција у седам полицијских управа у АП Војводини.Органи старатељства су прошле године само у осам одсто случајева поднели тужбе у грађанскоправним поступцима, а тужилаштва у мање од два одсто случајева. Сама изјава или пријава жртве насиља не вреднује се довољно озбиљно, уколико сам насилник/ца не потврди наводе жртве, тако да полиција тражи чврсте доказе за постојање насиља да би га пријавила, иако је за пријаву довољно и сазнање о постојању насиља, а не утврђено насиље. Ипак, има и напретка. Тужилаштва користе налаз и мишљење центра за социјални рад као доказно средство и судови то прихватају. Међутим, примена заштитних мера је недовољна, а о чему сведоче подаци према којима су судови на територији Војводине прошле године изрекли само 156 мера заштите, од којих 39 одсто чини забрана даљег узнемиравања члана породице, 28 одсто су мере забране приближавања на одређеној удаљености, а 25 одсто мере забране приступа у простор око места становања или места рада члана породице. Није издат ниједан налог за усељење, а за исељење је издато само 13 налога.

Полазећи од тога да је насиље над женама кршење људских права, Покрајински заштитник грађана - омбудсман упозорава, пре свега одговорне у институцијама, да због насиља у породици, осим жена, трпе и старији чланови породице, али првенствено деца која су често сведоци, али и жртве насиља у породици. Иако институције имају обавезу да предузимају све законом предвиђене мере да их заштите, у праксисе насиље често толерише, а што доприноси томе да се жртве осећају усамљено и беспомоћно. Игнорисањем и толерисањем, као и благом казненом политиком према починиоцима насиља над женама и у породици шаље се порука да је оно легитимно и прихватљиво.

Држава и њени органи имају одговорност да различитим мерама сузбијају насиље над женама, а заштита права прописаних законом захтева обједињени међусекторски приступ. Због тога Покрајински заштитник грађана - омбудсман координира рад Мреже „Живот без насиља” и подстиче њен развој укључујући у њене активности институције које се баве овом проблематиком у Војводини, чиме доприноси јачању њихових капацитета за примену закона у овој области.

Поводом 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља над женама и предстојећих „16 дана активизма против насиља према женама”, институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана припремила је публикацију Десет година мреже „Живот без насиља“ – на путу ка ефикасном, повезаном и усклађеном деловању институција у случајевима насиља у породици којом жели да представи начин деловања институција, али и подсети одговорне органе на обавезе и исходе који могу да уследе због њиховог неадекватног поступања.


Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак