Please select your page

Медјународни дан деце невиних зртава агресијеПраво на заштиту од свих облика насиља утврђено је Конвенцијом УН о правима детета и низом међународних и регионалних уговора у области заштите људских права. Међутим, према подацима Уједињених нација, 250 милиона деце живе у земљама и областима погођеним сукобима, а последњих година у већини ових области, повећан је број насиља према деци. Један од начина којим се промовише заштита деце од насиља и настоји да се обезбеди одговорност за кршење права деце, на међународном нивоу, је дефинисање посебног циља Агенде одрживог развоја за 2030. годину о заустављање свих облика насиља над децом, а окончање злостављања, занемаривања и искориштавања деце интегрисано је у више других циљева везаних за насиље.

Уочи обележавања 4. јуна, Међународног дана деце невиних жртава агресије, Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети стручну и целокупну јавност на чињеницу да су деца изложена насиљу у великој мери и да укаже на потребу за континуираним и системским приступом решавања проблема насиља према деци. На основу поступања по притужбама грађана и података истраживања која реализује, Омбудсман континирано указује на закључак да су деца недовољно информисана или охрабрена да о насиљу говоре и да га пријављују, док надлежне инсититуције недовољно користе све мере заштите деце од насиља које су им на располагању, а њихова међусобна сарадња је слаба, неразвијена и недовољно заступљена. Насиље према деци дешава се свакодневно у различитим облицима и широко је распрострањено - у породици, школи, у институцијама, у заједници, у дигиталном простору. Немогуће је заштитити децу од насиља без системске подршке и транссекторске умрежености свих релевантних актера, од државних инситуција, правосуђа, јавног сектора, организација цивилног друштва, заједнице и породице. У којој мери је насиље према деци присутно говори и јавна дебата присутна последњих година у нашој земљи у вези са забраном физичког кажњавања деце. Када је реч о деци која су у сукобу са законом, често смо у прилици да сведочимо и о говору мржње коју грађани испољавају у јавном медијском простору према њима, заборављајући да једно насиље изазива друго, а свака агресија нову агресију.

Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи прилику да нагласи да је насиље према деци сваки облик вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достаојанства детета. Апелујемо на све одговорне органе и инсититуције да одлучно и неодложно приступе решавању проблема насиља према деци, од креирања и усвајања аката и прописа, до успостављања праксе нулте толеранције за насиље према деци и обезбеђивања умрежене и снажне транссекторске сарадње свих релевантних актера.

Резолуцијом Уједињених Нација из 1982. године, 4. јун проглашен је за Међународни дан деце невиних жртава агресије. У ситуацијама избијања оружаних сукоба, најугроженији чланови друштва и највише погођени последицама рата, свакако су деца. Међународни дан деце невиних жртава агресије потврђује залагање УН да се заштитите права и истакне патња деце широм света узрокована њиховим физичким, менталним и емоционалним злостављањем. Конвенција Уједињених нација о правима детета обавезује државе уговорнице да предузимају све одговарајуће мере да обезбеде заштиту и бригу о деци која су погођена оружаним сукобом, као и да подстичу физички и психички опоравак и друштвену реинтеграцију деце жртава.


1 јун - Дан родитељаКонвенција Уједињених нација о правима детета признаје принцип да родитељи имају заједничку одговорност у подизању и развоју детета и да је њихово право и дужност да се старају о детету пре свих.

У околностима пандемије COVID – 19 и ванредног стања, Покрајински заштитник грађана – омбудсман разуме да су родитељи понели велики терет одговорности да заштите своје породице и децу, посебно у околностима у којима је било потребно уравнотежити разне захтеве, од радних обавеза, те рада од куће, учења на даљину, бриге о малој деци, али и бриге о својим родитељима. Ситуација пандемије показала је, да је неопходно да надлежни органи и институције, компаније, послодавци и организације креирају породичне политике и праксе којима ће обезбедити подршку запосленим родитељима у циљу да промовишу безбедност и добробит деце, те стварање окружења одговорног према деци. Ово се односи и на мере које осигуравају родну равноправност запослених, равноправност приликом запошљавања, али и развој каријере без обзира на родитељство и пол. С тим у вези, очеве је могуће подстицати и подржавати да користе одсуство с рада ради неге детета, омогућити прилагођавање радног времена и услова рада запосленима са породичним обавезама, подстицати мајке да не одустају од пословних циљева и развоја каријере.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи ову прилику да подсети јавност и грађане и грађанке на то да родитељско право постоји само у мери која је потребна за заштиту личности, права и интереса детета, те да је за целовит и складан развој личности детета, неопходно да оно расте у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања. Нажалост, из године у годину Омбудсман се, у раду по притужбама, најчешће среће с породичним проблемима у вези с вршењем родитељског права и одржавањем личних односа детета са родитељем с којим не живи. Комуникацију међу бившим супружницима или партнерима, судећи према поступцима Омбудсмана, често одликују конфликти, неспремност на сарадњу и немотивисаност за постизање договора у вези са заједничком бригом о деци. Нарушени односи међу родитељима неретко се одражавају на породицу као целину, а у томе понајвише трпе деца чија добробит остаје у другом плану.

Један од проблема које је Омбудсман уочио, а који неретко прати конфликтне партнерске односе након развода брака, је недавање издржавања. Овај проблем постоји и у породицама које не прате израженији конфликтни односи, већ материјалне тешкоће и примања родитеља која нису довољна за издржавање детета. Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман покренуо је иницијативу за формирање Алиментационог фонда како би се право на материјалну подршку што потпуније остваривало, како то Конвенција о правима детета каже „у најбољем интересу детета“. Уједно, Конвенција обавезује државе уговорнице да обезбеде породици, као основној јединици друштва и природној средини за развој и благостање свих њених чланова, а посебно деце, неопходну заштиту и помоћ како би могла у потпуности да преузме одговорности у заједници.

Међународни дан родитеља установљен је 2012. године Резолуцијом Генералне скупштине УН у знак захвалности родитељима широм света за њихову несебичну посвећеност деци и бригу о њима. Резолуцијом се у прави план ставља одрастање детета у породичном окружењу у којем се негују љубав и разумевање неопходно за целокупан и хармоничан развој личности детета. Први јун, прославља се у многим државама света и као Дан деце, будући да је након прве „Међународне конференције за добробит деце“ одржане 1925. године у Женеви, одлучено да почне с обележавањем овог дана како би се указивало на теме од значаја за децу и њихову добробит.


18 мај Дан сећања на жене жртве насиљаНа основу праћења медијског извештавања о насиљу у породици, Покрајински омбудсман је дошао до података да је у Републици Србији у 2019. години убијено најмање 27 жена у породично-партнерском односу. Највећи број жена (19) убијен је од стране садашњег или бившег партнера, а свака четврта жена је у ранијем периоду пријављивала насиље у породици. У два случаја, убица је у тренутку убиства имао изречену меру забране контактирања и приласка жртви.

Горе наведени подаци показују да није довољно само оснажити жртве да пријаве насиље у породици, већ је неопходно да надлежни органи, установе и професионалци који раде у њима препознају све факторе ризика и благовремено и адекватно реагују на све облике насиља, како не би дошло да његовог најекстремнијег облика – фемицида.

Жене су највише изложене родно заснованом насиљу управо у оквиру породично-партнерских односа. Патријархална схватања, која су и даље доминантна у нашем друштву, један су од основних разлога због којих се на насиље у породици често гледа као на „приватну ствар“. Најрадикалнији вид насиља према женама је фемицид, односно убиство жене зато што је жена, мотивисано мржњом према женама и жељом за доминацијом и контролом над њеним животом. Дискриминација, насиље и  неједнак однос моћи се рефлектују кроз родно заснована убиства. Широм света, већина жена страда управо од стране својих садашњих или бивших партнера, при чему убиство представља само ескалацију дугогодишњег насиља у вези, било оно физичко, психичко, сексуално или економско. Дом, место на којем би свако требао да се осећа најсигурније, уједно је и место на којем је највећа шанса да ће жена бити убијена.

У нашој држави још увек не постоје званични статистички подаци о фемициду, што знатно отежава анализу и спречавање ове појаве. Покрајински омбудсман подсећа на важност прикупљања података, која је наглашена многим међународним документима, попут CEDAW Конвенције и Опште препоруке број 19 CEDAW Комитета, јер је без статистичких података јако тешко утврдити истинску распрострањеност насиља над женама.

У протеклих 10 година, преко 300 жена је страдало у случајевима породично-партнерског насиља на територији Републике Србије. Ово није проблем само породица настрадалих или надлежних институција, већ целокупног друштва, свих грађана и сваког од нас појединачно. Иако се на овај датум сећамо настрадалих жена, на сваки облик насиља над женама дужни смо да реагујемо, не само данас, него и сваког дана.

Влада Републике Србије прогласила је 2017. године 18. мај Даном сећања на жене жртве насиља. Овај датум је одабран јер је 16, 17. и 18. маја 2015. године чак седам жена у Србији убијено у породично-партнерском насиљу.

Покрајински заштитник грађана  - омбудсман подсећа надлежне институције да су у обавези да промптно реагују на сваки вид уоченог насиља, што је у складу са начелима хуманости и солидарности које изграђујемо у нашем друштву.


Дан породицеМеђународни дан породица, 15. мај, ове године обележава се у време пандемије корона вируса, те једне од најизазовнијих светских здравствених и социјалних криза. Широм света, па и у нашој земљи, ради приоритетне заштите живота грађана, донете су препоруке и одлуке о останку код куће. Самим тим, породица је, у време кризе, постала још изражени стожер живота својих чланова у којем се преплићу потребе различитих генерација, брига и подршка за најмлађе и најстарије, за школске обавезе, рад од куће. Период несигурности и прилагођавања другачијим околностима и рутинама које одступају од уобичајених навика, обавеза, активности, те економске последице кризе, неминовно доносе и више стреса, што често доводи и до бурнијих емоционалних рекација, агресивног понашања и насиља.

Породица, која би требало да буде место љубави, подршке, разумевања и окриље блалгостања у којем сваки члан има могућност да развија своје потенцијале у пуној мери, за многе то није, нарочито за оне који су у највећој мери погођени насиљем у породици. Последице и утицај кризе, осим на породице у којима је присутно насиље, осетније су и за породице које су биле рањивије и пре ње – материјално и социјално угрожене породице, једнородитељске породице, породице са члановима који имају сметње у развоју, инвалидитет, менталне и здравствене тегобе, хранитељске породице, као и за децу на инситуционалном смештају, болничком лечењу и без одговарајућег родитељског старања.

Бројне институције, организације цивилног друштва, стручњаци, али и други грађани, одговорно су схватили кризу и своја знања и капацитете уложили у изналажење начина да

обезбеде психосоцијалну, образовну подршку, помоћ у прикупљању и допремању намирница и средстава за хигијену грађанима и породицама којима је то неопходно. Потреба за подршком породици и појединим њеним члановима током и након пандемије Цовид-19 подразумева обезбеђивање таквих услуга које помажу даљи лични развој, смањење сваког вида оптерећења и стреса у животима деце, младих и њихових родитеља/старатеља, као и одржавање социјалних веза и смислених друштвених интеракција.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи ову прилику да подсети надлежне институције, али и грађане и грађанке да је насиље у породици друштвени проблем и да у условима када постоји захтев за физичком дистанцом од гругих, наша друштвена одговорност не јењава. Напротив, захтева од нас емоционално ангажовање, друштвену солидарност, емпатију, бригу, помоћ и подршку за друге, а од стучних радника професионалност и доследност у примени закона. Тренутна криза показала је очигледном потребу да се настави с унапређивањем здравственог, социјалног и образовног система, као и да се обезбеди сва могућа подршка за достојанствен рад пружаоца ових услуга, како би правовремена и одговарајућа подршка била омогућена њиховим корисницима.

Међународни дан породице прогласила је Генерална скупштина Уједињених нација 1993. године, а обележава се с циљем да се нагласи важност породице као основне јединице сваког друштва, да се подстакне деловање друштва у корист породице, доношење одлука које ће осигурати бољи стандард и квалитет живота и породица, као и уважавање породичног начина живота, традиције и обичаја.


Дан победе над фашизмом и Дан ЕвропеИдући у сусрет ДАНУ ПОБЕДЕ над фашизмом и Дану Европе, који ће се ове године обележити по 35. пут, Покрајински заштитник грађана - омбудсман жели да подсети јавност на достигнуте вредности.  То су, пре свега, вредности слободе, једнакости, људског здравља, демократије, владавине права, солидарности, мира и правде.

На овим вредностима почива савремено друштво и наша је основна дужност да те вредности, у друштву у коме живимо, поштујемо, штитимо и унапређујемо. Без њихове ефикасне заштите није могућ ни достојанствен живот грађана, ни њихов економски, здравствени, културни, и сваки други напредак.

Имајући у виду чињеницу да су Србија и свет суочени са пандемијом корона вируса, Покрајински омбудсман жели посебно да нагласи важност начела хуманости и солидарности, без којих би живот људи у невољи био још тежи, али и да изрази задовољство што је велики број грађана показао спремност да помогну свима којима је помоћ, током ванредног стања била потребна, од добровољног давалаштва крви до волонтерског активизма и професионалног односа И адекватних одговора надлежних институција на COVID 19 од стране српског здравственог система.

Будући да се деветог маја, поред Дана Европе, обележава и Дан победе над фашизмом, Покрајински омбудсман изражава наду да се зло са којим је свет био суочен четрдесетих година прошлог века више никад неће поновити. А да се зло не би поновило, грађани, јавност и надлежне институције морају и за убудуће одлучно реаговати сваки пут када су нападнуте основне вредности и цивилизацијска достигнућа које Србија, као део победничке коалиције из Другог светског рата и саставни део европске заједнице народа, баштини.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман честита свим грађанима Дан Европе и Дан победе над фашизмом, са поруком да останемо сигурни и сачувамо здравље као цивилизацијску тековину данашњег доба.


Последња саопштења


Најчитаније вести


Медијски кутак